BOGOJAVLjENjE U SEĆANjU STARINA
Kad Gospod se javi
O Bogojavljenju ustalilo se plivanje za krst časni kako kod nas tako i u nama bliskim narodima po veri kao i plivanje u ledenoj vodi, čeličenje tela ali i duha kao oličenje krsta za koji se plivalo. I tako kreću predanja...
Imao je stari narod srpskih korena mnogo više Gospoda u sebi a predanjem to gnezdio u brojnu čeljad. Činilo se, slušajući vremešne da je svaka priča predanjem nazvana nosila iščekivanje, Bogojavljenjsko javljanje neba. Znalo se od najmlađih do starešine, tada brojnih familija, da to nepromenjeno traje sa kolena na koleno.
O Bogojavljenju ustalilo se plivanje za krst časni kako kod nas tako i u nama bliskim narodima po veri kao i plivanje u ledenoj vodi, čeličenje tela ali i duha kao oličenje krsta za koji se plivalo. I tako kreću predanja...
Baba Teta je bila doživljavana kao baka vascele familije. Umela u duge zimske večeri uz plam sveće lekovite čajeve spraviti ali i bolnih krajnika koji su mučili najmlađe, rešiti. Bili su tu i melemi kao i brojne osušene trave kao putokaz ka ozdravljenju pod milošću Gospodnjom. Od usta do usta, od prela do prela, oko Bogojavljenja tekla je priča o baki zdravlja. Pa osta u sećanju da je imala tri sina, Stojana, Stevana i Miroslava. Brojnu unučad je odgajila ali miljenik joj beše vragolasti Aca, očiju crnih kao ugarak, i vedre duše omiljen u selu. Ali bolest se ustreli na njega a baba Teta ga negovala melemima i pekla mlade golubove da ozdravi mezimca koji je kopnio iz dana u dan. Noć pred Bogojavljenje usni starica cvećem popločanu stazu do izvora podno brega, koji gle čuda bi zaleđen. I ču glas nebeski da svog Acu baš tamo treba odvesti i jednom samo zaroniti u ledenu vodu, da se nagomilano zlo uguši i dete naprasno oživi. Ali ledom okovani izvor i mraz od kojeg je cerić pucao nisu joj dali mira. Ipak odvaži se i umota svog miljenika u guber te odnese do izvora. Pričala dugo potom da se više ničeg nije sećala sem dečaka koji je izlaskom iz vode vratio sjaj u oči. Netragom odnet bol osta beseda dobra a od tada i prepričavano predanje kako se Gospod vavek javljao.
Behu to vremena kada se postilo bez izuzetaka, kako se stari prisećaju gulila proja, bilo obilje pasulja, krompira, kiselog kupusa, turšije i tako sve u krug do Božićnih blagdana zbog rađanja Bogomladenca a crkva se pohodila svake nedelje i celivajuća ikona darivala malenim kovanicama. Svaka nedelja počinjala u crkvi a preostali deo dana muški se brijali i šišali, žene kao i vasceli život brinule oko trpeze i podizale nejač. Reč domaćina pretočila se u predanje koje je glasilo šest dana radi a sedmi kao zemaljsku svetinju podari odmoru.
Predanja su išla od sela do sela, uz petrolejku, uz lampu, preslicu, pečen krompir, ponešto od testa i kušalo vino da stari procene kakvo leto beše. Beše tu i varena blaga rakija a uz nju bi babo Živojin, gladeći brke, po ko zna koji put zborio priču koju su čeljad otvorenih usta slušala a ponekad tako i u san odlazila.
Beše to priča o jednoj od vojni, ko bi se setio koje, ali su svi upamtili narednika Poznanovića. Junačina iz đedove priče vezan je i za Bogojavljenje. U rovu sneg pravio postelje u kojoj su vojnici znali i usniti a sve ostalo beše beli beskraj. Tek na Bogojavljenje bi mukla tišina. Neće da napadnu ni oni drugog krsta a ni četa narednika Poznanovića. Tek u neko doba zaluta kuršum i mlađanom Obradu utruni oko. Bol bivao iz časa u čas sve veći i veći. Pred suton narednik Poznanović naredi da se uz krst časni Obrad umije Bogojavljenskom vodom pojašnjavajući da je vascela voda na taj dan blagoslovena. I bol bi kao rukom odneta ali i do narednog dana niko više ne zapuca. Šaptalo se među vojskom uz krst da to beše Božija volja koju je prepoznao domišljati nosilac albanske spomenice. I dan danas u predanju, Gospodnja greje kao oganj iz prastare odžaklije gde se za praznika spavalo na slami uz opojni miris rakije i vina te ledeni zrak mesečine koji se probijao kroz zaleđeno okno. Vascelu noć pucketao je bagrem sa vatre koju je đed cele noći zalagao.
Tako je bilo u prisećanju i leta Gospodnjeg 2022. a kome je to što se Gospod javi, Vaistinu javi, drago, čuvaće to i za potomke.
O Bogojavljenju ustalilo se plivanje za krst časni kako kod nas tako i u nama bliskim narodima po veri kao i plivanje u ledenoj vodi, čeličenje tela ali i duha kao oličenje krsta za koji se plivalo. I tako kreću predanja...
Baba Teta je bila doživljavana kao baka vascele familije. Umela u duge zimske večeri uz plam sveće lekovite čajeve spraviti ali i bolnih krajnika koji su mučili najmlađe, rešiti. Bili su tu i melemi kao i brojne osušene trave kao putokaz ka ozdravljenju pod milošću Gospodnjom. Od usta do usta, od prela do prela, oko Bogojavljenja tekla je priča o baki zdravlja. Pa osta u sećanju da je imala tri sina, Stojana, Stevana i Miroslava. Brojnu unučad je odgajila ali miljenik joj beše vragolasti Aca, očiju crnih kao ugarak, i vedre duše omiljen u selu. Ali bolest se ustreli na njega a baba Teta ga negovala melemima i pekla mlade golubove da ozdravi mezimca koji je kopnio iz dana u dan. Noć pred Bogojavljenje usni starica cvećem popločanu stazu do izvora podno brega, koji gle čuda bi zaleđen. I ču glas nebeski da svog Acu baš tamo treba odvesti i jednom samo zaroniti u ledenu vodu, da se nagomilano zlo uguši i dete naprasno oživi. Ali ledom okovani izvor i mraz od kojeg je cerić pucao nisu joj dali mira. Ipak odvaži se i umota svog miljenika u guber te odnese do izvora. Pričala dugo potom da se više ničeg nije sećala sem dečaka koji je izlaskom iz vode vratio sjaj u oči. Netragom odnet bol osta beseda dobra a od tada i prepričavano predanje kako se Gospod vavek javljao.
U rovu sneg pravio postelje u kojoj su vojnici znali i usniti a sve ostalo beše beli beskraj
Behu to vremena kada se postilo bez izuzetaka, kako se stari prisećaju gulila proja, bilo obilje pasulja, krompira, kiselog kupusa, turšije i tako sve u krug do Božićnih blagdana zbog rađanja Bogomladenca a crkva se pohodila svake nedelje i celivajuća ikona darivala malenim kovanicama. Svaka nedelja počinjala u crkvi a preostali deo dana muški se brijali i šišali, žene kao i vasceli život brinule oko trpeze i podizale nejač. Reč domaćina pretočila se u predanje koje je glasilo šest dana radi a sedmi kao zemaljsku svetinju podari odmoru.
Predanja su išla od sela do sela, uz petrolejku, uz lampu, preslicu, pečen krompir, ponešto od testa i kušalo vino da stari procene kakvo leto beše. Beše tu i varena blaga rakija a uz nju bi babo Živojin, gladeći brke, po ko zna koji put zborio priču koju su čeljad otvorenih usta slušala a ponekad tako i u san odlazila.
Beše to priča o jednoj od vojni, ko bi se setio koje, ali su svi upamtili narednika Poznanovića. Junačina iz đedove priče vezan je i za Bogojavljenje. U rovu sneg pravio postelje u kojoj su vojnici znali i usniti a sve ostalo beše beli beskraj. Tek na Bogojavljenje bi mukla tišina. Neće da napadnu ni oni drugog krsta a ni četa narednika Poznanovića. Tek u neko doba zaluta kuršum i mlađanom Obradu utruni oko. Bol bivao iz časa u čas sve veći i veći. Pred suton narednik Poznanović naredi da se uz krst časni Obrad umije Bogojavljenskom vodom pojašnjavajući da je vascela voda na taj dan blagoslovena. I bol bi kao rukom odneta ali i do narednog dana niko više ne zapuca. Šaptalo se među vojskom uz krst da to beše Božija volja koju je prepoznao domišljati nosilac albanske spomenice. I dan danas u predanju, Gospodnja greje kao oganj iz prastare odžaklije gde se za praznika spavalo na slami uz opojni miris rakije i vina te ledeni zrak mesečine koji se probijao kroz zaleđeno okno. Vascelu noć pucketao je bagrem sa vatre koju je đed cele noći zalagao.
Tako je bilo u prisećanju i leta Gospodnjeg 2022. a kome je to što se Gospod javi, Vaistinu javi, drago, čuvaće to i za potomke.
Sreten Kosanić
Najnoviji broj
18. april 2024.
