Priča o mladiću, njegova dva verna prijatelja i pratioca u vreme zla kada demoni i zlo nije u svom izvornom neljudskom obliku, već slobodno šeta planetom bezbedno ušuškano u ljudske duše. Roman o zlu, svetlosti, nadi i ljubavi
Gluvo doba. Mesec se sakrio iza oblaka koji se izdajnički izmače. Pun, veličanstven, zlokoban, visio je nepomično, razotkiven, ogoljen. Svi velovi su spali. Visio je go u svojoj sirovoj lepoti, prokletoj koja isijava zlom. Nečiste sile, probuđene, jezdile su nebom.... Početak je novog romana Šapčanke Anđelke Radovanović u kom autorka želi da kroz alegorijsku priču o zlu, magijskom i onom istinskom koje čovek nosi u sebi.
-Po verovanjima gluvo doba je najmračniji deo noći, oko tri ujutru, kada iz tame i mraka izlaze veštice, vampiri, vile, demoni i druga bića. Ranije ljudi zbog ovog verovanja nisu izlazili napolje, niti napuštali svoje domove. Prema mitologiji, tada se dešavaju svakakva čuda i nesreće, a dobrota spava. To su priče koje čuo svako od nas od svojih starijih. No, danas više nije tako. Zbog čega? Postoje verovanja da su te „spodobe“ ušle u ljude i da su oni zbog toga tako zli – pojašnjava srž teme i romana Anđelka Radovanović i dodaje da je želela da pokaže da trenutno živimo u vremenu koje je „gluvo doba“, iako je priča alegorija.
Foto: "Glas Podrinja"
-Ne znamo šta nas čeka sutra. Zbog toga sam odlučila da kroz roman detaljnije prikažem gluvo doba. Priča prati život jednog mladića Dimitrija, konja i psa. Ono što ih spaja je čas rođenja, pomenuto gluvo doba i to što su ostali bez majki. Čovek, konj i pas u romanu, takođe, predstavljaju metaforu zaboravljenih ljudskih vrednosti - mudrosti, snage i vernosti. Želela sam da pokažem ideju o doživotnom, bezuslovnom, neraskidivom prijateljstvu. Pratim njihove sudbine, ali kroz njihov put prepliće se magija, mitologija, zlo, ali i teške teme koje su danas prisutne. Vršnjačko nasilje, zlostavljanje dece, kriminal i težinu života – dodaje Anđelka da je kraj možda malo neobičan, pomalo mitologijski, jer Dimitrije postaje otac, a majka novorođenog deteta je vila.
-Mnogo sam istraživala o mitologiji kako bih verno opisala priče i prenela folklor. Brojne teme sam dotakla u svom romanu. Uključila sam i neka svoja lična iskustva, iako uvek pišem u trećem licu. To sam morala da oblikujem i da upletem u celokupnu priču.
Kako je istaknuto u recenziji, „Običan mali čovek je nemoćan da se odupre tim silama i često strada pod neobjašnjivim okolnostima. Zlo se uvuklo u čoveka koji počinje da razara sve lepote oko sebe, nerazmišljajući o posledicama. Jedino savršenstvo je priroda, tajanstvena, moćna koja može da donese utehu i „ozdravi”.
Ne znamo šta nas čeka sutra. Zbog toga sam odlučila da kroz roman detaljnije prikažem gluvo doba
Autorka ipak veruje da postoji spas od zlih sila, a to je moć ljubavi i prirode.
-Citirala bih samo jedan odlomak iz romana kao zaključak. Nadao se da će sve biti dobro, jer je bio nepopravljivi optimista. Dete prirode, vaspitano na zakonima prirode, verovao je da ti zakoni moraju milom ili silom biti poštovani jer je priroda jača od čoveka koji zbog ega može iz arogancije, sve da uništi i to bi stvarno bio kraj svih sukova bilo koje prirode. Besmisleno, ali moguće. Planeta bi morala da krene od početka. Začetak života i evolucija mereni hiljadama godina uz slabašnu nadu da se istorija neće ponoviti.
Foto: "Glas Podrinja"
