25. jul 2024.25. jul 2024.
Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

NEGATIVAN UTICAJ TROPSKIH TEMPERATURA NA VOĆE

Ožegotine i štetočine

Na temperaturama iznad 30C dolazi do usporavanja procesa fotosinteze a na temperaturama iznad 35C fotosinteza se obustavlja. Proces disanja voćaka, u ovakvim uslovima, je veoma intezivan i pri tome se više troše organske materije. To dovodi do pojave negativnog bilansa fotosinteze, odnosno biljke troše više organske materije nego što stvore u procesu fotosinteze, pa za posledicu imamo plodove koji nemaju dovoljan kvalitet kakav bi trebalo da bude
Tropske temperature štetno utiču na kvalitet i razvoj voća, naročito ako je sve to praćeno nedostatkom padavina i niskom relativnom vlažnošću vazduha, čega smo svedoci. Ovj negativni uticaj, pre svega, proizilazi iz činjenice da su optimalni vremenski uslovi za odvijanje fotosinteze temperature između 20-27C. Na temperaturama iznad 30C dolazi do usporavanja procesa fotosinteze a na temperaturama iznad 35C fotosinteza se obustavlja. Proces disanja voćaka, u ovakvim uslovima, je veoma intezivan i pri tome se više troše organske materije. To dovodi do pojave negativnog bilansa fotosinteze, odnosno biljke troše više organske materije nego što stvore u procesu fotosinteze, pa za posledicu imamo plodove koji nemaju dovoljan kvalitet kakav bi trebalo da bude.

Visoke temperature su praćene i pojačanim sunčevim zračenjem, što dovodi do pojave ožegotina, pre svega na plodovima i takvi plodovi nemaju nikakvu tržišnu vrednost, a stvaraju se ožegotine na listovima kao i na kori debla i novog prirasta. Sve to negativno utiče na plodove koji pristižu za berbu u ovom periodu ali i na plodove koji se beru kasnije tokom jeseni. U ovom periodu dolazi i do diferenciranja roda za narednu godinu i u ovim ekstremnim lošim uslovima može se očekivati i manji rod za sledeću godinu.

Kod jabuka dolazi do smanjenog nalivanja plodova, samim tim i smanjenja prinosa i kvlaiteta plodova, otežanog čuvanja u skaldištima i skraćenog perioda čuvanja.

Kod šljiva dolazi do ubrzanog dozrevanja i prevremenog opadanja plodova, što je naročito izraženo kod stabala koja su zaražena virusom šarke.

Foto:Canva


Veliki problem, pri pojavi visokih temperatura i sušnog perioda, je intezivna pojava štetočina, naročito štetnih grinja, čije je suzbijanje znatno otežano zbog brzog sticanja rezistentnosti na hemijske preprarate.


Samanjenje štetnog uticaja visokih temperatura i nedostatka padavina može se postići primenom navodnjavanja. Količina i norma zalivanja zavisi od lokaliteta, tipa zemljišta, voćne vrste, uzgojnog oblika, sorte, kondicionog stanja voćaka i drugih činilaca. Navodnjavanje je potrebno obavljati pravovremeno i pravilno, odnosno ne treba preterivati kako ne bi došlo do ispiranja hraniva iz zemljišta, osiromašenja površinskog sloja rizsfere, zabarivanja zemljišta, pogoršanja strukture i fizičkih svojstava zeljišta a samim tim pogoršati i povećati štetu na voćnjacima, koja je već nastala zbog visokih temperatura. Mora se imati u vidu da navodnjavanjem smanjujemo štetan uticaj visokih temperatura i nedostatka padavina ali ne možemo sprečiti štetan uticaj visokih temperatura na obustavljanje procesa fotosinteze. Uz navodnjavanje zasada obavezna mera je i pojačano đubrenje organskim i mineralnim đubrivima uz redovnu kontrolu plodnosti zemljišta.

Osim navodnjavanja ono što se može učiniti u cilju zaštite od visokih temperatura jeste da se biraju istočne i severoistočne ekspozicije za podizanje zasada, koje su nešto manje tople u pređenju sa ostalima, ali to nije moguće na ravnim terenima.

Takođe dobra zaštita je i postavljanje mreža za zasenu, odnosno upotreba protivgradnih mreža, koje mogu sniziti temperaturu vazduha u voćnjaku za tri do pet stepeni, a smanjuje i mogućnost pojave ožegotina. Mora se samo voditi računa, da merže za zasenu mogu imati i negativan uticaj u godinama sa dosta oblačnosti, kada mogu da se jave plodovi slabije obojenosti i smanjenom količinom šećera. U takvom godinama treba sklanjati zasenu.

Pored svega gore navedenog, preporučuje se i tretiranje zasada sa amino kiselinama (FitoPin, CIRKON….) koji se primenjuje u preporučenim dozama i smanjuje stres na biljkama.

Naj efikasnije je kombinovati, prethodno, preporučene metode.
dipl.inž. Milorad Jocković

Najnoviji broj

5. septembar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa