Prerade 20 do 25 tona voća na godišnjem nivou. Dve i po tone brendirane rakije putem preporuke nađe put do potrošača. Četiri generacije Jurišića iz Crne Bare, preradom voća bave se uz sočarstvo i ratarstvo. Najstariji članovi su u penziji, najmlađi deca, dok srednje dve generacije pored redovnih aktivnosti u domaćinstvu stižu i na svoje zvanične poslove
Mačvani su vredni ljudi. To potvrđuje i primer porodice Jurišić iz Crne Bare. Porodično domaćinstvo čuvaju četiri generacije, vredno koristeći ono što su im ostavili preci i priroda dala. Bave se tradicionalnim granama poljoprivrede, stočarstvom i ratarstvom, ali su se nedavno ozbiljno posvetili preradi voća i turizmu. Pored ovih „kućnih“ aktivnosti, koje smatraju podrazumevanim, srednje generacije Jurišića imaju i svoje zvanične poslove. Najstariji članovi su u penziji, a deca imaju još uvek neku svoju, dečju priču.
Zlatna kap Jurišića Rakiju su dugi niz godina proizvodili samo za sopstvene potrebe. Da nazdrave i proslave, nekad i da otuguju, jer života bez nevolja nema. Poklanjali su ono što pretekne poznanicima i prijateljima. Međutim, uporedo sa otvaranjem apartmana „Obala“ na Drini, pojavila se potreba za većim količinama. Gosti koji su probali Jurišića rakiju za čin dobrodošlice sve češće su pokazivali interesovanje da isti proizvod kupe i ponesu sa sobom. Tako je nastala „Zlatna kap“. Rakija od šljive, dunje, kajsije ili viljamovke koja je vrlo brzo stekla interesovanje, poštovanje i plasman i van granica Mačve.
-Rakija je prerastala u ozbiljniju proizvodnju uporedo sa širenjem naših delatnosti na turizam. Gosti su se interesovali za rakiju, a nama je trebalo nešto što će naše ime učiniti široko dostupnim.
Godišnje preradimo oko 25 tona voća. Šljiva je uglavnom naša, dok dunju, viljamovku i kajsiju kupujemo od proverenih proizvođača. Godišnje proizvedemo oko 2,5 tona „Zlatne kapi“. To zahteva bar mesec dana intenzivnog rada. Prodajemo na različitim sajmovima i manifestacijama. Kupci nam često navrate i kući- objašnjava za „Glas Podrinja“ Branislav Jurišić, predstavnik srednje generacije Jurišića iz Crne Bare.
Obala na obali Dok su mu roditelji bili u „punoj snazi“, Branislav je sa suprugom Svetlanom počeo da gradi vikendicu na obali reke Drine. Imalo se vremena tad i za rad i za odmor. Međutim, kako su godine prolazile, veći deo obaveza u domaćinstvu prešao na njih, druženja na Drini su postajala sve ređa. Svodilo se sve na čišćenje i uređenje, da bi objekat u ataru Vasin šib veći deo godine bio prazan. -Uz pomoć Turističke organizacije opštine Bogatić taj prostor i objekat na njemu smo pretvorili u apartman za izdavanje. Prilikom samog rađanja ideje, nismo mnogo verovali u tu priču, ali desilo se to što se desilo. Naime, nakon prvog objavljivanja oglasa, nama sezona traje 365 dana u godini. Dolaze nam svi, od pecaroša do omladine- priča Branislav.
Foto: "Glas Podrinja"
Dovoljno da se pristojno živi Pored proizvodnje rakije i apartmana na obali Drine, Jurišići obrađuju 22 hektara zemlje. U svom domaćinstvu, kako Branislav navodi imaju sve od stoke: i svinje i ovce i bikove. Planiraju u nekoj budućnosti da otvore svoju destileriju, ali nigde ne žure. Zadovoljni su onim što imaju.
-Bavimo se svime čime na selu možemo da se bavimo. Kad se sve sabere, rad u firmi, rakija, apartmani, zemlja, stoka imamo za malo pristojniji život. Ništa bogaćenje i bahaćenje, već pristojno- objašnjava Branislav, a njegova supruga Svetlana dodaje:
-U životu se smenjuju sreća i tuga, to je prirodno. Rano smo se venčali. Ja sam imala 20, a suprug 21 godinu. Više od tri decenije smo u braku. U tom periodu se svašta izdešavalo. Mnogo se radilo, ali smo se sačuvali i sve što smo želeli ostvarili. Imamo zdravu porodicu, sin nam se na vreme oženio i dobio svoje dete i njegova porodica živi sa nama.Ćerka je na fakultetu, studira Medicinu. Mnogo se radi, naporno je, treba izdržati, ali vredi.
Foto: "Glas Podrinja"
