Šabac za primer drugim gradovima

Sa 500 mrtvih pasa godišnje došli do šest
-Iako nekada nismo zadovoljni postignutim, moramo da priznamo da je došlo do velikog napretka, prvenstveno kada se setimo kakvu smo situaciju tamo zatekli. Boksovi su bili prepuni, bilo je po 15 pasa u boksovima u kojima je po pravilniku o prihvatilištima i Zakonu o dobrobiti životinja dozvoljeno da bude četiri do pet pasa. Ti psi su bili izgladneli, uginuća su bila svakodnevna. Podaci kažu da je bilo više od 500 mrtvih pasa godišnje. Sada je situacija drastično drugačija. Prošle godine je bilo samo šest uginuća. Najveća promena je došla zbog toga što imamo komunikaciju sa rukovodiocem Prihvatilišta Milošem Jekićem koji takođe shvata da je udomljavanje prioritet i nikada nemamo problem oko toga. Nemamo problem ni da pas bude poslat kod veterinara kada mu je to potrebno, reaguje se kada sugerišemo da se psi u boksu ne slažu, priča Vesna Teodorović iz Udruženja „Pravo na život“.

Vesna Teodorović, Foto: "Glas Podrinja"

Miloš Jekić je na ovoj funkciji od 2020. godine. Stotine pasa u Šapcu sačuvalo je život promenom politike u JKP „Stari grad“ i Zoohigijeni. Došao je na ovo mesto nakon nekog perioda koji je premostio najgore vreme.

-Kada sam ja došao situacija nije bila tako strašna. Ipak, konstantno smo radili na poboljšanju uslova. Trenutno je u Prihvatilištu oko 180 pasa, a ove godine smo povećali kapacitete za tridesetak mesta. Trudimo se da svi budu siti i zdravi. Najviše nam znači kada psi nađu dom. Stalno ponavljamo da Prihvatilište nije rešenje i da se mora raditi na sprečavanju izbacivanja pasa, nekontrolisanom koćenju i da se psi moraju čipovati, navodi Miloš.

Ogromna podrška direktora JKP „Stari grad“
Volonteri su za mnogo toga postignutog zahvani i direktoru JKP „Stari grad“ Mirku Ignjatoviću. Imao je sluha i jedini razumeo koji su pravi načini za rešavanje problema napuštenih pasa.
-Grad je u ovoj godini izdvoji tri miliona dinara za besplatne sterilizacije vlasničkih pasa, jer je to jedini način da spreči priliv novih pasa na ulice. Ovaj iznos bio je dovoljan za oko 400 sterilizacija i njih radi Veterinarska stanica Šabac, a odziv građana je očekivano dobar. Razumeli smo da ljudi za to ne mogu da odvoje 6-7.000 dinara, pogotovu oni koji imaju više od jednog psa i želeli smo da im pomognemo. Planiramo da ovaj program nastavimo i naredne godine. Takođe smo zimus postavili i kućice za napuštene pse na pet lokacija u gradu. Volonteri brinu o kućicama, ali ponovo smo se susreli sa nesavesnim i bahatim ponašanjem pojedinaca. Jedna kućica je zapaljena i odmah smo je zamenili novom, dok je jedna pre nekoliko dana ukradena. JKP „Stari grad“ ne može samo rešavati problem napuštenih pasa i očekujemo da se i druge službe uključe kako bi smo imali evidenciju vlasničkih pasa na našoj teritoriji, kaže Mirko Ignjatović.

Foto: "Glas Podrinja"

Značaj volontera
Značaj volontera u Prihvatilištu je ogroman. Ipak, nije svako spreman da se odrekne svog vremena i posveti ga psima. Kada bi više ljubitelja životinja shvatilo koliko to ovim psima znači verovatno bi promenili mišljenje i umesto lajkova i šerova na društvenim mrežama bar par sati nedeljno odvojili da im pruže malo ljubavi i pažnje.

-Na početku su se mnogi odazvali volotiranju i kada je bio veliki broj volontera psi su svakodnevno izvođeni u šetnju. Odlazili smo zadovoljni kućama. Sada nas je ostalo pet žena i jedan mladić. Nije lako sve to podneti ni psihički, ni emotivno, ni fizički. Trudimo se da svakog dana bar jedna volonter ode u Prihvatilište, ali dok se pregleda da li su psi zdravi, da li ima novih pasa... Izgubi se dosta vremena i za šetnju ne ostane mnogo. Nije nam dovoljna samo onlajn podrška na stranici, nego ljudi koji bi došli i fizički pomogli. Dovoljni je jedan dan sedmično, a psima će to mnogo značiti. Kontakt sa ljudima mnogo znači za njihovu socijalizaciju i naravno da se takvi psi mnogo lakše udomljavaju, kaže Vesna.

Miloš ističe da im mnogo znači pomoć volontera i da bi bilo dobro da ih bude i više. Kaže da nekada i njihovi zahtevi budu nerealni, ali uglavnom nađu kompromis.

Katastrofalno stanje u drugim gradovima
Prihvatilište u Loznici ponovo je privuklo pažnju javnosti, u negativnom kontekstu. Najnovije je svedočenje vlasnika koji je tražio svog izgubljenog psa, ali mu nije omogućen ulazak u ovo prihvatilište, a pri tom je svedočio i maltretiranju pasa.
-Mnoge situacije izlaze u javnost. Ulaz je svima zabranjen. Ljudi nemaju mogućnost ni da dođu do svog psa ako bude uhvaćen. Ponašanje je krajnje nehumano, postoje snimci maltretiranja, mrtvih pasa u i oko prihvatilišta. Često se viđaju i vozila sa Lozničkim tablicama koja na teritoriji Šapca istovaraju veliki broj pasa, tako da se problem kod njih i nereagovanje nadležnih na njih, preliva i na Šabac, kaže Vesna.
Pre par meseci ovakvav tretman imao je i novinar Jovan Memedović. Zabranjen mu je ulazak u gradsko prihvatilište u Loznici. Nakon toga nenajavljen je došao u šabačko gde su ga dočekali raširenih ruku. Nakon emisije „sasvim prirodno“, u kojoj je prilog emitovan, jedan od najupečatljivijih komentara na društvenim mrežama je bio da svakom prihvatilištu u Srbiji treba jedan Miloš.

-Značajno je za pse kada volonteri dođu da ih prošetaju, uvek primete ako je neki bolestan, ako postoji neki problem. Trudimo se da uvek reagujemo. Njihova velika pomoć se ogleda i u tome što je zahvaljujući njima veliki broj pasa našao svoj dom. Poznato je da se crni psi najteže udomljavaju, kao i oni koji imaju neki invaliditet. Desi se i da ljudi uzmu nekog velikog rasnog psa, ali da kasnije shvate da nemaju uslove za njega i vrate ga. Takve situacije su nam najteže. Apelujem na sve koji razmišljaju da nabave psa da prvo dođu kod nas. Neki će sigurno pridobiti njihovu naklonost. Imamo malih, velikih, dugodlakih i kratkodlakih, u svim bojama, kaže Miloš.

Neophodno da se uključe i druge službe
Ipak, da bi sve funkcionisalo kako treba Vesna apeluje i na druge službe da se uključe. Neophodno je sankiconisati neodgovorne vlasnike, jer nigde još nije napravljeno toliko prihvatilište, niti postoji toliko udomitelja koji mogu zbrinuti sve pse koje vlasnici izbace na ulicu, pogotovu kada se radi o štencima.

-Fali nam uključivanje drugih službi, jer problem napuštenih pasa ne počinje i ne završava se u Prihvatilištu. Potrebno je da se uključe i druge službe i da se počne sa kontrolom vlasnika. Psi se svakodnevno izbacuju na ulicu. Vrši se pritisak i da se hvataju psi, a u Prihvatilištu nema mesta. Nadamo se da će nadležni uvideti gde je problem. Najviše se nadamo da više nikada nećemo imati problem sa kršnjem zakona u Prihvatilištu, ističe Vesna.

Najveći pritisak je na Zoohigijeni. Ne samo da ih zovu ljudi koji imaju da prijave pse koji im smetaju na ulici, nego neretko i oni koji ne znaju šta će sa svojim psom ili štenicima. Za pozive takvih neodgovornih vlasnika nemaju sluha i pse od njih ne uzimaju.

-Na nama je ogroman pritisak. Ako se pitaju ljubitelji pasa i zaštitari psi uopšte ne bi trebali da se dovode u Prihvatilište, dok sa druge strane postoje građani koji smatraju da nijedan pas ne treba da bude na ulici i da sve treba da ih smestimo u Prihvatilište. Mi nismo prava adresa za nezadovoljstvo ni jednih, ni drugih. Neodgovorni vlasnici su ti koji pse ostavljaju na ulicim, a mi postupamo po Zakonu i gradskim odlukama, kaže Miloš Jekić.