Nasilje nad starima

Nasilje se i inače, ne samo nad članovima starije populacije, najčešće odvija unutar porodice i najčešći uzroci su dejstvo alkohola, duševna oboljenja članova porodice, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, sklonost prema drugim oblicima asocijalnog ponašanja, nepovoljna materijalna situacija, nerešeni imovinski odnosi.

Primećujemo da se broj žrtava nasilja povećava ako uzmemo podatke za prošlu i prvih devet meseci ove godine. To može biti i rezultat rada ove grupe za koordinaciju nasilja i Zakona za sprečavanje nasilja koji je sve više primenjiv, što je zajedno rezultiralo time da su ljudi postali osvešćeniji
i počeli da nasilje prijavljuju

- „Starost ne dolazi nikad sama“ je latinska poslovica koja umnogome objašnjava probleme starih. Bilo da je reč o finansijskom, psihičkom ili fizičkom, razni su vidovi nasilja nad starim licima i ono je veliki zdravstveni i socijalni problem baš zbog činjenice da se oni koji su mu izloženi, retko odvaže i da ga prijave. U nekim porodicama, stariji članovi se doživljaju kao opterećenje, neko ko ne zavređuje negu i pažnju i sa tim se susrećemo. Gradski tim za koordinaciju slučajeva nasilja u porodici formiran je 2016. godine za područje Policijske uprave Šabac. U skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici na području Osnovnog javnog tužilaštva, organizovana je grupa za koordinaciju i saradnju. Članovi grupe odnosno tima su predstavnik tužilaštva, predstavnici policijskih uprava Šapca, Koceljeve, Vladimiraca i Bogatića kao i predstavnici Centra za socijalni rad iz tih gradova i opština. Način rada i odlučivanja uređen je poslovnikom koji su doneli njeni članovi. Timom predsedava zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu. Sastanci su organizovani na 15 dana i na njima se razmatraju slučajevi nasilja u porodici koji su okončani pravosnažnom sudskom presudom. Komunikacija između svih članova Tima je na dnevnom nivou.

Miloš Mihailović, Foto: "Glas Podrinja"

Mi kao grupa stručnjaka iz raznih oblasti, socijalnih radnika, pedagoga, psihologa i ljudi iz pravne struke procenjujemo svako nasilje ponaosob, razgovaramo o njemu i dogovaramo se šta bi bilo najbolje da prenesemo kolegama, koji je stepen rizika, i na osnovu toga dalje postupa tužilaštvo, policija i mi u Centru za socijalni rad. Primećujemo da se broj žrtava nasilja povećava ako uzmemo podatke za prošlu i prvih devet meseci ove godine. To može biti i rezultat rada ove grupe za koordinaciju nasilja i Zakona za sprečavanje nasilja koji je sve više primenjiv, što je zajedno rezultiralo time da su ljudi postali osvešćeniji i počeli da nasilje prijavljuju. Najveći problem i jeste to što se nasilje u najvećem broju slučajeva ne prijavljuje. Često se dešava da starija osoba ne želi da prijavi svoje dete jer smatra da je to pokazatelj njenog neuspeha i jako ponižavajuće. Kada već dođe do fizičkog nasilja ono je prepoznatljivo i u saradnji sa policijom pa i kroz izveštaje zdravstvenih ustanova, lako dokazivo.

Obeležavanje Svetskog dana starijih, ove godine u fokus stavlja temu „Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta“.

Foto: "Glas Podrinja"

- Grad Šabac je prepoznao koliko su naši stariji sugrađani značajan potencijal ovog grada. Pokrenuli smo Savet za unapređenje položaja starijih u lokalnoj zajednici sa ciljem da se iskoriste svi zdravi kapaciteti odnosno potencijali ove starosne grupe i da što više budu uključeni u procese donošenja odluka. Savet je doneo i Lokalni akcioni plan koji podrazumeva niz aktivnosti a jedna je usmerena ka osnivanju Kluba međugeneracijske saradnje i solidarnosti gde ćemo pokušati da približimo starije i mlade u nekim zajedničkim aktivnostima kako bismo od najranijeg doba podsticali razvoj empatije, solidarnosti i humanosti. Bavićemo se različitim radionicama na temu mentalnog zdravlja, promocije zdravih stilova života i sl. Sve te aktivnosti i usluge koje imamo na lokalnom nivou nas kvalifikuju da kod Svetske zdravstvene organizacije steknemo statut grada koji je prijateljski nastrojen ka starijim osobama (Age friendly certificate). Na dobrom smo putu da budemo deo svetske mreže gradova sa ovim sertifikatom jer kao lokalna zajednica posebnu pažnju poklanjamo pravima i uslugama koje naši stariji sugrađani mogu da ostvare i koriste – ističe Jelena Milošević, članica Gradskog veća zadužena za socijalnu politiku i predsednica Saveta za unapređenje položaja starijih u lokalnoj zajednici.

Kada je reč o starijim osobama, najdominantnije je zanemarivanje i ono često čak i ne bude shvaćeno kao nasilje. Primetimo da je osoba neuhranjena, dehidrirana, da živi neuslovno a ima decu. Onda reagujemo i zbrinjavamo je. Imamo odličnu saradnju sa Domom za stara lica a kod takvih slučajeva, naročito kada je hitnost u postupanju u pitanju, dosta nam pomaže Fond za „Humano srce Šapca“. Pri Centru za socijalni rad imamo i Mobilni tim i organizovana dežurstva za hitne intervencije. Mislim da smo kao sistem dosta agilniji kada je fizičko naselje u pitanju. Jako je važno da prepoznamo i ekonomsko nasilje koje neretko dovodi i do fizičkog nasilja. Česte su zloupotrebe starijih osoba u vidu neovlašćenog podizanja penzije, prodaje imovine, pritisak da se potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju – objašnjava Miloš Mihailović, diplomirani socijalni radnik i jedan od tri člana Tima za slučajeve nasilja ispred Centra za socijalni rad u Šapcu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, izjavila je da će do 2041. u Srbiji svaka četvrta osoba biti starija od 65 godina i ocenila da je neophodno iskoreniti narativ o starijima kao teretu za društvo.
- Veliki broj starijih žive sami, u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, izloženi su različitim vrstama nasilja, zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju i marginalizaciji. Smatramo da je izuzetno važno da se stariji građani što više uključuju u različite aspekte društvenog života, kao i da se podstiču tolerancija i međugeneracijska solidarnost i razumevanje kao temeljni principi življenja”, kazala je Janković.

Pomoć u kući je jedna od usluga Centra za socijalni rad koja je, ističu u ovoj ustanovi, od krucijalnog značaja za starije sugrađane.

- Geronto domaćice su tu da im pomažu ali su i odlična veza sa socijalnim radnicima i od njih dobijamo neophodne informacije sa terena u kakvom stanju su naši korisnici - navodi Maihailović.

Tribina „Starost i starenje - podrška u lokalnoj zajednici“
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba u šabačkom Trening centru održana je tribina pod nazivom „Starost i starenje – podrška u lokalnoj zajednici“. Na tribini su između ostalog istaknute potrebe prevazilaženja generacijskog jaza i važnosti prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg životnog doba.

Foto: "Glas Podrinja"

Tribinu je organizovao Centar za socijalni rad u Šapcu, Služba za zaštitu odraslih i starijih lica.
- Tribina je uvod u sve aktivnosti koje će se događati tokom oktobra meseca koji je posvećen starijim licima. Želimo i da pozovemo sve organizacije civilnog društva i ustanove da u svoje programe uvrste aktivnosti koje se tiču naših najstarijih sugrađana i zajedno sa Centrom za socijalni rad učestvuju u programima koje smo pripremili. Danas će biti reči i o prvima i uslugama koje stari mogu da ostvare preko Centra, kao što su, kada je reč o lokalnim pravima, jednokatna novčana pomoć, subvencije kod javnih preduzeća, usluga pomoć u kući za koju se najčešće obraćaju najstariji građani - navela je Biljana Mrkonjić, direktorka Centra za socijalni rad.

Foto: "Glas Podrinja"

Centar za socijalni rad je podrška, a prva adresa je policija. Prema Zakonu i procedurama, svako nasilje najpre se prijavljuje nadležnoj policijskoj upravi Ministarstva unutrašnjih poslova.

Foto: "Glas Podrinja"

Kada su u pitanju neodložne intervencije nasilja nad starima, u 2023. godini ih je bilo dve. To su intervencije koje podrazumevaju zbrinjavanje beskućnika, žrtava nasilja ili zanemarivanja. U Srbiji je 16 odsto stanovnika starosti od 65 do 74 godine doživelo neki oblik nasilja. Ipak, to nasilje je prikriveno jer žrtve vrlo retko odluče da ga prijave

-Kada su u pitanju neodložne intervencije nasilja nad starima, u 2023. godini ih je bilo dve. To su intervencije koje podrazumevaju zbrinjavanje beskućnika, žrtava nasilja ili zanemarivanja. U Srbiji je 16 odsto stanovnika starosti od 65 do 74 godine doživelo neki oblik nasilja. Ipak, to nasilje je prikriveno jer žrtve vrlo retko odluče da ga prijave. Moramo istaći da postoje i neosnovane prijave, uglavnom od strane onih koji to čine iz nekog straha najčešće prouzrokovanog bolešću. Tada i policija i mi iz Centra za socijalni rad utvrđujemo da li postoji rizik od ponavljanja nasilja, pa čak i da li se ono uopšte i desilo. I u takvim slučajevima smo tu da pomognemo srodnicima i porodici i uputimo ih kako da se postave i reaguju. Početak 21. veka doneo je i novi vid nasilja nad starijim osobama koji se u psihologiji naziva „sindromom babe robinje“. Ovaj fenomen vezuje se za starije žene koje dobrovoljno podnose veliki teret u okviru svoje porodice. Faktori koji utiču na pojavu ovog sindroma jesu obaveze starijih žena koje se gomilaju: čuvanje unučića, kućni poslovi i obaveze oko članova porodice koji su invalidi ili bolesni.. – navodi Mihailović.