Ne mogu da zamislim sebe u drugoj ulozi

Nastup u okviru Šabačke koncertne sezone „Matija svira Arsena“. Izbor najdražih melodija. Nije bilo drugog puta osim muzičkog. Gabi i Arsen različite ličnosti. Uz muziku košarka posebna ljubav

Šabačkoj publici, u okviru Šabačke koncertne sezone 2024. predstavio se Matija Dedić, zagrebački pijanista, koncertom gde je svirao numere oca Arsena. Matija je sin Arsena i Gabi Novak, ali osim što je bio deo karijere svog oca poslednjih godina, gradio je i svoj samostalni put u džezu. Studirao je u Gracu i jedan je od najboljih džez pijanista regiona, možda i Evrope.

Odrastao je slušajući muziku, klavir se nalazio na nekoliko metara od kreveta, nijedan drugi poziv nije mogao doći do izražaja.
-Ne mogu da zamislim sebe u bilo kojoj drugoj ulozi. Moja ćerka Lu takođe gradi samostalnu muzičku karijeru i verujem da je kod nas genetika imala odlučujuću ulogu. Nijednog trenutka nije bilo uticaja starijih, već smo se iskreno zaljubljivali u muziku, voleći je sve vreme. Džez je muzika u kojoj odlučuje trenutak, u nju se trenutno zaljubiš ili ga nikada ne zavoliš, jednako kao ljubav na prvi pogled.

Od pete godine ste u muzici, pre desete ste nastupali na na koncertima, ali logično je da postoji razlika u onima gde svirate Arsena i svim drugim?
-Na koncertima posvećenim Arsenu vlada posebna hemija između mene i publike, osećam se ja drugačije, mislim i publika. Uvek počinjem s njegovim opusom za televiziju i film, jer tu se čuje ono što je bio on, a to je diplmirani muzičar na flautističkom odseku. Dalje biram posebno drage melodije pogodne za klavir, nisu sve takve. Zajedno to je omaž mom ocu, ali i muzičaru s kojim sam svirao poslednjih deset godina kao klavirska pratnja.

U umetnosti ne postoji radno vreme, ali postoji li slobodno vreme za umetnika u kome mislima ili svešću nije u najdražem stvaralaštvu?
-Supruga radi u banci, osam sati svakog dana i nikada se ne bih menjao. Muzika je uvek tu, u glavi, duši, mislima i imam sreću da doživim blic inspiracije kada komponujem i muzika me nosi. Ona se ne priziva, jednostavno dođe. Nekada je nema mesecima, pola godine, nekada se često javi. Umetnici su uvek u filmu svoje umetnosti i lično uživam u tom osećaju, nikada nije predstavljao teskobu.

Jugoplastika, Cibona, Partizan
-Real je bio neprikosnoven, potom je došao Dražen u Cibonu i onda je nepobediv tim dobio protivnika koga ne može pobediti, na kraju su ga morali kupiti da prekinu agoniju poraza. Jugoplastika je tri puta bila šampion Evrope u nizu, a mislim da je imala slabiji sastav od Partizana tih godina, no imala je Božu Maljkovića. Mislim da je u njemu bila „caka“.

Gabi i Arsena spajali su muzika i oni koji su voleli njihove pesme. Delili su profesiju, često i poklonike, da li su se razlikovali međusobno?
-Gabi je Bogom dan glas i mislim da takav dar imaju još Bisera Veletanić i Josipa Lisac, verujem da su to tri najbolja glasa na ovim prostorima. Arsen je bio neverovatna ličnost i možda sam sklon mistifikaciji, ali i njegova ličnost je s nebesa dat talenat. Ne samo u muzičkom smislu, on je slikao, pisao poeziju. Neverovatne su dubine do kojih su sezali njegovi stihovi i dao sam sebi zadatak da proučavaam njegovu biblioteku, da vidim šta je čitao i pokušam da pronađem ono što ga je inspirisalo u stvaralaštvu, no ni u tom slučaju nije izvesno da ću doći do odgovora.

Muzika ispunjava život, ali u svemu ima mesto i za strast kakva je za vas košarka?
- Muzika je ljubav, a košarka ljubavnica. Ljudima je to posebno interesantno kada razgovaramo i oni vide čoveka visokog 167 cm. Video sam Dražena kako igra 1986, kada sam imao 13 godina, zavoleo Cibonu, zaljubio se u basket i ta ljubav je samo postajala veća. Imam preko 500 dvd diskova s duelima iz evropske, američke košarke, Olimpijskih igara, Svetskih prvenstava. Pratim i danas sve, domaću regionalnu, evropsku, NBA košarku. Tokom studija u Gracu slobodno vreme sam posvećivao šutiranju na koš. Jednog vikenda sam pogađao sve, a posmatrao je jedan gospodin. Video je da nisam profesionalac, ali ga je impresionirao šut. Pozvao me je da dođem u klub i tako sam zabeležio nastupe u ekipi GAK (Akademski klub iz Graca). Nosio sam broj šest.

D. B.

Info

Berza

Ne mogu da zamislim sebe u drugoj ulozi

Kultura

Остале вести

Najnoviji broj