Tokom tridesetih godina prošlog veka Radnički se takmičio u drugom razredu Novosadskog nogometnog podsaveza. U grupi gde su bili Šapčani početkom ove decenije bili su još i timovi iz Bijeljine kojih je bilo dva, u jednom trenutku i tri. Šabac su predstavljali Radnički i Trgovački.
U sezoni 1933/34. Radnički je na terenu Mačve pobedio ekipu bijeljinske Zore, a taj meč, odigran 29. aprila 1934. bio je izazov za čula i pažnju prisutnih. U vremenu bez televizora, radio aparati su bili najbrži izvor informacija. Za sve prisutne na stadionu klub se potrudio da obezbedi duplo zadovoljstvo.
Na terenu je trajala odlična utakmica, pre svega dobra igra Radničkog, dok je s razglasa trajao prenos, ali ne s ovog duela, već iz Bukurešta gde je Jugoslavija, u tom trenutku treća reprezentacija sveta, igrala protiv Rumunije kvalifikacioni meč za Svetsko prvenstvo u Italiji 1934.
Pubilika se radovala pobedi na utakmici uživo, ali sa zvučnika nisu stigle dobre vesti. Rumunija je povela u prvom poluvremenu, Kragić je podigao publiku na noge izjednačivši u 71. minutu, no umesto gola koji bi Jugoslaviju odveo na Mondijal, Rumuni su pogodili, sebi doneli mesto u Italiji, eliminisavši plave.
