Posle Liturgije u porti jednog od hramova vremešni su se sećali obeležavanje školske slave. U pravom prolećnom danu bilo je za neverovati sećanje na Savindan kada su snegovi bili i preko metra visine a ledenice od krova do snega a voda bačena iz kofe se ledila u vazduhu. I reke su se ledile a preko Save se moglo i sankama sa zapregom do u preko sve do Pešte sa kojom se trgovalo i gde su nabavljane potrepštine. Ostalo je za nezaborav i da se verovalo u predanje da Sveti Sava ili ledi ili Savu odledi. Teško za verovati u ove dane ali lep ram za iskazano poštovanje sveca koji nas je ustrojio i ostavio veliko delo da ga negujemo i činimo nasleđem koje se treba i mora vavek poštovati. Po viđenom u školana opštine i na svečanoj Akademiji Vladimirci svog Svetog Savu i te kako poštuju i prenose na buduće generacije.