Život na čekanju

Hemofarm grupa i njena fondacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije i udruženjima pacijenata sprovodi kampanju „Najvažniji poziv u životu”, čiji je cilj povećanje broja donora i transplantacija u Srbiji. Nosioci kampanje, koja se realizuje od 2016. godine, su pacijenti koji čekaju na transplantaciju organa ili su transplantirani, porodice koje su dale saglasnost za doniranje organa svojih preminulih članova, i lekari – svi oni kroz deljenje ličnih priča i iskustva jačaju svest ljudi o ovom važnom životnom pitanju, jer su 20 puta veće šanse da će nekome zatrebati organ od one da bude donor.

Srbija je 2024. godinu dočekala sa listom od 2.000 ljudi koji čekaju na transplantaciju organa. Kako bi se statistika promenila i pružila podrška Nacionalnom programu za transplantaciju, nastavljena je kampanja „Najvažniji poziv u životu“, ovog puta pod sloganom Budimo bolji ljudi. Postani donor. U minut do 12 časova, instalacijom 2.000 peščanih satova na Trgu republike u Beogradu, koja simbolizuje 2.000 ljudi koji čekaju na transplantaciju organa i koja nosi poruku da „vremena više nema“, nastavljena je bitka za život i veći broj donora.

Agencija IPSOS je u septembru 2024. godine za potrebe udruženje pacijenata „Donorstvo je herojstvo“ sprovela istraživanje o stavovima građana Srbije o doniranju organa. Istraživanje je dalo više nego ohrabrujuće rezultate – čak 80% građana generalno podržava doniranje organa, a skoro tri četvrtine ispitanih je saglasno da porodica donira njihove organe ukoliko se nađu u takvoj situaciji. Više od polovine ispitanih se izjasnilo i da bi svoju odluku o doniranju organa uneli u registar donora, koji u našoj zemlji, na žalost, još uvek ne postoji. Prema ovom istraživanju, najviše zatraženih i dobijenih saglasnosti za doniranje organa bilo je u Kliničkom centru Vojvodina.

Zahvaljujući kampanji, broj transplantacija u Srbiji je u 2024. godini porastao na 44, za 12 više nego prethodne godine. Tih 44 života spaslo je devetoro donora. 15 porodica odbilo je da donira organe svojih najbližih koji su doživeli moždanu smrt.

U susednoj Hrvatskoj je potpuno drugačija statistika. Ta zemlja je na drugom mestu po broju donora – blizu 300 transplantacija organa obavljeno je samo u 2024. godini. Na osnovu Zakona o pretpostavljenom pristanku, koji je na snazi u Hrvatskoj, svaka preminula osoba se smatra mogućim donorom organa, osim ako se tokom života nije izričito izjasnila suprotno. Iako zakon ne propisuje obavezno traženje pristanka porodice, u praksi se, ipak, poštuje želja porodice preminule osobe. U Srbiji su to izuzeci, poput porodice Zorana Dragišića, koji je dao saglasnost da se organi preminule supruge doniraju i tako spasao četiri života, i na prste izbrojanih primera drugih pojedinaca zbog čega je važno upoznati svoje najbliže sa sopstvenim željama i stavom o doniranju organa. Ali važno je i da najbliži taj stav razumeju i vide ga kao čin humanosti i solidarnosti.

Foto: Marko Risović

Veliki uticaj na visok broj donora u Hrvatskoj je imao i stav katoličke crkve po kojoj: „Sve što može poslužiti živome, greh je zakopati“. Sa druge strane, Srpska pravoslavna crkva, kao institucija kojoj se najviše veruje, prošle godine je istupila javno i saopštila da se crkva „saglašava sa transplantacijom organa ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe, a donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost“. Ovo sve važi, istaknuto je u saopštenju crkve „s tim da je smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom“. Veruje se da bi ovaj stav crkve mogao da pomogne Nacionalni program transplantacije organa i ohrabri donorstvo u Srbiji.

Osim podrške Srpske pravoslavne crkve, važno je i da Srbija dobije Zakon koji bi uredio ovu oblast. Zakon o presađivanju ljudskih organa je pre nekoliko godina usvojen u parlamentu i u njemu je bilo navedeno da su svi građani potencijalni donori organa osim ako se tome izričito ne usprotive. Ustavni sud je, međutim, 2021. godine proglasio neustavnim član Zakona koji se odnosio na darivanje ljudskih organa sa umrlog lica, a Ministarstvu zdravlja je tada dat rok od 6 meseci za izmenu zakona. Srbija se od tada nalazi u pravnom vakuumu i bez Zakona.

Kada se ljudi suoče sa smrću svojih najmilijih, toliko su obuzeti tugom da ne razmišljaju o doniranju organa kao potencijalnoj mogućnosti. Ipak, postoji jedan broj onih koji su tada hrabri toliko da ne misle na sebe – dozvoljavanjem doniranja organa život suprotstavljaju smrti. Takvih ljudi je u Srbiji 2024. godine bilo devetoro.
Devetoro donora spaslo je 44 života.
“Dobio sam novi bubreg, a to je kao da ste dobili novi život. Život posle transplantacije se iz korena menja, možete da pijete vode koliko želite” - tako to izgleda iz vizure Nenada Janićevića, jer ljudi koji čekaju najvažniji poziv u životu nisu samo broj. Imaju ime, prezime, porodicu kojoj su važni. Sreću sad nalaze u tome što mogu da piju vodu ili jedu lubenicu.
Da, lubenicu.

Hemofarm grupa i njena fondacija kroz kampanju „Najvažniji poziv u životu“ više od 8 godina posvećeno rade na povećanju broja donora i transplantacija organa u Srbiji koja ostvaruje pomake, ali suštinski, nedostaje konsenzus čitavog društva oko ovog plemenitog čina koji spašava život.

Da bi nestale liste čekanja na transplantaciju organa u Srbiji i da bi naša zemlja postala članica međunarodne organizacije za razmenu organa „Eurotransplant“ neophodno je najmanje deset donora na milion stanovnika. Pristupanjem „Eurotransplantu“ smanjila bi se visoka smrtnost na listama čekanja i dužina čekanja na transplantaciju organa.

Budimo bolji ljudi. Postani donor.