Izgaranje savremenog doba

Savremeni način života nametnuo je nove standarde i ciljeve. Zahteva se maksimalna posvećenost na poslu, u privatnom životu, slobodno vreme ispunjeno aktivnostima. Ljudi sve više teže perfekcionizmu, pogotovu mlađi. Negde tu zaborave na sebe i svoje potrebe. Dolazi do izgaranja, ili burnata (burnout), bolesti modernog sveta o kojoj se nedovoljno govori, a pogađa sve veći broj građana.
Kako prepoznati burnaut, ali i kako prevenirati da do njega ne dođe i šta raditi kada se prepoznaju simptomi, razgovarali smo sa master psihologom Lidijom Komanović.

Foto: Privatna arhiva

Kako definišemo burnaut i po čemu se razlikuje od običnog umora ili stresa?
Burnaut, kod nas poznat kao sindrom izgaranja ili sagorevanja, predstavlja hroničan i složen psihofiziološki odgovor na zahteve posla za koje osoba ne poseduje dovoljno resursa. To je stanje mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti. Iako svi ponekad osećaju simptome burnauta, ključna razlika je u tome što on predstavlja nagomilani stres.. Za razliku od običnog umora koji nestaje nakon adekvatnog odmora, simptomi burnauta su ozbiljniji, dugotrajniji i mogu značajno uticati na profesionalni i privatni život.

Koji su najčešći simptomi burnauta – fizički, emocionalni i mentalni?
Najočiglednija manifestacija burnauta je emocionalna iscrpljenost – osećaj potpune isceđenosti, nemogućnosti da se sakupi energija za novi radni dan i odsustvo entuzijazma. Pojavljuje se i osećaj otuđenosti od posla i ljudi koji su u vezi sa poslom, ravnodušnost, pad motivacije i koncentracije, sumnja u svoje veštine, snižena profesionalna efikasnost…. Fizički simptomi uključuju iscrpljenost, umor, glavobolje i bolove u mišićima, pad imuniteta, promene u apetitu…

Ko su najugroženije grupe – da li su to zaposleni u određenim profesijama, mladi, roditelji?
Najugroženiji su zaposleni na radnim mestima koja podrazumevaju intenzivne i česte interakcije sa ljudima, neku vrstu emocionalnog rada, tj. pomagačke struke (medicinsko osoblje, psiholozi, socijalni radnici, prosvetni radnici…). Takođe, određena istraživanja ukazuju na to da će najpre sagoreti mlađi zaposleni, tj. da će se sagorevanje desiti na početku njihovih karijera, zbog manje iskustva, nedovoljno razvijenihe strategija za suočavanje za različitim aspektima posla… Svakako da su i roditelji koji balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza pod većim rizikom, zbog velike odgovornosti i nedostatka vremena za odmor.

Šta su glavni uzroci burnauta – tempo života, radna kultura, lični perfekcionizam?
Izgaranje je snažnije povezano sa karakteristikama posla, ali i određene osobine ličnosti doprinose pojavi burnauta. Neki od glavnih uzroka su: previše posla, nedovoljno odmora, manjak socijalne podrške, izostanak povratne informacije o radu, emocionalni rad, nedovoljno autonomije, perfekcionizam, hronična briga, nedovoljno balansa između posla i privatnog života…

Koliko dugo burnaut može trajati ako se ne prepozna i ne tretira? Kakve posledice može ostaviti na zdravlje i svakodnevni život?
Burnaut nema određeno vreme trajanja, sve zavisi od ličnih karakteristika, kao i karakteristika posla, ozbiljnosti simptoma… Ukoliko burnaut ostane neprepoznat i netretiran, može doći do trajnog gubitka entuzijazma za rad, ali i nekih psihosomatskih bolesti.

Foto: Canva

Kako prepoznati prve znakove burnauta kod sebe ili bliskih ljudi?
S obzirom da se burnaut ne dešava naglo već postepeno, teže je prepoznati ga odmah. Ti prvi znaci su suptilni i podrazumevaju osećaj umora, gubitak interesovanja i motivacije, pojava neprijatnih osećanja u vezi sa radnim mestom...

Šta možemo uraditi sami kako bismo sprečili burnaut?
Prevencija je svakako najbolja opcija, tako da bi u sprečavanju burnauta bilo potrebno napraviti balans između posla i privatnog života, postavljati realna očekivanja i prioritete, raditi na poboljšanju svojih kapaciteta, voditi zdrav životni stil (fizička aktivnost, zdrava ishrana, dovoljno sati sna), pisanje dnevnika, razgovor sa prijateljima i deljenje emocija, smanjenje korišćenja digitalnih uređaja i društvenih mreža, tehnike relaksacije (joga, meditacija…), boravak u prirodi...

Kada je pravo vreme da potražimo stručnu pomoć?
Pravo vreme za traženje stručne pomoći je onda kada prepoznamo simptome i shvatimo da ih ne možemo prevazići sopstvenim resursima i strategijama. Pravovremenim reagovanjem, sprečavamo dalji i ozbiljniji razvoj problema.

Kakve tehnike i strategije mogu pomoći u oporavku – psihoterapija, promene u načinu života, mindfulness (vežba svesnosti)?
Kada već dođe do burnauta, najefikasniji način oporavka je rad sa stručnjakom, tj. sa psihologom/psihoterapeutom, a svakako da će biti od koristi i sve strategije koje se koriste za prevenciju. Takođe, s obzirom da su organizacijski faktori vrlo značajni u nastanku burnoauta, važno je ne stavljati krivicu na sebe i posmatrati burnaut kao neku našu grešku i naš nedostatak, već se osvrnuti se i na činioce organizacije i ukoliko se proceni da u njoj ne postoji mogućnost promene, može se razmisliti i o napuštanju organizacije i promeni posla.

Koliko su ljudi u Srbiji svesni problema burnauta i da li ga prepoznaju na vreme?
Svesnost o burnautu poslednjih godina raste, posebno kod mlađih generacija i verujem da su velikim delom društvene mreže zaslužne za to. Međutim, burnaut često ostane neprepoznat, jer se stres na poslu na neki način podrazumeva i smatra normalnim i neizbežnim delom poslovnog života.

Foto: Canva

Kakva je situacija u Šapcu – da li postoji dovoljno resursa i podrške za one koji se bore s ovim problemom?
U Šapcu postoje resursi u smislu psihologa i psihoterapeuta koji se bave ovim temama, ali prvi korak je svakako u prepoznavanju.

Da li poslodavci prepoznaju burnaut i šta mogu da urade kako bi pomogli zaposlenima?
Mnogi poslodavci ne prepoznaju burnaut ili ga ne shvataju dovoljno ozbiljno, ali svest o tome raste i postoje kompanije koje su svesne ovog problema i njegovih posledica, te su spremne da primene određene mere kako bi pomogli zaposlenima... Takav pristup se najčešće sreće u IT kompanijama kao i u kompanijama koje imaju razvijen sektor ljudskih resursa i usmerene su na praćenje globalnih trendova, pa se uvode i različiti programi za mentalno zdravlje zaposlenih i psihološku podršku.

Intervencije mogu biti usmerene na podučavanje zaposlenih i povećanje kapaciteta zaposlenih putem obezbeđivanja treninga regulacije stresa, treninga asertivne komunikacije, treninga organizacije vremena, organizovanja timskih aktivnosti, podučavanja različitim formama relaksacije... Drugi tip intervencija odnosi se na organizacijske promene u vidu smanjenja preopterećenosti poslom, podržavajućeg liderstva, pružanja povratnih informacija, kreiranje psihološki bezbednog okruženja…