Dunjića kuća na ponos

Dunjića kuća u Šapcu bila je kuća dr Mihaila Dunjića izgrađena dvadesetih godina 20. veka. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, kuću je otkupio grad Šabac. Nešto više od dve decenije, ona je Gradska kuća, mesto sastanka, promocija i predstavljanja, nagrađivanja i zaključivanja ugovora. Brojnim Šapčanima, mesto je za uživanje u dvorišnom prostoru, predah starijima i igru najmlađih.
Dunjića kuća ili Gradska kuća je biser arhitekture grada Šapca. Smeštena prekoputa nekadašnje bolnice, sada Međuopštinskog istorijskog Arhiva i upravne zgrade Doma zdravlja, predstavlja pravu malu oazu prirode u uređenom dvorištu. Izgradio ju je dr Mihailo Dunjić, čuveni šabački hirurg i upravnik bolnice. Više od dve decenije Gradska kuća je mesto u kojoj se priređuju svečanosti, prijemi za goste Šapca, među kojima su brojni predstavnici ambasada, diplomata, države i vlade, raznih zvaničnih delegacija ali i uspešnih Šapčana, učenika, privrednika.

Foto: "Glas Podrinja"

- Mihailo Dunjić lekar - hirurg rođen je u Čačku 1874. godine. Medicinu je završio u Gracu 1903. godine, a hirurgiju specijalizirao u Berlinu. Kraće vreme radio je u Kučevu i Požarevcu. Kada je u Šabačkoj okružnoj bolnici osnovano Hirurško odeljenje, postavljen je za vršioca dužnosti šefa odeljenja. Nabavio je najneophodnije instrumente, sterilizator i operaciono rublje i sa operacijama počeo u jesen 1906. U balkanskim ratovima zbrinjavao je ranjenike, a u I svetskom ratu bio je hirurg u zavojištu Drinske divizije prvog poziva, a kasnije šef Hirurškog odeljenja stalne Vojne bolnice u Bitolju. Prešao je Albaniju, a na Krfu osnovao prvu savezničku bolnicu. Po završetku rata vratio se u Šabac, gde je 1920. postavljen za upravnika bolnice. Nakon zaršene gimnazije upisuje i završava Filozofski fakultet u Beogradu, gde je neko vreme bio asistent na predmetu Botanika. Kao državni pitomac upisao se 1897. godine na Medicinski fakultet u Gracu, gde je i doktorirao 1903. godine. Hirurgiju je specijalizirao u Berlinu. U Šabačkoj okružnoj bolnici 1906. godine osnovano je Hiruško odeljenje, koje je u početku imalo dve sobe sa po 16 kreveta, operacionu salu i previjalište – navodi istoričar Dejan Živanović.

Podatak o osnivanju oporavilišta - Dečijeg letnjikovca za slabunjavu i siromašnu decu u Šapcu na inicijativu dr Dunjića, dovoljno govori o filantropiji šabačkog lekara. Inicijator je i podizanja nove bolnice u Šapcu, osnivač i dugogodišnji predsednik Društva za čuvanje narodnog zdravlja.

Foto: "Glas Podrinja"

- Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem u Posavini i Podrinju. Bio je nosilac mnogih domaćih i stranih odlikovanja. Možda su i najbolji sud o Mihailu Dunjiću, dala upravo „deca Letnjikovca“. Šabački glasnik (od 2. septembra 1939. godine) ostavio je zapisan govor jednog od njih, Stojadina Mrđe, na pomenu pokojnom dr Dunjiću, 8. avgusta 1939. godine: ,,Neumrli čika doktore, došli smo danas da tvojoj seni izrazimo svoju zahvalnost, za sve što si učinio za nas. Ti si razumeo osnovne potrebe omladine i znajući da ,,u zdravom telu, zdrav je i duh“, nastojao si na tome, da nama siromašnoj školskoj deci, čiji roditelji nisu u mogućnosti da nas pošalju gde na letovanje, pružiš oporavak i osposobiš nas za dalji rad u školi. Uz pripomoć još nekolicine dobrih ljudi, ti si osnovao Letnjikovac za slabunjavu decu. Bilo je teško iz malih prihoda stvoriti jednu takvu ustanovu. Ali ti nisi klonuo duhom, nego si sa sve većom voljom nastavio započeti rad. Nisi žalio truda za naše dobro. Tako, da je danas nama siromašnoj deci omogućen svake godine boravak po 20 – 30 dana u lepo uređenom letnjikovcu na čistom vazduhu i dobroj hrani. A to za naše mlade organizme iznurene školskim radom znači mnogo. U znak zahvalnosti primi od nas skromne bukete poljskog cveća sa tvog letnjikovca, koje polažemo na tvoju humku uz toplu molitvu upućenu Bogu; da tebi naš Veliki dobrotvore podari rajsko naselje. Među nama, neka ti je večan pomen i slava ti!“ – ističe Živanović.

Foto: "Glas Podrinja"

Danas Dunjića kuća predstavlja jedan od gradskih simbola, ponos zdanjem i sećanje na dobročinstvo i bogat društveni rad njenog prvog vlasnika. Unutrašnjost kuće predstavlja pravu malu galeriju u kojoj se između ostalog, nalaze i umetnička dela koje je gradu poklonio Branko Lale Stanković.