Svaka proslava je priča za sebe

Venčanja, krštenja, proslave punoletstva i slični povodi trenuci su namenjeni radosti i slavlju. Međutim, iza kulisa okićenih restorana, šatri i svečanih sala kriju se brojne zanimljive, komične priče koje često zabeleže i svedoče im samo fotografi, snimatelji, ljudi zaduženi za dekoraciju. Oni su tu pre zvaničnog početka slavlja, prisustvuju pripremama i beleže osim zvaničnih trenutaka i one spontane momente koje gosti ne primete ili ne registruju.

Jedan od onih koji sa fotoaparatom i kamerom više od dvadeset godina snima razna veselja priča kako su upravo ti neplanirani trenuci oni koji ostanu upečatljivi i po kojima se seća neke proslave, domaćina, mesta.

- Svakakvih je dogodovština bilo, za sve ove godine nagledao sam se i nasnimao svega i svačega. Sećam se svadbe u jednom selu gde su domaćini zvali za snimanje i tražili da se zabeleži samo ko ulazi i ko izlazi iz kuće, ništa drugo. Bilo mi je skroz čudno da insistiraju samo na tim trenucima koji zapravo i prethode samom veselju, a još čudnije kad sam shvatio zbog čega su to želeli. Zapravo, oni su bili opterećeni sumnjom da im neko nešto vrača, pa da vide ko od zvanica radi nešto sumnjivo ili unosi u kuću. To mi se nikad ranije nije dogodilo. Imao sam 5-6 sati video materijala samo ulaska i izlaska gostiju u domaćinovu kuću. Predložio sam im da stave video nadzor a ja da normalno snimam veselje međutim, nisu se složili i ostali pri svome. Bolje kažu da konačno saznaju ko im „radi o glavi“ i ko im je „nabacio“ nešto loše. Na drugoj svadbi se dogodila još jedna neobična situacija. Napravili su priručni poljski toalet za goste od drvenih daski, sa dvoja vrata, muški i ženski. I sve to izgleda pristojno spolja, međutim tek kad se uđe unutra primetiš da između dva dela, u sredini, nema pregrade. To je u najmanju ruku bilo čudno, smešno svakako. Pamtim i svadbu gde su domaćini zahtevali da se svadbena kolona snima iz vazduha sve vreme od Šapca do jednog sela nadomak Loznice, neprekidno. Prvo je to neizvodljivo a drugo kad sam rekao koliko bi to snimanje koštalo, brzo su odustali što mi je i bio cilj. Bilo je tih proslava kada su izbijale tuče, potezalo oružje, jednom sam jedva uspeo da sakupim svu opremu i da sa ostatkom ekipe pobegnem – priča sagovornik Glasa Podrinja.

Nisu samo proslave događaji gde se angažuju ekipe koje će sve zabeležiti kamerom i fotoaparatom, ističe naš sagovornik.

-Snimao sam nekoliko svadbi u kojima je „kupovana“ mlada i to za prilično visok iznos. Raznih običaja sam se nagledao, čak i onih za koje se misli da su davno prevaziđeni. „Kićenje“ muzičara na veseljima je priča za sebe, i tu se, naročito na romskim proslavama, poteže „ozbiljan“ novac. Ali, ne snimaju se se samo veselja, pa sam se tako kroz više od dve decenije bavljenja snimateljskim poslom, nasnimao i dosta sahrana. To su uvek mučne scene i nije prijatno kada treba da snimate povorku, ukop, pokojnika. Ali eto, ima i takvih zahteva – kaže.

Ipak ističe, preovlađuju lepi događaji gde je veselo, gosti raspoloženi, sve lepo osmišljeno.
-I kad sve ide po planu, desi se neka neplanirana situacija, i onda svi priskaču u pomoć, pa i mi koji smo tu „sa strane“. Zaborave se burme, potkači se neko od svatova, malo više popije..pa gledamo da „ispeglamo situaciju“, da se na videu i fotografijama koje treba da ostanu za uspomenu baš sve ne primeti i ne bude uočljivo. Uglavnom zaista uživamo iako bude naporno satima raditi neko veselje i truditi se da zabeležiš sve ono najbitnije sa proslave – objašnjava.

Posebna ekipa koja se sve češće podrazumeva kada su svadbena i druga veselja u pitanju su oni koji su zaduženi za dekoraciju prostora. Od svilenih karnera za šatru, ukrasa za mladenački sto do bogatih cvetnih aranžmana koji odavno ne podrazumevaju samo buket svežeg cveća ili svadbeni venac. Veću stavku budžeta za pripremu proslave, kako bi sve izgledalo na najvišem nivou, sada treba izdvojiti i za bogate cvetne aranžmane.

Milorad Đukanović vlasnik cvećare, Foto: Glas Podrinja

- Imali smo raznih zahteva kad je cvetna dekoracija u pitanju i onih uobičajenih ali i prohteva za posebnim vrstama cveća, izgledom aranžmana, rasporedom. Dolazi mi jedan dan domaćin da zagovori aranžman za svadbu u kojoj ženi sina. Tad sam prvi put i otišao na romsko veselje. Bilo je u jednom restoranu u okolini Šapca i tu sam gledao kad se ispred muzike prostere čaršaf i prozivaju svatovi, počev od kumova, koji na njega stavljaju novac. Ne znam koliko je bilo na gomili, ali da mladenci lagodno mogu sebi samo od toga da kupe stan, nov auto i još da im pretekne, to sigurno. Tada mi je domaćin objasnio da na ovaj način svi zajedno pomognu da mladi par odmah „stane na svoje noge“.

Naravno, nije se štedelo ni na propratnom: cveću, dekoracijama, vatrometu. Najnoviji trend je da se na svadbi među raznim vrstama cveća, nađe kalemljeno cvetajuće drvo. Osim toga, prave se paketići napunjeni slatkišima koji se onda kače na to drvo. Kako koji gosti dolaze, uzimaju taj paketić i na njegovo mesto kače novac, naročito najbliža rodbina. Sutradan ujutru svi zajedno sedaju za sto i razmenjuju slatkiše, sadržaj paketića. Taj običaj kako su mi objasnili, treba da nauči mlađe kako je zajedno sve slađe i da je dobro ne biti sebičan već što imaš, treba da podeliš. Najveći aranžman koji smo pravili bila je jedna porudžbina za buket koji je činila 2501 ruža, koji sam dostavio na kućnu adresu - ističe Milorad Đukanović vlasnik cvećare.

Neispričane priče, fotografije koje beleže spontane trenutke i cvetne dekoracije koje nose svoju simboliku su uvek drage uspomene koje, naročito kad je venčanje u pitanju, najrađe podsećaju glavne aktere na proslavu. Snimatelji, fotografi, cvećari, tako postaju ne lica koja su samo radno angažovana već često kreativci čiji je zadatak da slavlje učine jedinstvenim događajem kojeg će se učesnici rado sećati.