Aleksandar Vasić uzgaja godži bobice

Nedaleko od Šapca, skrivena od pogleda rastu stabla crnog godžija. Njihov vlasnik, Aleksandar Vasić, mladi Šapčanin, započeo je ovu malu plantažu zbog zdravstvenog problema. Prognoza doktora da će ostati bez vida na desnom oku navela ga je da se krene u potragu za lekom iz prirode. Nakon istraživanja i preporuke da u ishranu uvede godži bobice odlučio se da ih uzgaja.

-Gajim lekovito bilje i verujem u alternativnu medicinu. Nakon dva meseca i promene životnog stila moje oko se zacelilo. Doktori nisu mogli da veruju da je to moguće bez operacije i intervencije. U tom trentuku sam odlučio da ću ih uzgajati. Trenutno imam oko 200 biljaka – kaže Aleksandar.

Foto: Privatna arhiva

Dar prirode iz daleke Kine
Godži bobice potiču iz Kine i Mongolije, gde se vekovima koriste u tradicionalnoj medicini. Smatraju se jednima od najzdravijih namirnica na svetu, jer su bogate antioksidansima, vitaminima C, B, A i E, kao i esencijalnim aminokiselinama. Veruje se da jačaju imunitet, poboljšavaju vid, čuvaju kardiovaskularni sistem i podstiču dugovečnost.

-Kažu da usporavaju starenje organizma i inflamatorne procese. Pojedini istraživači tvrde da su bolje čak i od borovnice koja važi za jednu od najboljih bobica kod nas.

Godži se danas gaji širom sveta, posebno u Aziji, Evropi i Severnoj Americi. Najveći proizvođači su Kina, Tibet i Mongolija, ali se plantaže mogu naći i u Srbiji, gde klima odgovara godžiju. Nekoliko rasadnika u Srbiji prodaje sadnice, te nije potrebno putovati na Tibet po njih.

Foto: Privatna arhiva

-Koliko mi je poznato svega pet rasadnika ima godži. I mogu da kažem da su svi veoma dobro informisani i žele da pomognu. Ipak, smatram da je najbolje da svako uči na svom iskustvu. Dok nešto ne naučimo kroz iskustvo ne možemo u potpunosti to savladati.

Godži vole svi
Ova biljka zahteva sunčevu svetlost, dobro drenirano tlo i umerenu količinu vode. Najbolje uspeva na nadmorskim visinama između 800 i 2000 metara, ali može rasti i na nižim područjima ako su ispunjeni osnovni uslovi. Uzgoj godžija nije lak. Biljke su osetljive na ekstremne vremenske uslove, zahtevaju pažnju i redovno orezivanje. Pored toga, crni i crveni godži imaju različite uslove uzgoja. Crveni bolje podnosi naše podneblje, dok crni zahteva više brige.

Foto: Privatna arhiva

-Najbolje je da se gaji u zemlji, jer u saksiji ne uspeva zbog razgranatog korenovog sistema. Važno je da zemljište bude alkalno. Interesantno je da godži vole ptice, insekti, puževi, domaće životinje. Zbog toga je teško sačuvati plod. Potrebno je da se bere veoma pažljivo i stručno, sa pincetom. Jedna osoba u toku dana može da nabere kilogram do dva. Ukoliko se bere samo prstima veoma lako pukne opna i bobica više nije za jelo, ni za prodaju. Plus njen sok ima jak pigment i boji sve.

Organska proizvodnja
Proizvodnja se može okarakterisati kao organska, jer ne koristi pesticide. Da bi dobio sertifikat organskog proizvoda potrebno je da ispuni određene uslove, što namerava da učnini kada proširi zasad.

-Mi smo još uvek malo tržište, po proizvodnji i konzumaciji. Smatram da bi više proizvođača doprinelo stvaranju i nekog udruženja, ali i širenju znanja o blagodetima godžija.

Foto: Privatna arhiva

Do ove godine sav prinos je delio sa porodicom i prijateljima. Pun rod biljka daje u trećoj godini. Bere se od jula do kraja septembra. Najbolje je konzumirati u svežem obliku, ali zamrznuta ne gubi svoja svojstva.

-Preporučeni dnevni unos je od 7 do 15 grama. Sve zavisi od opšteg zdravstvenog stanja. Rekao bih da je prosek 10 grama za odraslu osobu. Deca mogu da takođe da jedu godži, piju čaj.

Priroda za dug i srećan život
Aleksandar je otac troje male dece i želi da im pokaže drugačiji način života, bliži prirodi. Smatra da deca ne mogu zdravo odrastati uz ekrane i u zagađenom gradskom okruženju.

Trudi se da ih nauči vrednostima, strpljenju i odgovornosti kroz brigu o biljkama. Za njega, ovo nije posao već način života. Iako ima stalan posao, svaki slobodan trenutak provodi među svojim biljkama.
Uveren je da svako može, makar u maloj meri, da se vrati prirodi i pronađe unutrašnji mir, daleko od gradske vreve i stresa.

Foto: Privatna arhiva

-U gradu se čovek lako izgubi u gužvi, obavezama i lošim navikama. U prirodi, stvari su jednostavne i jasne. Verujem da svako treba da pronađe svoj balans i povezanost sa prirodom, što u urbanom okruženju često nije moguće. Čarobni lek i napitak ne postoje. Suština je u promeni navika, stila života i mirnom umu - kaže Aleksandar.

Savetuje svima da posade biljku, posebno drvo.

-Može to biti autohtona sorta voća, ili nešto drugačije, egzotično. Treba probati. Rad sa biljkama je lekovit.