Loš početak sezone za voćare

Mraz, hladni dani pa kiša - vremenski uslovi s početka ovog proleća nikako nisu pogodovali voćarskim kulturama. Na pojedinim zasadima na teritoriji četiri opštine koje pokriva Poljoprivredna stručna služba u Šapcu, već su izvesni određeni gubici, naročito kod koštičavog voća.

Foto: Privatna arhiva

Savet poljoprivrednicima, i ne samo voćarima, jeste da na vreme svoje zasade osiguraju.
- Vremenske nepogode prethodnih dana nisu u velikoj meri uticale na zasade voća s obzirom da je plod tek zametnut. Ipak, preporučujem poljoprivrednicima da osiguraju svoju proizvodnju, naročito imajući u vidu da ministarstvo daje 70 odsto podsticaja za premiju osiguranja od grada i olujnih vetrova. Sve četiri opštine u okviru PSSS Šabac su uvrštene u kategoriju rizičnih što je i uslovilo ovakvu vrstu subvencionisanja.

- Koštičave voćne vrste su pretrpele značajnu štetu zbog poznih prolećnih mrazeva. Šteta je najvidljivija kod kajsije - prinosi ovog voća biće u priličnoj meri smanjeni. Na pojedinim zasadima šljive takođe, prinosi su umanjeni za značajan procenat koji ide čak do 80 odsto. Uočavamo oštećenja i na breskvi, trešnji, višnji, i tu će prinosi biti umanjeni i do 40 odsto. Veliki problem napravili su i hladni dani i dugotrajne padavine koji su uticali na let bumbara i pčela tako da je sama oplodnja, prenošenje polena sa cveta na cvet bilo otežano. Temperatura ispod 15 stepeni usporava i rast polenovih cevčica što je uticalo na razvoj biljke. Jabučaste vrste su bolje prošle, možda je zasad kruške oštećen za nekih desetak posto ali ne u značajnijoj meri. Jabuka je kasnije cvetala pa je izbegla problem sa prolećnim mrazem. Kod jagodičastog voća uočavamo problem, na jagodi, tamo gde je kod zasada izostalo prekrivanje agrotekstilom. Što se tiče maline i kupine, njima prolećni mrazevi nisu naštetili s obzirom da kasnije počinju sa cvetanjem. Kiša jedino može da utiče na usporavanje porasta ali to se kasnije reguliše ukoliko se vremenske prilike ustale – ističe Milorad Jocković, savetodavac za voćarstvo.

Primer dobre poljoprivredne prakse
Dobar rod trešnje bez oštećenja sa protivgradnom mrežom, Zablaće

Foto: Privatna arhiva

Druga prihrana do polovine maja
Dugotrajne padavine takođe su uticale na stanje pojedinih kultura s obzirom da voćari nisu uspevali da na vreme uđu u zasade i obave hemijske tretmane, zaštitu od bolesti i štetočna tako da je na terenu, pojava monilije dosta prisutna, ističu stručnjaci za voćarstvo.

Dugotrajne padavine takođe su uticale na stanje pojedinih kultura s obzirom da voćari nisu uspevali da na vreme uđu u zasade i obave hemijske tretmane, zaštitu od bolesti i štetočna tako da je na terenu

Foto: Privatna arhiva

-Sada se osim mehaničkih, moraju preduzeti i dodatne mere hemijske zaštite. Preporuka jeste da se ovih dana sagleda koliki će prinos biti, naročito kod koštičavih voćnih vrsta i da se shodno tome planira druga azotna prihrana koju bi trebalo uraditi do kraja prve dekade maja meseca. U slučaju da je došlo do pada prinosa, treba srazmerno smanjiti i količinu prihrane, a ako je prinos dosta umanjen, može se i preskočiti kako ne bi došlo do periodične bujnosti što bi direktno uticalo na rodnost i kvalitet proizvoda već u narednoj godini. Redovno košenje korova i trave odnosno međuredna obrada je jako važna, naročito posle obilatog kišnog perioda – navodi Jocković.