Vladimir Perić iz Šapca bavi se pčelarstvom od 2019. godine, a danas ima oko 70 košnica i registrovanu pčelarsku farmu. Pčelarstvo vidi kao način života koji zahteva stalno učenje, prisutnost i razumevanje prirode. Osim što proizvodi različite vrste meda, znanje nesebično deli s mladima i upozorava na posledice klimatskih promena i prekomerne upotrebe pesticida. Veruje da bez pčela nema ni života i da su saradnja i odgovornost ključ opstanka oprašivača
Vladimir Perić iz Šapca bavi se pčelarstvom od 2019. godine. U kratkom roku uspeo je da izgradi stabilan pčelinjak sa oko 70 košnica, što govori o ozbiljnosti i posvećenosti. Njegov rad je primer kako se upornošću, posvećenošću i sticanjem znanja može napredovati u pčelarstvu.
-Prvi moj pokušaj bavljenja pčelarstvom bio je 2002. godine. Tada nisam imao dovoljno vremena i prostora, te sam odustao. Kada sam se preselio na Letnjikovac u kuću sa dvorištem vratio sam se pčelarstvu – kaže Vladimir i dodaje da je pčelarstvo ljubav koja ga nikada nije napustila. Korak po korak, košnica po košnica i nastala je Pčelarska farma „Perić“.
Foto: "Glas Podrinja"
-Sve što radim radim iz ljubavi i emocija. Nije lako, ali sve što se radi iz zadovoljstva vredno je. Na području Mačve, Pocerine i okoline Šapca, uslovi za pčelarstvo su povoljni, ali ne i jednostavni. Promene u klimi, sve češće suše, kao i upotreba hemikalija u poljoprivredi, predstavljaju izazove za svakog pčelara. Vladimir se ovim izazovima suprotstavlja kroz kontinuirano usavršavanje i pažljivo praćenje stanja pčelinjih društava tokom cele godine.
-Veoma je važno, posebno na početku da imate mentora, da učite o pčelama kroz stručnu literaturu i praksu. Bez osnovnog znanja, teorijskog teško da pčelar može biti dobar i uspešan. Imao sam sreću da sam imao dobrog mentora, a sada sam i sam mentor mladima.
Foto: "Glas Podrinja"
Mentorstvo, znanje i saradnja pčelara Pored proizvodnje meda, njegov rad obuhvata i negu pčelinjih zajednica, edukaciju o značaju pčela za ekosistem, kao i deljenje iskustava sa drugim pčelarima u lokalnoj zajednici. Za njega je pčelarstvo više od posla – to je način života koji zahteva stalnu prisutnost, pažnju i razumevanje prirode.
-Pomažemo jedni drugima, posebno kada su selidbe. To je zahtevan posao i bez solidarnosti, saradnje teško je uspeti u svemu.
Kod Perića se može pronaći med od lipe, uljane repice, bagrema, livadski, kao i piće Mednica (vrsta likera sa medom i propolisom).
-Kvalitet je ono što izdvaja dobre pčelare. Iz godine u godinu ljudi dolaze i kupuju med kod mene, što mi je drago. Zbog njih i sebe održavam taj kvalitet. Posebno kada dolaze po proizvode na kućnu adresu. Uvek preporučujem da se med, pčelinji proizvodi kupuju od poznatog pčelara iz kraja. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog sastava. Ako je med prikupljen na mikrolokaciji vašeg stanovanja manje su šanse da će doći do reakcije na polene i alergene.
Foto: "Glas Podrinja"
Sve traženiji je med od uljane repice koji je specifičnog ukusa i boje. Kremasto bele strukture ukusom podseća na slatki, mlečni puter.
-Sve je traženiji zbog ukusa, blagodeti. Za njega je specifično da se brzo kristališe i da dugo zadržava tu kremastu strukturu. Mene ukus podseća na beli čokoladni krem.
Pravi med i kristalizacija Vladimir ističe da se med s vremenom kristališe, i da je to prirodni proces. Ona ne utiče na kvalitet meda, osim na boju i teksturu. Med se sastoji od šećera (fruktoze i glukoze), vode, mineralnih materija, vitamina, proteina, kiselina.
-Pčela prikuplja nektar sa cveta koji u sebi sadrži fruktozu (voćni šećer) i glukozu (grožđani šećer). U jednom od dva želuca, nektar prerađuje u fruktozu i glukozu, a tako u zavisnosti od količine fruktoze dolazi do brže ili sporije kristalizacije meda. Za proces kristalizacije “kriva” je glukoza u medu. Kada ona prelazi iz tečnog u čvrsto stanje tada dolazi do kristalizacije meda. Najsporije se kristališe bagremov med. Veštački med ne može da se kristalište. U suštini to i nije med, već šećerni sirup koji se prodaje u različitim trgovinskim lancima.
Foto: "Glas Podrinja"
Od cveta, pčele do finalnog proizvoda u teglici Poces vrcanja, tj. ceđenja meda je najvažniji postupak u proizvodnji. Neophodno je da pčelar poseduje i opremu za ceđenje. Vladimir ima dozvolu i registrovan objekat za pakovanje i punjenje meda koji izdaje Uprava za veterinu.
-Procenat vlage je važan i o tome se mora voditi računa. Kada se med izvrca u pravo vreme sa dobrim procentom vlage, skladišti dobro može da traje dugo. Međutim ako se vrca kada je procenat vlage iznad 21% i ne čuva adekvatno može da dođe do fermentacije, kiseljenja. Tada on nije za konzumaciju. U svom objektu obavljam čitav proces.
Teška zima za pčele i pčelare Gubici pčelinjih društava u Srbiji tokom marta i aprila 2025. godine mogu se okarakterisati kao katastrofalni. Prema navodima Saveza pčelarskih organizacija Srbije pojedini pčelari izgubili su i do 80% društava. Ova situacija pogodila je i region. Više faktora uticalo je na ovakvu situaciju. Suša, pesticidi, vremenski uslovi, nedostatak hrane tokom zime.
-Dugoročni problem koji dolazi na naplatu je nekontrolisana upotreba pesticida tokom godine, ne samo kada je sezona. Smatram da je neophodna dodatna edukacija poljoprivrednika, saradnja sa pčelarima i zajedničko delovanje – kaže Vladimir i dodaje da je prekomerna upotreba pesticida delimično uslovljena konkurencijom na tržištu.
-U želji da dobijemo što više prinosa i da poljoprivredni proizvodi budu na oko lepi, primamljivi za kupce zemljište, vazduh i voda trpe. Često ljudi i nisu informisani o štetnosti upotrebe hemije, ali i da postoje druge metode. Kao primer mogu da navedem repičin sjajnik koji napada uljanu repicu. Da bi zaštitili prinos farmeri u Vojvodini koriste pesticide u fazi cvetanja. Taj period je najopasniji za pčele i pčelinja društva.
Pčele su sve(t) Vladimir smatra da bez pčela nema sveta, te da je neophodno zajedničko delovanje kako bi one opstale.
-Kada nestane pčela nestaće i čovečanstva. One oprašuju sve, ne samo voća, povrća i onoga što mi konzumiramo kao hranu, već i šume. Kada tako pogledamo onda nam je jasnije kakva je budućnost bez pčela. Mislim da se retko gleda izvan lične dobiti, a potrebno je da gledamo širu sliku.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
