NIJANSE ĆE ODLUČIVATI O MEDALjI

Šapčanin Aleksandar Aleksić. Kulturan, vaspitan, obrazovan, prijatan. Tih i nenametljiv. Takav je bio i kada smo pre sedam, osam godina prvi put razgovarali s njim, iako smo ga jedva pronašli u gomili uredno popakovanih čamaca u klupskim prostorijama. Takav je i danas, mada se fizički „malo“ izmenio, pa se vrlo lako primeti i iz velike daljine. Vrhunski sportista, ušao u krug „sportskih bogova - Olimpijaca“, jedan od nekoliko hiljada najuspešnijih, onih koji će nastupiti na Olimpijskim igrama, među milijardu sportista sveta kojima je to najveći san. Rođen u Šapcu 13. aprila 1992. godine. Pre kajaka trenirao dosta sportova, najviše zbog druženja i igre s društvom. Kajak počeo da trenira 2004. godine, kada je napustio vaterpolo. Kajak je odabrao jer u njemu ima porodičnu tradiciju - deda Velimir „Alja“ bio je juniorski prvak Evrope, otac Miroslav osmi na Prvenstvu sveta.
Prvu medalju osvojio je 2005. godine na takmičenju u Sremskoj Mitrovici. Već naredne godine postao je prvak države u jednosedu na 500 metara. Kaže da mu je to najdraža pobeda u karijeri, jer iako je imao dosta „važnijih“ pobeda kasnije, ta trka je učinila da počne da veruje u sebe, i u to da se trud na kraju isplati. Na svakom prvenstvu države nakon toga je pobeđivao, kako u jednosedu, tako i u grupnim posadama - dvosedu i četvercu. Prvi nastup za reprezentaciju imao je 2007. godine, u Bidgošću, gradu u Poljskoj, kada je na „Olimpijskim nadama“ zauzeo sedmo mesto. Dva puta je nastupao na juniorskom Prvenstvu Evrope, a 2010. godine, prelaskom u seniorsku konkurenciju, postaje član novoformiranog četverca, zajedno sa Milenkom Zorićem, Ervinom Holpertom i Dejanom Terzićem. U Segedinu, u Mađarskoj, na Prvenstvu sveta izborili su vizu za Olimpijske igre, i tada je postao najmlađi kajakaš u svetu koji će se takmičiti na Olimpijskim igrama u Londonu. Ove godine, zauzeo je treće mesto na prvenstvu Evrope u Zagrebu. To je ujedno i najveći uspeh njegove dosadašnje karijere, i rezultat koji se u Srbiji nagrađuje nacionalnim sportskim priznanjem. Da li su Aleksići izabrali kajak, ili je kajak izabrao njih, teško možemo utvrditi. Ali možemo saznati da li je došlo vreme da prva pobeda u Sremskoj Mitrovici više ne bude najdraža. Prva prilika za to je Aleksandrov nastup na Olimpijadi u Londonu. Nastup za Aleksiće, za Šabac, za Srbiju!