Direktor Asocijacije Duga Aleksandar Prica o značaju organizacija civilnog društva za građane i građanke
Građanske inicijative menjaju zajednice i pokreću promene
„Kada kažemo građansko, ono jasno i nedvosmisleno ukazuje da je nešto poteklo od građana, tačnije građanske inicijative. Sve organizacije su grupe građana koje su se okupile oko zajedničke ideje kako bi rešile izazove u lokalnoj zajednici“
Asocijacija Duga više od dve decenije je posvećena pružanju podrške i usluga najosetljivijim grupama društva. Kako ističu, kroz svoje aktivnosti i rad trude se da društvo učine boljim sa ciljem da svi imaju jednaka prava koja su zakonom zagarantovana, kao što su: bezbednost, pravo glasa, sloboda govora i okupljanja, jednak pristup obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. – Kroz konkretnu podršku, Duga teži da postane oslonac u lokalnoj zajednici onima kojima je pomoć potrebna, ali i pouzdan partner i saradnik organizacijama iz Srbije i Evrope – ističe direktor Asocijacije Duga Aleksandar Prica.
Asocijacija Duga započela je saradnju sa EU Resurs centrom 2024. godine, kao i sa Užičkim centrom za prava deteta u okviru programa podrške neformalnim grupama građana. Saradnja je usmerena i ka umrežavanju, ali i jačanju kapaciteta samih organizacija.
– Kada smo videli poziv za podršku drugim organizacijama građanskog društva, odlučili smo da se prijavimo. EU Resurs centar je projekat Beogradske otvorene škole i Evropske unije, i na teritoriji Srbije postoji nekoliko centara koji pokrivaju različite regione. Užički centar za prava deteta je regionalni resurs centar za Zapadnu Srbiju. Asocijacija Duga je u ovom programu posrednička organizacija koja neformalnim grupama pruža finansijska sredstva i mentorsku podršku tokom trajanja programa. Smatram da je ovaj vid mentorstva značajan za neformalne grupe sada i kasnije, posebno ako žele da osnuju svoja udruženja građana, ali nisu sigurni kako da to učine. Takođe, i mi sami dobijamo mentorsku podršku od Užičkog centra za prava deteta i Beogradske otvorene škole. Veoma nam znači ekspertska podrška kako bismo mi mogli da rastemo, da se razvijamo i budemo podrška drugim organizacijama, neformalnim grupama, korisnicima različitih usluga. Trenutno radimo na novom petogodišnjem planu razvoja, te su usavršavanje i ekspertize za nas dragocene.
Kao posrednička organizacija, Asocijacija Duga sprovodi projekat u kom podržava 10 neformalnih grupa koje rade na unapređenju lokalne zajednice. Kakvi su vaši utisci do sada? – Asocijacija Duga je kroz ovaj program imala mogućnost da podrži deset neformalnih grupa. Sa teritorije Šapca su to tri grupe, dve sa područja Gornjeg Milanovca, po jedna iz Krupnja, Osečine, Valjeva, Ljiga i Mionice. Na mesečnom nivou radimo monitoring i sarađujemo sa neformalnim grupama. Moram da istaknem da su to uglavnom aktivistički i infrastrukturni projekti. Građani su prepoznali da su škole mesta gde žele da usmere svoje aktivnosti. U Krupnju je urađeno dečje igralište u školi, dok su se u Mionici organizovale „Učiteljice altruistkinje“. One su osmislile da se izgradi ambijentalna učionica za učenike kako bi se poboljšao kvalitet nastave. U Ivanovcima pored Ljiga je renovirana biblioteka u školi koja će biti i Ivanovački zavičajni centar. Planirano je da to bude centar okupljanja meštana, ne samo osnovaca. To je dobar primer angažovanja i povezivanja zajednice u mestu gde ne postoji ni Dom kulture.
Građani, posebno oni koji žive u manjim sredinama, i te kako imaju ideje, potrebe, ali da im je potrebna mentorska i finansijska podrška da ih realizuju – Kada smo vrednovali predloge, izdvojilo se deset koje smo i podržali, a većina je usmerena ka ruralnim sredinama. To je veoma značajno, jer su građani prepoznali da mogu da promene nešto u svojim lokalnim zajednicama. Pored pomenutih neformalnih grupa, imamo i tim za biodiverzitet iz Gornjeg Milanovca. Jeste iz samog grada, ali njihove aktivnosti su usmerene ka ruralnim područjima. Važno je da se ljudi čuju, razmenjuju ideje, iskustva i da uz mentorsku podršku nastave da deluju u svojoj zajednici. Uvek smo tu da im pomognemo da kanališu svoje ideje, da ih razvijaju i da konkurišu kod donatora za značajnija finansijska sredstva. Dobar primer je „Snaga lokalne zajednice“, neformalna grupa iz Šapca, odnosno Jevremovca, i oni žele da prerastu u udruženje građana.
Foto: Asocijacija Duga
Prepoznali su problem mesnih zajednica, tj. njihovu neaktivnost. Žele da pokrenu mesne zajednice, uvide njihove kapacitete i potrebe, jer su one najbliže građanima. Verujem da će ovakvo udruženje građana u Srbiji biti pozitivno i značajno za sve.
Koliko je značajno mentorstvo, stalno usavršavanje i obrazovanje za organizacije građanskog društva, ali i pojedince koji su deo civilnog sektora? – Iako sam više od dve decenije u civilnom sektoru, to ne znači da znam sve. Moramo ići u korak sa vremenom i konstantno se usavršavati. Izuzetno je važno da imamo mentore, pohađamo seminare, treninge. Mislim da je to i jedna od suštinskih razlika između organizacija građanskog društva i institucija. Mi znamo gde su nam slabosti, koji su izazovi sa kojima se susrećemo. Zbog toga se i usavršavamo iz dana u dan, iz godine u godinu. Celoživotno obrazovanje je neupitno.
Foto: Asocijacija Duga
Da li se slažete sa tvrdnjom da koliko je razvijeno civilno društvo, toliko je snažna i lokalna zajednica, ali i razvijeno društvo jedne države? – Ako pogledamo zemlje kao što su Švajcarska ili Norveška, dobijamo dobar odgovor na ovo pitanje. To su države sa najrazvijenijim civilnim sektorom na svetu. Vrlo dobro znamo način i sistem njihovog uređenja. Kada je reč o terminu „organizacije civilnog društva“, moram da priznam da ne volim često da ga koristim. Draži mi je termin organizacije građanskog društva, jer smatram da je on mnogo prihvatljiviji. Građani često pogrešno tumače civilno društvo, a kada kažemo građansko, ono jasno i nedvosmisleno ukazuje da je nešto poteklo od građana, tačnije građanske inicijative. Sve organizacije su grupe građana koje su se okupile oko zajedničke ideje kako bi rešile izazove u lokalnoj zajednici. Ne može niko bolje znati potrebe sredine od ljudi koji žive, rade ili su na neki način vezani za određeni kraj, grad. Važno je da imamo autentične organizacije koje prepoznaju potrebe zajednice jer su deo nje. To je ono što pokreće demokratske promene i rešava izazove sugrađana i sugrađanki. Primarno deluju lokalno, na nivou ulice, kvarta, grada, a zatim nacionalno, regionalno, ali i globalno.
Kada govorimo o organizacijama civilnog društva, da li se negativni narativ o njima u javnosti polako menja? – Mislim da ljudi koji nisu imali priliku da saznaju više, sarađuju sa organizacijama građanskog društva, imaju određene predrasude i stereotipe. Ne shvataju da smo osnovani od strane građana ove države i da je i sportsko udruženje zapravo udruženje građana, kao i kulturno-umetničko društvo, kao i udruženje penzionera. U Srbiji trenutno ima nešto više od 39.000 organizacija građanskog društva.
Narativ koji vlada nije pozitivan, a značaj organizacija često nije shvaćen niti prepoznat. Mislim da je to povezano i sa donatorima, posebno Evropskom unijom. No, moram da istaknem da je EU najveći donator organizacija, ali i Republike Srbije. Organizacije dobijaju svega 2% za svoje projekte iz predpristupnih fondova EU, dok 98% sredstava dobijaju državni sektori kao što su zdravstvo, socijalna zaštita, policija, infrastruktura. Građani kroz informisanje i upoznavanje sa radom organizacija mogu da uvide šta su polja našeg delovanja. Možda će neko od tih građana osnovati udruženje ili neformalnu grupu. Najbolje nas poznaju naši direktni korisnici, a njima je u potpunosti jasno šta radimo i ko smo. Uvek smo transparentni kada je naš rad u pitanju. Verujem da će i inicijativa ići ka tome da se i u samom zakonu menja postojeći narativ kako bi bilo jasnije da smo mi organizacije građanskog društva. Moram da napomenem da je Vlada Republike Srbije donela strategiju za razvoj podsticajnog okruženja za organizacije civilnog društva, i da postoji akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije. Organizacije su zamrzle svoje statuse u ovom Savetu, ali se nadamo da ćemo u budućnosti nastaviti sa radom. Ono što nam je primarno je veća transparentnost kada je finansiranje u pitanju. Možda to dovodi u zabunu ljude i povlači negativan narativ. Želim posebno da istaknem da organizacije žele da budu što transparentnije u svom radu i da smo tu za građane kako bismo zajedno rešili određene izazove koji postoje.
Foto: Asocijacija Duga
