Sastanak generacije posle 40 godina

Iz Kruševca, Beograda, Loznice, Zrenjanina, Inđije, Nemačke, Austrije, krenuli su put Šapca, Poljoprivredne škole, bivši učenici, maturanti iz 1985 godine, a povod okupljanje generacije nakon 40 godina.

Druženje je počelo u školskom parku, gde su se prepoznavali drugari, ali i pozdravljali kumovi i prijatelji, raspitivali za zdravlje i porodice.

Direktor škole Predrag Savić, pozdravio je bivše učenike i pozvao ih da pogledaju školu, kabinete, da vide kako sada to izgleda, da potraže svoje učionice. Razredne starešine Jelica Marjanović, Mira Obradović, Gordana Anđelić i Toma Kojić su uz prozivku uputili reči pohvala ovoj generaciji. Poljoprivredni tehničari,zaštita bilja, agroekonomski, prehrambeni tehničari i veterinari, srednju školu završilo preko 200 maturanata.

Na skupu nakon 40 godina bilo je preko 120, mnogi nisu među živima, neke je bolest sprečila da dođu ali i životni put je nekolicinu odveo na druge kontinete i daleke zemlje. Međutim i oni su znali da se generacija okuplja,čuli utiske i pozdrave.

Foto: Privatna arhiva

Najveći broj je kako rekoše ostao u Šapcu, okolini Šapca, na svojim ognjištima, imanjima, bave se poljoprivredom – neki rekoše, kako struka, a neki kako tradicija nalaže. Drugi su preduzimljivi trgovci, otkupljivači, hladnjačari, preduzetnici, kuvari, vlasnici poljoprivrednih i veterinarskih apoteka, ambulanti, kompanija, zaposleni u administraciji, knjigovođe, ima i slikara, profesora.
Kako rekoše najviše je nastavilo školovanje na Višoj poljoprivrednoj školi, mnogi uspešno priveli kraju, neki ne. Zatim na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i Novom Sadu i Veterinarskom fakultetu .Više od 30 diplomiranih inženjera i veterinara, među kojima su i dva doktora nuaka dr Dejan Inđić i dr Aleksandar Drljačić.

Jelica Marjanović, razredni starešina agroekonomskim tehničarima iz 1985. reče da je zadovoljna, da je pratila sve ove godine gde su i šta rade njeni bivši đaci, da su postali dobri i čestiti ljudi, da su kako reče nadmašili svoje učitelje što je najveća pohvala. Da su u velikim nedaćama raspad države, ratovi, sankcije, bombardovanje i druge životne i društvene neprilike, uspeli da sačuvaju porodice, decu izvedu na put, dobiju unuke.

Druženje se nastavilo u restoranu Manjež do duboko u noć,uz obećanje:“vidimo se za pet godina“.