Čudesni univerzum malog kapetana

Roditeljstvo je najlepše, ali i najizazovnije životno iskustvo. Neprospavane noći, prvi zubić, korak, reč, svaki osmeh, urezuju se duboko u sećanje. Deca ih ne pamte tako živo kao roditelji, ali u njima ostaje trag koji će ih oblikovati kao ljude kada odrastu.

Poznati šabački glumac Strahinja Barović ljubav, strahove, nadanja na duhovit način pretočio je u 15 pesama za decu i roditelje. Ističe da nije imao nameru da svoje lično iskustvo javno podeli. No, kako je vreme odmicalo, shvatio je da to može biti lekovito za njega, buduće i sadašnje roditelje. A za sve je „krivac“ mali kapetan Matija.

Foto: Privatna arhiva

-U vreme pandemije dobili smo sina, a kako je situacija bila specifična želeo sam da napravim otklon od svih informacija i dezinformacija kojima smo bili izloženi. Nismo bili neiskusni kao roditelji, ali dolazak na svet i u porodicu novog člana je poptuno nova etapa u životu svih nas. Moram da priznam da prvih nekoliko meseci u toku noći nisam spavao i počeo sam da smišljam pesme i uspavanke. Mislim da je to bio moj poriv da na papir prenesem emocije i događaje koje smo prolazili - ističe Strahinja i dodaje je želeo da sa dozom humora prikaže sve (ne)obične situacije.

-Smatram da treba da uživamo u svakom trenutku roditeljstva, posebno u prvim mesecima. Dok trepnemo beba ima pet ili sedam godina. A čini mi se da prve dve godine prolete u brigama, strahovima. Mi smo konstantno u petoj brzini, a možda treba da se vratimo u drugu i uživamo u putovanju.

Reč po reč, pesma
Navodi da su pesme inspirisane i podstaknute realnim događajima. Reč po reč, stih po stih, nizale su se pesme.

Matija i raketa
Inspiracija za naslov knjige bila je uspavanka i prva pesma.
-Na umu mi je bio „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ koji toplo preporučujem kao štivo. Prva pesma je ujedno i inspiracija za knjigu. Jednu noć pokušavao sam da uspavam Matiju koji je plakao. Sinulo mi je: „Leti raketa preko pet planeta, nešto joj smeta, to je kooometaaa“. Prestao je da plače i tako je nastala pesma uspavanka o Matiji, kapetanu. Naša porodica jeste čudesni univerzum, a on jeste kapetan našeg broda (rakete).

-Čitao sam članovima porodice dok smo pili kafu. Želeo sam da ih raznežim, obradujem i razveselim. U jednom trenutku sam uvideo da imam 30 napisanih pesama. Moram da priznam da mi je prijalo da se izmestim u taj univerzum. Posebno mi je drago što su se i drugi roditelji prepoznali, pronašli. Knjiga je tu da nas podseti da je sve u redu. Sve ono što prolazim u različitim fazama odrastanja i vaspitavanja dece je sasvim u redu. Želeo sam da kroz smeh pobedimo strah.

Ljubav, centar univerzuma
Uz mamu Jovanu i tatu Strahinju, bake, deke i seka Anja su deo „Čudesnog univerzuma malog kapetana“.
-Odnos bate i seke je nešto posebno. Nekad pomislim gde bi mi kraj bio da sam imao takvu stariju sestru. Ljubav je pokretač svega. Ponosan sam na to što nas ta emocija inspiriše. Nju ne možemo preuzeti na bankomatu, kao novac. Sve dok nas ljubav vodi mi smo na dobrom putu, iako nismo savršeni, kao ni druge porodice.

Iako su pesme sa lakoćom nastajale, objavljivanje zbirke nije. Izdavačke kuće imale su unapred isplanirane svoje godišnje programe i nisu podržale ideju, ali lokalna zajednica je prepoznala Strahinjinu zbirku kao vrednu.

MATIJA SVEMIRSKI KAPETAN
Leti raketa, preko pet planeta!
Nešto joj smeta, to je kometa!
Matija spretan, rakete kapetan
veoma svestran, dužnosti predan,
Gleda u svemir, oseća nemir
kometa leti, a ne zna ni gde bi.
Uzduž i popreko, ispred il iza
polako pa brzo, ispod i iznad.
Odškrinu prozor, Matija svoj
pa dreknu: Kometo, aman bre stoj!
Kometa stade, umalo pade,
pogleda Matiju, u beg se dade.
Matija povika: Brzo za njom!
Raketa pojuri, napravi lom.

-Kontaktirao sam brojne izdavačke kuće, ali nisam dobio pozitivan odgovor. Neke su mi odgovorile na upit, dale sugestije i kritike koje su me ohrabrile. No, to me nije obeshrabrilo. Moj prijatelj Dragan Aleksić Aleksa vlasnik kompanije Aksel koji je uvek bio podrška i neko ko prepoznaje kvalitetan sadržaj za decu. Tako da je on finansijski podržao projekat, i Grafika Šabac u tehničkom segmentu. Ilustracije je uradila Selena Mladenović, a predgovor Katarina Janković Popović. Ponosan sam na to što su ljudi iz okruženja prepoznali vrednost. Smatram da je to veoma važno, jer grad čine ljudi koji u njemu žive. Oni koji podržavaju lokalne umetnike, stvaraoce, dizajnere, kulturnu scenu. Zbog toga mi je važno da u sve što radim budu uključeni ljudi koji su vezani za grad i imaju kreativnu pokretačku energiju. To je ključno za opstanak manjih mesta.

Na pitanje da li je ponosan na objavljenu zbirku Strahinja potvrdno odgovara u svom maniru.

-Supruga mi je izjavila ljubav i rekla da je ponosna na mene, tako da sam i ja sada ponosan na sebe. Još ponosniji sam na ljude koji su bili na promociji knjige u Šapcu, i kasnije mi se javili da podele utiske. Dobio sam i poziv da gostujem u somborskom pozorištu da predstavim zbirku. Tako da, ponos i radost su dominantne emocije ovih dana.