Letnje oluje – nova realnost?

ve češće i snažnije oluje poslednjih godina postale su jedno od glavnih obeležja leta u Srbiji. Kratkotrajne, ali izuzetno intenzivne nepogode donose obilne padavine, grad, snažne udare vetra i značajnu materijalnu štetu, naročito u poljoprivredi. Građani se sve češće pitaju – da li su ovakve vremenske prilike postale naša nova svakodnevica?

Meteorolozi potvrđuju da klimatske promene imaju ključnu ulogu u pojavi ekstremnih vremenskih događaja. „Porast prosečnih temperatura dovodi do nagomilavanja energije u atmosferi, što povećava rizik od kratkotrajnih, ali izuzetno jakih nevremena“, objašnjavaaju klimatolozi.

U Šapcu i okolnim opštinama meštani svedoče da je „nekadašnja letnja kiša“ danas postala oluja koja za samo deset minuta može uništiti useve, porušiti stabla i izazvati prekide u snabdevanju električnom energijom. Poljoprivrednici sve teže štite voćnjake i njive, dok osiguravajuće kuće beleže rast zahteva za nadoknadom štete.

Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije redovno upozorava građane da prate prognozu i upozorenja, ali i da sami preduzmu mere zaštite – da obezbede prozore, balkone, sklonu vozila, i izbegavaju boravak na otvorenom tokom grmljavinskih nevremena.

Psiholozi dodaju još jedan aspekt – strah od iznenadnih oluja postaje sve izraženiji, naročito kod dece i starijih. „Ljudi osećaju nesigurnost jer ne mogu da predvide kada će nevreme udariti punom snagom. To stvara dodatni stres u svakodnevnom životu“, kažu stručnjaci.

Ono što je nekada bilo izuzetak, izgleda da postaje pravilo. Stručnjaci upozoravaju da će leta u budućnosti verovatno biti još nestabilnija, a da je jedini odgovor – prilagođavanje. To znači bolju infrastrukturu, osiguranje poljoprivrede i, što je najvažnije, veću svest građana da se na vreme zaštite.