Foto: G.P./Mačvainfo.rs
Milan Đukić Đuka- majstor mačvanskog stila
Slikarstvo je ljubav
Kao čoveka sa sela, najviše ga inspiriše prirodno okruženje. Od početka je zadržao prepoznatljiv stil- iskren i neposredan. Nastoji da afirmiše specifičan „mačvanski pravac“. Specijalista za crkvenu arhitekturu
Milan Đukić, poznatiji po nadimku Đuka, vrstan je primer umetnika koji stvara iz korena i duše mačvanske ravnice. Njegov životni put spojio je slikarstvo, građevinu i autentičnu vezu sa prirodom i tradicijom svog kraja. Naslikao je više od 2.000 dela i priredio više od dvadeset samostalnih izložbi, kako u Srbiji (Šabac, Valjevo, Beograd), tako i u inostranstvu (Nemačka, Amerika- Klivlend), kao i grupne.
Kao čoveka sa sela, najviše ga inspiriše prirodno okruženje. Pošto je često u šumi, priroda mu je nepresušan izvor motiva.
-Ja sam čovek sa sela i najviše me inspiriše pejzaž. Budući da mnogo vremena provodim u šumi, a i strastveni sam gljivar, to okruženje mi je najveća inspiracija. Radim sve- enterijere, eksterijere, portrete- ali sam mahom zadržao stil od početka. Kako sam krenuo, tako radim i danas- kaže Đuka.
Jedinstven pravac
Tokom godina, negovao je svoju autentičnost i zadržao prepoznatljiv stil- iskren i neposredan. Njegov umetnički put tesno je vezan za slikarske kolonije, od Zlatibora, Kopaonika i Arilja, do Prnjavora, Mišara, Sovljaka, Dublja, Borkovca kod Rume, nastojeći da afirmiše specifičan „mačvanski pravac“, prepoznatljiv po koloritu i motivima koji odražavaju dušu tog kraja, boje i emocije Mačve.
-Mačva je rasadnik talenata, ne samo u slikarstvu, već i u književnosti, poeziji- u svim umetnostima. Motivi starih mačvanskih kuća i pejzaža polako nestaju- komasacijom su nestale kolebe, porušene su stare kuće, koje su bile pravo bogatstvo. Mi slikari pokušavamo da sačuvamo i oživimo taj duh- ističe on.
Pokretač umetnika
Posebno mesto u Đukinom stvaralštvu zauzima osnivač kolonije Milić, koga smatra svojevrsnim pokretačem mačvanskih slikara, genijem i neumornim radnikom koji je umeo da podeli savet i inspiriše.
-Ne znam da li bih i sam bio slikar da nije bilo njega. Mnogi od nas su počeli da slikaju upravo zahvaljujući njemu. On je bio genije, uvek spreman da da savet. Sećam se kolonije na Goču- strašno vredan čovek- ustajao je u šest, u devet išao na spavanje i radio ceo dan bez prestanka. Tad je bilo u Mačvi možda ukupno deset slikara, sad ih ima 200- 300, mnogo više. Mačva jeste rasadnik talenata, ne samo u slikarstvu, već i u književnosti i umetnosti uopšte- naglašava Đuka.
Građevina kao umetnost
Milan Đukić je i građevinski majstor, radio je kuće, ali je prevenstveno specijalista za crkvenu arhitekturu. Ozidao je ili obnovio više od deset crkava u Mačvi i okolini, a radio je i u Klivlendu na izuzetno zahtevnom krovu jedne crkve.
-U građevini sam protomajstor, možda najčuveniji u ovom delu Srbije. Gradnja crkava nije samo umetnost, to je zanat- zahteva umeće, strpljenje i preciznost. U Klivlend su me pozvali jer niko nije mogao da uradi komplikovani krov. Tamo se sve radi fabrički, a ovo je bio ručni rad sa bakrom- priseća se.
Izložba u vreme bombardovanja
Jedan od najupečatljivijih doživljaja vezan je za izložbu u Novom Sadu tokom 1999. godine, kada je Srbija bila bombardovana. Svi mostovi bili su porušeni u međuvremenu, a vojska mu je pomogla da slike preveze amfibijom.
-Izložba je bila zakazana pre bombardovanja i produžena zbog velikog interesovanja. Zanimljivo je da sam sve radove rasprodao. Ali kada su porušili sve mostove, slike sam prevezao amfibijom uz pomoć vojske. Dok sam se vraćao preko Fruške gore, osetio sam potres od eksplozije, bombardovali su Čot- auto se zaljuljao od siline udara. Da nije bilo vojske, bilo bi neizvesno- priseća se Đuka.
Suština, duh, ljubav
Ovaj rad mu je ostao najdraži, a druženja sa kolegama na kolonijama iznova kreiraju nove uspomene pamćenje. Ipak, priznaje da se u Mačvi i Srbiji teško živi samo od slikarstva. Ni sam, zbog drugog posla, ne stiže redovno da slika.
-Slikarstvo je ljubav. Moja deca su talentovana, ćerka je čak završila višu Umetničku školu, radi kao nastavnik, ali ako nema ljubavi- nema ni umetnosti. U goroj situaciji od nas su samo pesnici- kroz šalu kaže- ali lepo je što se okupljamo i što taj mačvanski duh i dalje živi- naglašava.
Milan Đukić Đuka je izuzetan primer umetnika koji je uspeo da sačuva i prenese duh Mačve, i kroz slikarstvo i kroz graditeljski rad. Njegova dela, kao i priče iz života, svedoče o ljubavi, istrajnosti i dubokoj povezanosti sa zavičajem.
Kao čoveka sa sela, najviše ga inspiriše prirodno okruženje. Pošto je često u šumi, priroda mu je nepresušan izvor motiva.
-Ja sam čovek sa sela i najviše me inspiriše pejzaž. Budući da mnogo vremena provodim u šumi, a i strastveni sam gljivar, to okruženje mi je najveća inspiracija. Radim sve- enterijere, eksterijere, portrete- ali sam mahom zadržao stil od početka. Kako sam krenuo, tako radim i danas- kaže Đuka.
Jedinstven pravac
Tokom godina, negovao je svoju autentičnost i zadržao prepoznatljiv stil- iskren i neposredan. Njegov umetnički put tesno je vezan za slikarske kolonije, od Zlatibora, Kopaonika i Arilja, do Prnjavora, Mišara, Sovljaka, Dublja, Borkovca kod Rume, nastojeći da afirmiše specifičan „mačvanski pravac“, prepoznatljiv po koloritu i motivima koji odražavaju dušu tog kraja, boje i emocije Mačve.
-Mačva je rasadnik talenata, ne samo u slikarstvu, već i u književnosti, poeziji- u svim umetnostima. Motivi starih mačvanskih kuća i pejzaža polako nestaju- komasacijom su nestale kolebe, porušene su stare kuće, koje su bile pravo bogatstvo. Mi slikari pokušavamo da sačuvamo i oživimo taj duh- ističe on.
U građevini sam protomajstor, možda najčuveniji u ovom delu Srbije. Gradnja crkava nije samo umetnost, to je zanat- zahteva umeće, strpljenje i preciznost
Posebno mesto u Đukinom stvaralštvu zauzima osnivač kolonije Milić, koga smatra svojevrsnim pokretačem mačvanskih slikara, genijem i neumornim radnikom koji je umeo da podeli savet i inspiriše.
-Ne znam da li bih i sam bio slikar da nije bilo njega. Mnogi od nas su počeli da slikaju upravo zahvaljujući njemu. On je bio genije, uvek spreman da da savet. Sećam se kolonije na Goču- strašno vredan čovek- ustajao je u šest, u devet išao na spavanje i radio ceo dan bez prestanka. Tad je bilo u Mačvi možda ukupno deset slikara, sad ih ima 200- 300, mnogo više. Mačva jeste rasadnik talenata, ne samo u slikarstvu, već i u književnosti i umetnosti uopšte- naglašava Đuka.
Građevina kao umetnost
Milan Đukić je i građevinski majstor, radio je kuće, ali je prevenstveno specijalista za crkvenu arhitekturu. Ozidao je ili obnovio više od deset crkava u Mačvi i okolini, a radio je i u Klivlendu na izuzetno zahtevnom krovu jedne crkve.
-U građevini sam protomajstor, možda najčuveniji u ovom delu Srbije. Gradnja crkava nije samo umetnost, to je zanat- zahteva umeće, strpljenje i preciznost. U Klivlend su me pozvali jer niko nije mogao da uradi komplikovani krov. Tamo se sve radi fabrički, a ovo je bio ručni rad sa bakrom- priseća se.
Izložba u vreme bombardovanja
Jedan od najupečatljivijih doživljaja vezan je za izložbu u Novom Sadu tokom 1999. godine, kada je Srbija bila bombardovana. Svi mostovi bili su porušeni u međuvremenu, a vojska mu je pomogla da slike preveze amfibijom.
-Izložba je bila zakazana pre bombardovanja i produžena zbog velikog interesovanja. Zanimljivo je da sam sve radove rasprodao. Ali kada su porušili sve mostove, slike sam prevezao amfibijom uz pomoć vojske. Dok sam se vraćao preko Fruške gore, osetio sam potres od eksplozije, bombardovali su Čot- auto se zaljuljao od siline udara. Da nije bilo vojske, bilo bi neizvesno- priseća se Đuka.
Tokom godina, negovao je svoju autentičnost i zadržao prepoznatljiv stil- iskren i neposredan
Suština, duh, ljubav
Ovaj rad mu je ostao najdraži, a druženja sa kolegama na kolonijama iznova kreiraju nove uspomene pamćenje. Ipak, priznaje da se u Mačvi i Srbiji teško živi samo od slikarstva. Ni sam, zbog drugog posla, ne stiže redovno da slika.
Milan Đukić Đuka je izuzetan primer umetnika koji je uspeo da sačuva i prenese duh Mačve, i kroz slikarstvo i kroz graditeljski rad. Njegova dela, kao i priče iz života, svedoče o ljubavi, istrajnosti i dubokoj povezanosti sa zavičajem.
D.D.
Najnoviji broj
2. oktobar 2025.
