Deca nisu kriva

„Dok institucije prebacuju odgovornost i traže izgovore, mi nalazimo rešenja i načine“, priča Ružica Popović, predsednica Upravnog odbora Udruženja „Humano srce Šapca“. Desetoro dece bez nadzora roditelja, bez struje, vode, sanitarija i osnovnih uslova za život, dane provodi okruženo otpadom i bolestima. Majke su ih napustile, očevi nisu sposobni da brinu o njima, a institucije priznaju da su nemoćne, objašnjavaju u Udruženju.

Foto: "Glas Podrinja"

- Na poziv jedne majke koja se upravo porodila, saznali smo da nema apsolutno nikakvih uslova za brigu o bebi — ni kreveta, ni odeće, ni hrane, ni osnovne opreme. To je, naravno, u skladu sa našom misijom, pa smo odmah reagovali. Ono što sam zatekla na terenu bilo je zastrašujuće. Radi se o jednom romskom naselju u Bogosavcu, gde živi desetoro dece iz tri-četiri porodice, u uslovima koji se mogu opisati samo kao deponija. Planirano je njihovo izmeštanje, ali nema hraniteljskih porodica, nema slobodnih mesta u ustanovama rečeno nam je, i deca ostaju u tim uslovima. Teško je zamisliti da tu ljudi uopšte žive, a kamoli deca. Kao humanitarac, zdravstveni radnik i kao majka, znala sam da nešto mora da se uradi – priča Ružica Popović.

Teško je zamisliti da tu ljudi uopšte žive, a kamoli deca

Odnete tone đubreta
Čišćenje deponije, donošenje hrane, garderobe i pokušaj da se deca spasu, deo su angažovanja članova Udruženja.

- Obratila sam se ustanovama i institucijama, tražila odgovore koje niko ne daje. Jedna porodica uopšte nema ni struju, ni vodu, ni poljski toalet. To je izvor potencijalne zaraze. Iako sam nailazila na brojne prepreke, verujem da — gde ima volje, ima i načina.

Foto: "Glas Podrinja"

Uz pomoć privatnih firmi, organizovali smo čišćenje deponije. Bilo je za neverovati - iznešeno je preko 40 velikih kamiona smeća. Deca su ostavljena sama sebi, bez roditeljskog staranja, a ima od bebe do školske dece. Mi ih i dalje obilazimo, donosimo hranu, odeću, obuću. Planiramo izgradnju poljskog vece-a za porodicu koja nema ni osnovnih sanitarnih uslova. Nije samo siromaštvo u pitanju, već potpuno zanemarivanje. Deca nisu vakcinisana, ne idu u školu a znamo da su i školovanje i vakcinacija zakonom obavezni. Znači, imamo sistemsku prazninu. Majka koja je rodila troje dece nije ni punoletna.
Jedan od očeva ima mentalne poteškoće. Deca su u ušima i glavama puna vaši. Pokušali smo i tu da reagujemo, dovela sam frizerku, dvoje su pristali, ostali neće. Vaške lete na sve strane. Nekada pomislim, Bože, šta smo dočekali, sramota je da se brukamo ovako, to su pre svega deca! Ne možemo zatvarati oči pred ovim! – ističe Popović.

Foto: "Glas Podrinja"

Kako objašnjava, na početku naselja živi baka jedne od porodice sa decom, vlasnica parcele, koja kaže da nema kontakt sa njima i da ne može da pomogne. Ipak, s obzirom da se radi o privatnom posedu, za raščišćavanje deponije humanitarci su morali da dobiju saglasnost od nje. Osim toga, kupljen je i postavljen najveći kontejner kako bi ubuduće imali gde da odlažu otpad.

Jedna porodica uopšte nema ni struju, ni vodu, ni poljski toalet. To je izvor potencijalne zaraze. Iako sam nailazila na brojne prepreke, verujem da — gde ima volje, ima i načina

-Istina je, mi im možemo dati obrok, garderobu, ali ne možemo menjati njihov život na dnevnom nivou. Ne možemo ih svakodnevno voditi u školu, lečiti, brinuti o njima bez podrške institucija. Već sam ranije ličnim angažovanjem pronalazila rešenja u nadležnim ministarstvima. Sve što radimo, radimo isključivo zbog te dece. Ona nisu kriva što su zaboravljena – kaže Ružica Popović.