U SKLOPU DRUŠTVA “ZANATLIJA” OSNOVANA I PRETEČA DANAŠNjE BIBLIOTEKE
Knjižnica sa čitaonicom i berberska radnja
Borisav Bekvalac je svojevremeno zapisao da je lokal bio podeljen tako da je na jednoj strani stajao ovalni “majstorski sto”, ormani za knjige kao i jedan dugački sto sa klupama za čitanje, dok se na drugoj nalazila berbernica sa dva ogledala, a berberin je vršio dužnosti knjižničara
U periodu između dva svetska rata koceljevačka varoš dobija i svoju Knjižnicu koja radi u okviru kulturno-prosvetnog društva “Zanatlija”. Jedan od najzaslužnijih ljudi za osnivanje i postojanje društva, berberin Borisav Bekvalac, biva postavljen za prvog knjižničara u Knjižnici i čitaonici koja je zvanično osnovana 29. aprila 1935.godine.
Prethodno je pri školi postojala knjižnica kojom su rukovodili učitelj i pop, ali je prema zapisima prvog knjižničara ona postojala samo na papiru “pošto su se pop radikal i učitelj demokrata stalno gložili kao rivali u politici, to se nije ni osećalo da knjižnica i čitaonica postoji...” .
Da bi novoosnovano Društvo što uspešnije funkcionisalo bila je neophodna veća prostorija. Zbog toga je zakupljen lokal u kući Ostoje Erakovića koji se nalazio do ulice, u levom krilu kuće i služila je za probe diletantske grupe i hora, a preko dana je radila kao berbernica, Knjižnica i čitaonica.
Borisav Bekvalac je svojevremeno zapisao da je lokal bio podeljen tako da je na jednoj strani stajao ovalni “majstorski sto”, ormani za knjige kao i jedan dugački sto sa klupama za čitanje, dok se na drugoj nalazila berbernica sa dva ogledala, a berberin je vršio dužnosti knjižničara.
U publikaciji “Sećanja” navodi se da je do maja 1937.godine Knjižnica sa čitaonicom imala 550 knjiga i bila je pretplaćena na nekoliko dnevnih (sve prestoničke) i nedeljnih listova i časopisa, a samo je u toku 1936. u njoj pročitano 795 dela.
Knjižnica i čitaonica postoje sve do 1941.godine. Već u kasnim tridesetim prošlog veka uveliko se osećalo prisustvo i uticaj Vojina Lukića i Miće Stanojlovića, te kulturni rad dobija levičarsko obeležje.
Borisav Bekvalac pao je u zarobljeništvo a knjižni fond biva poveren njegovom zetu i sestri koji su ubrzo stradali, pa brigu o knjigama preuzimaju Negovan Beserovac- bojadžija, Dragojlo Janković- kovač i Radovan Simić kod koga su i ostale do kraja rata.
Već od 1944. godine počinje oživljavanje društvenog života. Deo kuće Ostoje Erakovića, u kojoj je radila prva Knjižnica i čitaonica, kasnije je služio kao internat za đake iz okolnih sela koji su se školovali u Koceljevi, dok je drugi bio učionica.
U ovoj kući nekadašnjeg najbogatijeg trgovca svinjama, koja se i danas nalazi u Nemanjinoj ulici u Koceljevi, preko puta Biblioteke “Janko Veselinović” i Zavičajnog muzeja, bila je smeštena i prva knjižara.
„Predanja i običaji Koceljeve: Glasovi prošlosti“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Koceljeva. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Prethodno je pri školi postojala knjižnica kojom su rukovodili učitelj i pop, ali je prema zapisima prvog knjižničara ona postojala samo na papiru “pošto su se pop radikal i učitelj demokrata stalno gložili kao rivali u politici, to se nije ni osećalo da knjižnica i čitaonica postoji...” .
Da bi novoosnovano Društvo što uspešnije funkcionisalo bila je neophodna veća prostorija. Zbog toga je zakupljen lokal u kući Ostoje Erakovića koji se nalazio do ulice, u levom krilu kuće i služila je za probe diletantske grupe i hora, a preko dana je radila kao berbernica, Knjižnica i čitaonica.
Jedan od najzaslužnijih ljudi za osnivanje i postojanje društva, berberin Borisav Bekvalac, biva postavljen za prvog knjižničara u Knjižnici i čitaonici koja je zvanično osnovana 29.aprila 1935.godine
Borisav Bekvalac je svojevremeno zapisao da je lokal bio podeljen tako da je na jednoj strani stajao ovalni “majstorski sto”, ormani za knjige kao i jedan dugački sto sa klupama za čitanje, dok se na drugoj nalazila berbernica sa dva ogledala, a berberin je vršio dužnosti knjižničara.
U publikaciji “Sećanja” navodi se da je do maja 1937.godine Knjižnica sa čitaonicom imala 550 knjiga i bila je pretplaćena na nekoliko dnevnih (sve prestoničke) i nedeljnih listova i časopisa, a samo je u toku 1936. u njoj pročitano 795 dela.
Knjižnica i čitaonica postoje sve do 1941.godine. Već u kasnim tridesetim prošlog veka uveliko se osećalo prisustvo i uticaj Vojina Lukića i Miće Stanojlovića, te kulturni rad dobija levičarsko obeležje.
Borisav Bekvalac pao je u zarobljeništvo a knjižni fond biva poveren njegovom zetu i sestri koji su ubrzo stradali, pa brigu o knjigama preuzimaju Negovan Beserovac- bojadžija, Dragojlo Janković- kovač i Radovan Simić kod koga su i ostale do kraja rata.
Već od 1944. godine počinje oživljavanje društvenog života. Deo kuće Ostoje Erakovića, u kojoj je radila prva Knjižnica i čitaonica, kasnije je služio kao internat za đake iz okolnih sela koji su se školovali u Koceljevi, dok je drugi bio učionica.
U ovoj kući nekadašnjeg najbogatijeg trgovca svinjama, koja se i danas nalazi u Nemanjinoj ulici u Koceljevi, preko puta Biblioteke “Janko Veselinović” i Zavičajnog muzeja, bila je smeštena i prva knjižara.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
22. januar 2026.
