Najveći učitelj u Duhu i istini

Ko je Sveti Sava u istorijskom i duhovnom smislu za srpski narod?
- Sveti Sava je na prvom mestu svetitelj Božiji i to je ključno polazište kada govorimo o njegovoj ličnosti. Iz tog polazišta dolazimo do činjenice da je Sveti Sava bio svetitelj još za svoga života i da je njegova celokupna crkvena i javna delatnost bila nerazdeljiva od ideala svetosti. On promoviše svetost kao društveni ideal, a ta svetost se projektovala i u duhovnom i u istorijskom smislu, ali i u svemu čega se dotakao, što je i dovelo do toga da sve što je veliko stvoreno u našoj istoriji svoj početak i uzor ima u našem najvećem učitelju u Duhu i istini – Svetom Savi.

Zašto se Sveti Sava smatra utemeljivačem Srpske Pravoslavne Crkve?
- Sveti Sava je utemeljivač Srpske Pravoslavne Crkve jer je običajno-jezičku zajednicu svoga vremena preobrazio u Crkvu. Stvorio je od plemena narod, ali kršteni narod, zavetnu zajednicu koja svoju istinsku bit doživljava na Svetoj Liturgiji, koja je ikona Carstva Božijeg kao mesta, osećanja i gledanja večne lepote Lika Božijeg. Do Svetog Save naš narod se još borio sa svojom paganskom zaostavštinom i nasleđem, ali u Savino vreme dolazi do hristijanizacije našeg naroda što se pečati i dobijanjem autokefalije Srpske Pravoslavne Crkve 1219. godine. Krštenje (Prosvećenje), hristijanizacija i autokefalija, tri su segmenta na kojima je svetosavska delatnost utemeljila Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ali svetosavsko nasleđe je nadograđivalo i nastavlja da nadograđuje Srpsku Pravoslavnu Crkvu vraćajući se uvek ocu otaca, pastiru pastira, onome koji je putevoditelj u večni život.

Koje vrline Svetog Save su danas najpotrebnije društvu?
- To su svakako ljubav i žrtva za bližnjeg, a iz toga će proizaći razgovor i potreba da jedni druge razumemo. Nema dijaloga ljubavi bez dijaloga istine i razumevanja. Sveti Sava je obrazac svakom vremenu, i onom koje je prošlo, i onom koje je sada, kao i onom koje će doći. On koji miri braću nad očevim moštima, koji ljubi svoje otačastvo, koji odbacuje „sveti egoizam“, podseća nas da nema puta do puta susreta, ali i puta žrtve za drugoga, jer svaka zajednica i svako društvo u svojoj biti nije interesna zajednica, nego zajednica žrtve i ljubavi, čiji je prvonačalnik i uzor Gospod Isus Hristos.

Tako i sadašnji Patrijarh srpski g. Porfirije kao veliki trudbenik i prejemnik Svetog Save se trudi da današnje društvo prevaziđe duboke podele i raskole kako bi ostali na tom svetosavskom putu, ali ako nemamo svetosavsko mirotvorstvo, radost, inspiraciju, pobožnost, svetosavsko čovekoljublje i bogoljublje, taj večni venac svetosavske slave, mi ćemo proći kao oni narodi koji su odbacili zavete svojih svetitelja. Zato stavimo sebe na službu Crkvi i svom narodu sledujući Savin primer kao zadati ideal, čije ostvarenje će nam darovati preko potrebni mir, blagostanje, duhovni i svaki drugi napredak.

dr Branko Radovanović, Foto: Privatna arhiva

Šta je svetosavlje i kako ga možemo razumeti u savremenom vremenu?
- Svetosavlje predstavlja jedinstveni suigenerisu istoriji hrišćanstva, koji objedinjuje u sebi duhovni, verski i društveni pokret, a postavljen je na temelju delatnosti Rastka Nemanjića - Svetog Save, prvog srpskog Arhiepiskopa i prosvetitelja. Suština svetosavlja je ,,veličanstvena manifestacija životvornog duha i delovanja pravoslavnog hrišćanstva“, a njegov koren je u Hristu Spasitelju i Njegovom Jevanđelju. Svetosavlje predstavlja istorijsku realizaciju univerzalnih hrišćanskih metoda i principa koji pokazuju kako dostići svetost - svetiteljstvo. Svetosavlje nije ništa drugo do pravoslavlje srpskog stila i iskustva, kako je to zabeležio Vladika Nikolaj Velimirović, odnosno filosofija života po kojoj je živeo Sveti Sava, objedinjujući sve segmente našeg duhovnog i društveno-kulturnog života, dajući im pečat večnosti kako bi oni dobili preobraženi način postojanja. Svetosavlje je večni odgovor, uvek savremen i aktuelan, i ne postoji duh vremena kome bi on bio neprihvatljiv, naravno osim duha vremena koji je sam po sebi bogoboran i koji previđa tajnu večnog spasenja i večnog života u Hristu.

Da li je svetosavlje samo religijski ili i kulturni i moralni pojam?
- Svetosavlje je saborni pojam, obuhvata sve pomenuto, ali i mnogo šire. Sama kovanica „svetosavlje“ je nastala od agioantroponima Sveti Sava i nastavka „je“, dakle, ekvivalentno kovanici „pravoslavlje“. Suština ove kovanice, ali i same svetosavske ideje, sagleda se u njenoj sublimaciji celokupnog svetosavskog nasleđa, nastalog na delatnosti Svetog Save, ali i načinu i metodi pristupa Hristu najpre jednog čoveka – svetitelja Save, pa potom i jednog čitavog naroda. Svetosavlje predstavlja služenje čoveku kroz Hrista - to je svečovečansko služenje čiji je krajni cilj Bogočovek Hristos.

Dakle, temelj i cilj svetosavlja je Bogočovek. To je najveći aksiološki dar svetosavlja.
Zašto je Sveti Sava školska slava i šta to govori o njegovom značaju?
- Sveti Sava kao školska slava je jedan od bitnih segmenata svetosavskog nasleđa. Međutim, neophodno je objasniti suštinu Svetog Save kao školske slave, a ona se tiče onoga što smo govorili na početku, a to je Savina svetost. Izvodeći etimološki srpsku reč prosveta od crkvenoslovenske reči „prosveščenije“, otac Justin Popović zaključuje da „svjet“ označava svetlost, a prosveta prosvetljenje, i to prosvetljenje Duhom Svetim. Svetitelji jesu prosvetitelji, jer prosveta je projekcija svetlosti, zračenje i prosvetljenje svetiteljskom svetlošću. Zato nema prosvetiteljstva bez svetiteljstva, a Sveti Sava je naš najveći prosvetitelj, jer je naš najveći svetitelj. Kao najbolji uzor, ali i najveći autoritet, Sveti Sava je pokrovitelj naše prosvete, najveći pedagog i vaspitač naše dece i omladine.

Nastavnik ili učitelj je onaj koji pokazuje pravi put koji vodi u večni život. Svetosavlje nas upućuje na duhovnu zrelost našeg naroda, da je prosvetiteljska delatnost Svetog Save i svetosavska pedagogija koja uključuje celoživotno vaspitanje nadahnula našu prosvetu i kulturu prosvećivanjem Jevanđeljem Hristovim – navodi dr Branko Radovanović.