U 2025.godini smo imali 29 sednica. Samostalnih, u redovnom postupku, bilo je devet, dok je samostalnih po hitnom postupku bilo ukupno 20. U budućnosti moramo pokušati da smanjimo broj telefonskih sednica, a povećati u redovnom postupku. Zbog hitnosti, dinamike verovatno je to tako u prošloj godini moralo biti- zaključio je sekretar Opštinskog veća
Među tačkama dnevnog reda na prošlonedeljnoj sednici Opštinskog veća našle su se i one koje se odnose na rad lokalne Vlade. O planu i programu za ovu godinu kao i o izveštaju za prošlu govorio je sekretar Branko Đurić koji je podsetio da se plan i program donose sa namerom određivanja rokova i pitanja koja će se razmatrati na sednicama, kao i predlagača i obrađivača materijala.
–Na osnovu prethodnih iskustava u radu za ovu godinu planirano je 57 redovnih pitanja, dok će se ostala za koje se bude nametala potreba, stavljati na dnevni red na samim sednicama. Naš plan je donet na osnovu plana rada ustanova i obuhvata predlagače, obrađivače materijala i rok, tj.dinamiku njihovog razmatranja na sednicama- istakao je Đurić.
Zakonska obaveza Opštinskog veća je da izveštaj o svom radu dostavlja lokalnom parlamentu na razmatranje i verifikaciju.
U izveštaju za prošlu godinu navedene su sednice, struktura materijala po analizama, ocenama, informacijama, izveštajima, programima, odlukama, statutima.
–U 2025.godini smo imali 29 sednica. Samostalnih, u redovnom postupku, bilo je devet, dok je samostalnih po hitnom postupku bilo ukupno 20. U budućnosti moramo pokušati da smanjimo broj telefonskih sednica, a povećati u redovnom postupku. Zbog hitnosti, dinamike verovatno je to tako u prošloj godini moralo biti- zaključio je sekretar Opštinskog veća.
Sa njegovom konstatacijom složio se i predsednik veća Dušan Ilinčić koji smatra da bi takva praksa u buduće trebala biti izbegnuta, ali da je sa druge strane razumljivo da je to bilo neminovno u prošloj godini, s ozbirom na probleme sa kojima se lokalna samouprava suočavala, poput izazova u oblasti vodosnabdevanja.
Đurić je podsetio prisutne članove da su u 2025.godini razmatrali 90 pitanja, od čega je u redovnom postupku bilo 60, dok je putem telefonskih sednica obrađena jedna trećina.
–Od toga smo Skupštini Opštine predložili 53, a samostalnno odlučivali o 37 pitanja. Imali smo 17 izveštaja, 18 planova i programa, 13 odluka, 3 rešenja, zaključaka kao pojedinačnih akata bilo je dva- objasnio je sekretar Opštinskog veća.
On je iskoristio priliku i još jednom uputio apel obrađivačima i predlagačima da poštuju rokove i predviđenu dinamiku rada Opštinskog veća, te da blagovremeno dostavljaju materijale.
LjUDSKI NEMAR UZROK VELIKOG BROJA PROBLEMA Na prošlonedeljnoj sednici govorilo se, između ostalog, i o Operativnom planu odbrane od poplava za vode drugog reda na teritoriji koceljevačke opštine. Ovo je jedno od veoma važnih pitanja jer skoro sve tekuće vode na ovom području imaju bujični režim, te često plave objekte i oranice. Najveći deo ovih voda protekne u vidu poplavnih talasa, najčešće u proleće i zimu, dok je vode u njihovim koritima veoma malo u vegatacionom periodu.
–Pojava velikih voda je posledica većih, intenzivnih padavina, naglog otapanja snega, izrazitijeg nagiba terena, meandriranja svih ravničarskih tokova u rečnoj mreži, postojanja povećanih erozivnih procesa i uništavanja šumskog pokrivača, što znači da najveći deo ovih voda protekne u vidu poplavnih talasa i to u proleće i zimu. Nagle poplave postaju sve učestalije, intenzivnije i u stanju su da u najkraćem roku i manje rečne tokove pretvore u rušilačke bujice i erozivne procese koje mogu ugroziti ljudske živote i materijalna dobra- navodi se u dokumentu.
Među vodotocima drugog reda najveći je reka Rasnica, pritoka Tamnave, dugačka šest kilometara i uglavnom svojim tokom protiče kroz selo Bresnicu i Koceljevu u kojoj je njeno rečno korito uređeno u dužini od skoro tri kilometra. Mrežu vodotokova drugog reda čine još reka Borina i deset potoka. Jedan od njih, Lukinac, već dugi niz godina, uprkos naporima nadležnih da reše ovo pitanje, pravi probleme i nanosi štete putnoj infrastrukturi, stambenim i poslovnim objektima.
Foto: Glas Podrinja
–Kada pričamo o pritokama i vodama drugog reda, imamo specifičan fenomen, a to je da su recimo na Lukincu svi napravili nešto. Pa tako imamo napravljenu kuću na ovom potoku. Prisutan je nemar. Ljudi pakuju uz tokove sve što im ne treba i kada naiđu bujične vode napravi se čep, kreće izlivanje i plavljenje.
Ograde su postavljene uz sam tok. U Sumijevcu smo svojevremeno izvukli dva kamiona automobilskih guma. Mi, koji živimo uz tokove pravimo 90 odsto problema. Možemo imati vrhunski operativni plan koji će uraditi najveći stručnjaci, ali mi imamo naš nemar, bahatost i to su suštinski problemi za sve vode na području opštine- ocenio je Ilinčić.
Foto: Glas Podrinja
