„Tesla: Srbin sam“

U Biblioteci šabačkoj predstavljena je knjiga istoričara Branislava Stankovića „Tesla: Srbin sam“. Kako je istaknuto u recenziji, reč je o monografiji koja se bavi jednim od najosetljivijih i najznačajnijih pitanja u vezi sa naučnim i kulturnim nasleđem, identitetom Nikole Tesle i načinom na koji se on predstavlja u javnosti.

Foto: "Glas Podrinja"

Autor navodi da je zadatak onih koji proučavaju prošlost, a pre svega istoričara, da tragaju za istinom i suštinskim razumevanjem istorijskih ličnosti i pojava.

-Kao što je i Nikola Tesla isticao, Srbija je prošla kroz određene promene u poslednjim decenijama, od, da kažem, primitivnijeg stanja do izvesne zrelosti društva. Ipak, uprkos svemu, ako osećamo potrebu i nadahnuće da govorimo o istoriji i kulturnoj baštini, onda to treba i da činimo – rekao je Stanković i dodao da je Tesla naglašavao kako se čovek nikada ne može svesti samo na jednu dimenziju.

Foto: "Glas Podrinja"

Autor je naveo i da je tokom rada razmišljao o samom naslovu knjige.

-I sam sam se jedno vreme dvoumio oko naslova „Tesla: Srbija“, jer sam znao da će kod mnogih izazvati otpor. Ipak, odlučio sam da ga zadržim, jer upravo to čini suštinu knjige. Ona nastoji da, u skladu sa mojim istraživanjem, prikaže pripadnost Nikole Tesle srpskom narodu, kao i njegovo sopstveno svedočenje o toj pripadnosti, ne samo nacionalnoj, već i pripadnosti Srpskoj pravoslavnoj crkvi – istakao je Stanković.

On je dodao da Tesla nije bio praktičan vernik u smislu redovnog odlaska na bogosluženja, ali da za to postoje objektivni razlozi.

-Nakon odlaska od kuće, nije imao mnogo prilika za takav vid verskog života ni u Gracu, ni u Pragu, ni u Pešti, a kasnije ni u Americi, jer u blizini nije bilo srpske crkve – rekao je autor, naglašavajući da, prema njegovom istraživanju, postoji više istorijskih izvora koji svedoče o Teslinom poreklu i identitetu.

Foto: "Glas Podrinja"

Neposredni povod za nastanak monografije, kako navodi, bio je govor nemačkog profesora Hermana Eberta u Minhenu, u kojem je Nikola Tesla predstavljen kao Mađar. Drugi razlog bio je lične prirode.

-Postojala je svest da ovu knjigu verovatno niko drugi neće napisati. Neće je napisati ni Francuz, ni Amerikanac, ni Englez, jer to nije u fokusu njihovog interesovanja – rekao je Stanković.

Autor ne posmatra Teslu izolovano, već analizira uticaje koji su oblikovali njegov život, od porodice i porekla, preko društvenog i kulturnog okruženja, do ljudi sa kojima je dolazio u kontakt. U tom smislu važno je sagledati i njegovo poreklo

Izneo je stav da u delu regionalne kulturne javnosti postoji kontinuitet različitih tumačenja Teslinog identiteta, pozivajući se, između ostalog, i na prepisku iz njegove porodice.

-O tome svedoči i jedno pismo njegove sestre, Marice Kosanović. U pismu koje mu je sestra uputila, ona mu zahvaljuje na tekstu o Zmaju i kaže da, nakon tog teksta, Hrvati više ne mogu da tvrde da je on njihov, već ga nazivaju „naš dični zemljak“. To jasno pokazuje kontinuitet pokušaja prisvajanja srpske kulturne baštine, u kojem je Tesla jedna od najznačajnijih figura.

Foto: "Glas Podrinja"

Stanković smatra da je samo pitanje dokazivanja Tesline nacionalne pripadnosti u izvesnoj meri paradoksalno, ali i da je, kako kaže, postalo neizbežno u savremenom kontekstu.

-Malo koji narod se našao u situaciji da mora da dokazuje ovakve činjenice. Ipak, čini se da je to danas nužno – rekao je autor, napominjući da se tokom rada oslanjao na arhivsku građu, uključujući i Teslinu prepisku koja se čuva u njegovom muzeju, kao i na terenska istraživanja.

Na promociji je o knjizi govorio i univerzitetski profesor dr Miloš Ković, koji je ocenio da se delo može posmatrati kao svojevrsna intelektualna biografija.

Foto: "Glas Podrinja"

-Autor ne posmatra Teslu izolovano, već analizira uticaje koji su oblikovali njegov život, od porodice i porekla, preko društvenog i kulturnog okruženja, do ljudi sa kojima je dolazio u kontakt. U tom smislu važno je sagledati i njegovo poreklo. Porodice Tesla i Mandić bile su pretežno svešteničke i generacijama su davale pravoslavne sveštenike, ali i oficire. Teslin otac, Milutin Tesla, bio je pravoslavni sveštenik, što je nesporna istorijska činjenica – rekao je Ković.

Naglasio je da Nikola Tesla nesumnjivo pripada svetskoj istoriji nauke i kulture, ali i ukazao na savremene polemike o njegovom identitetu.

Postojala je svest da ovu knjigu verovatno niko drugi neće napisati. Neće je napisati ni Francuz, ni
Amerikanac, ni Englez, jer to nije u fokusu njihovog interesovanja

-Često smo učeni da ne insistiramo na nacionalnoj pripadnosti velikih ljudi, posebno kada je reč o ličnostima koje pripadaju svetskoj baštini. Međutim, danas se suočavamo sa različitim tumačenjima, pa i osporavanjima, zbog čega se otvara prostor za ovakve rasprave – naveo je Ković.

Dodao je da knjiga detaljno rekonstruiše Teslino detinjstvo, mladost i školovanje – od rodnog kraja, preko Praga, Budimpešte i Beča, do odlaska u Ameriku, ali i širi istorijski i društveni kontekst u kojem je delovao.

Foto: "Glas Podrinja"

Knjiga obiluje arhivskom građom, uključujući i manje poznate izvore, kao i bogatu zbirku fotografija koje dodatno osvetljavaju Teslin život i rad.

-Ovo delo ne daje samo odgovor na pitanje ko je bio Nikola Tesla, već otvara i šira pitanja istorijskog pamćenja, identiteta i odgovornosti- zaključio je profesor Ković.