Muzika je izabrala mene

„Jako rano sam shvatila da je muzika moj životni poziv. U stvari, shvatila sam jako rano da je muzika ljubav i da će biti veliki deo mog života“, kaže Tanja, Šapčanima poznata po nekadašnjem prezimenu Tasić, naročito ljubiteljima dobrog društva, pesme i kafane

Tatjana Jovanović pune četiri decenije gradi svoju muzičku priču predanošću, emocijom i iskrenim odnosom prema publici. Njena karijera razvijala se korak po korak, od prvih nastupa u rodnom Šapcu do brojnih scena širom regiona, gde je prepoznata po snažnoj interpretaciji. U razgovoru za Glas Podrinja govori o počecima, izazovima, inspiraciji koja je pokreće i prati sve ove godine.

Od klasike do kafane
- Postoje ljudi koji muziku biraju kao profesiju, i oni drugi, koje muzika izabere mnogo ranije nego što oni to shvate. Mene prati od najranijeg detinjstva, od obdaništa. Pevala sam u vrtiću, bila solista u nekoj dečijoj predstavi. Išla sam kasnije u muzičku školu, svirala klavir, pevala u horu „66 devojaka“ i u školskom horu. Sve je to bila klasična muzika, a privatno sam slušala pop, stranu i domaću zabavnu. Pevala sam i kod kuće i prvi bakšiš zaradila od svog dede. Tad smo imali radio i volela sam da ga slušam ali je baka, sećam se, nekad branila. Znala je da stavi kaktus ispred, ali sam se snalazila, prekrijem kaktus krpom da se ne ubodem pa upalim radio. Znači, otkako znam za sebe, znam i to da je muzika deo mog života i da je moja ljubav. Srećna sam što sam to dosta rano otkrila i počela njome da se bavim. I evo, do danas se ništa nije promenilo – priseća se Tanja.

Narodna muzika u to vreme nije bila deo njenog interesovanja niti je mogla zamisliti da će ona ikada biti deo njenog muzičkog puta. Međutim..

Sve se promenilo u osmom razredu osnovne škole, kada je, sasvim neočekivano, dobila poziv da nastupa sa bendom u kojem je svirao otac njene prijateljice Tatjane i koji je znao da ona lepo peva.

- Ostali su bez pevača, pitali moje roditelje da pevam sa njima dok ne nađu novog i ja sam, iako narodnu muziku gotovo nisam ni slušala, prihvatila izazov. Dali su mi kasetu sa dvadesetak pesama koje sam morala da „skinem“, da ih naučim i tako je krenulo. Prvi nastup na stadionu bio je, u najmanju ruku traumatičan. Moje pevanje je „vuklo“ na horsko, ali sam nastavila sa njima da radim. I upravo tu je počela jedna od mojih priča, priča o upornosti – ističe Tanja.

Na scenu je dolazila u dubokim patikama, farmericama i džemperu. Korak po korak učila je zanat, menjala stil, pronalazila sebe i pokušavala da spoji horsko pevanje sa muzikom koju tek upoznaje.
- Milion puta sam odustajala i vraćala se. Najteži deo nije bio rad noću niti nastupi, već borba sa sopstvenim nesigurnostima. I mogu reći da je to bila bitka koja je trajala godinama sve dok nisam prihvatila da se pevanje kao i sve mora vežbati, učiti, jer nisam rođena kao narodna pevačica. Naučila jesam ali je bilo potrebno da prođe vreme. Velika podrška bili su mi roditelji koje su mnogi osuđivali što su dozvolili tada četrnaestogodišnjoj devojčici da peva po kafanama. Oni su mi davali snagu jer su verovali u mene i kad sama nisam -

Kasnije je radila sa brojnim muzičarima, ali posebno mesto zauzima Ljubinka Katić, pevačica koja ju je, kaže, oblikovala i kao umetnika i kao čoveka. Od nje je naučila „male tajne zanata“, od toga kako se čuva glas do razumevanja emocije stare gradske pesme.

- Nisam radila za platu, pošto sam bila nov član u bendu, pevala sam novije pesme. Tako je nekada bilo, dođeš i učiš zanat i dobiješ onoliko novca, koliko su oni smatrali da treba da mi daju. Nisam se bunila, htela sam da učim. Kroz karijeru, prošla sam od one prave kafane pa do najeletnijih klubova, hotela. Prošla sam bukvalno sve selekcije, i smatram da su me sva ta iskustva oblikovala i gde sam, u stvari, shvatila kakav put želim i gde na njemu vidim sebe – objašnjava.

Prekretnica da shvatim šta nije za mene
Godina 1999. donela je veliku odluku - napuštanje benda i početak solo karijere u pop muzici, pravcu koji je osećala kao svoj. Snimila je prvi album, nastupi i televizijska gostovanja su se nizali, ali ubrzo je shvatila da popularnost često traži kompromise koje nije želela da napravi.

Muzika je nešto što me je podizalo kad je bilo najteže, što je bilo sa mnom i kad je bilo najlepše. Ona je za mene lek i moja najveća podrška

- Shvatila sam da ne vidim sebe u svemu tome. Ja volim muziku jer volim da pevam i mislila sam da je to dovoljno. Popularnost po svaku cenu me nije zanimala. Povukla sam se iz javnog života, posvetila porodici i nastavila da radim ono od čega je sve počelo – nastupe po klubovima i neposredan kontakt sa publikom. Tada sam, zapravo, ponovo pronašla svoj pravi put. I evo, ove godine biće 40 godina moje muzičke karijere. Svojim najvećim uspesima smatram to što nikada kao pevač nisam osramotila nikoga u svojoj porodici, ni roditelje ni decu, što su me svi tretirali kao damu, što nikada nisam osetila poniženje, što sam uvek bila poštovana i cenjena kao pevač, a onda i sve ostalo. Što sam uspela sebe da sačuvam u toj muzičkoj džungli gde se ljudi jako brzo izgube – priča Tanja.

- Kafana mi je sve ove godine donosila hleb na sto, hvala joj za to. Sve u svemu jako sam zahvalna na ovih 40 godina, bilo je divno, nadam se da tu nije kraj, da ću se baviti pa, bar još jedno 10 godina ovim poslom, ako me naravno budu ljudi hteli.

Muzika je lek
Za Tanju, muzika ima moć koja leči. One teže, manje lepe stvari, pesma izbriše ili bar na trenutak učini da se zaborave.

- Meni je najteži deo ovog posla bio steći samopouzdanje. Izaći pred publiku i ne brinuti da li ću uspeti ili ne, kako ću pevati. To je za mene bilo najteže i dugo je trebalo da prevaziđem tu nesigurnost. Mislim da i dalje rastem kao pevačica. Kao i u svakom poslu, postoje prepreke, kafana je čudo. Ima svega, i dobrog i manje dobrog. Zato je muzika tu. Kada sam bila u depresiji, privatno, kada nisam bila tamo gde sam trebala biti, kada sam se raspadala, muzika me je sastavljala. Kada sam bila srećna, muzika je slavila zajedno sa mnom. Kada sam volela, i ona je. Muzika je nešto što me je podizalo kad je bilo najteže, što je bilo sa mnom i kad je bilo najlepše. Ona je za mene lek i moja najveća podrška. Interakcija sa publikom je divna stvar. Kada izađeš i prikupiš tu pozitivnu energiju ljudi koji pevaju zajedno sa tobom, ta energija koju primiš nazad, to je fantastično. To su neki pokloni koje mi je muzika donela. Stekla sam mnogo prijatelja putujući po Srbiji, Bosni i svuda gde smo radili. Znam mnogo ljudi i mislim da sam srećna što sam u životu sakupljala ljude, a ne novac.

Sećanja koja ostaju zauvek
Jedan od najdražih trenutaka dogodio se još u detinjstvu, kad je sa bendom „iz komšiluka“ nastupila kao predgrupa u Domu JNA „Ekatarini Velikoj“.

- Dok sam pevala, tražila sam pogled svog oca u publici. Ta tri minuta, trajala su kao tri godine i zauvek ostala urezana u sećanju. Posebno mesto zauzimaju i humanitarni nastupi, naročito oni za decu sa smetnjama u razvoju, čiji su osmesi najlepša nagrada. Lepa iskustva su mi i nastupi u emisiji „Nikad nije kasno“, gde sam stigla do finala.

Kafana mi je dala životnu školu ravnu studijama psihologije, naučila me da razumem ljude i sebe

To mi je ostavilo divna poznanstva i trajne snimke za buduće unuke. Muzička scena se menja. Kada sam ja počela bila je ekspanzija pop muzike i turbofolka. Danas je sve mešavina popa i narodne muzike. Žao mi je što je sve manje prave kafanske muzike koju ja volim – ističe.

Van scene, mir pronalazi u kreativnom radu: slikanju, šivenju, kukičanju i izradi ručnih predmeta.
- Imam punu kuću neke vunice, papirića, nekih materijala za šivenje, heklica, farbi, četkica, to radim iz hobija, to je nešto što me opušta. To je moja terapija - kaže.

- Kafana mi je dala životnu školu ravnu studijama psihologije, naučila me da razumem ljude i sebe. Sa većinom kolega sam ostala u prijateljskim odnosima i ponosna sam što nigde nisam zatvorila vrata za sobom. Veoma sam srećna što živim svoj san 40 godina, to je divna stvar i nadam se da ću ga živeti do kraja svog života. To mi je veoma važno – zaključuje Tatjana Jovanović.

S.G.

Info

Berza

Muzika je izabrala mene

Ljudi

Остале вести

Najnoviji broj