„Umetnost lekovitog pripovedanja“- plod ljubavi prema pozivu

Nova publikacija Društva školskih bibliotekara Srbije „Umetnost lekovitog pripovedanja“ nastala je kao rezultat dugogodišnje prakse i istraživačkog rada školskih bibliotekara u oblasti inkluzivnog obrazovanja. Kroz program od javnog interesa Ministarstva prosvete za 2025. godinu, Društvo se formalno uključilo u razvijanje inkluzivnih modela rada, a ova knjiga predstavlja petu štampanu publikaciju od pokretanja izdavačke delatnosti 2020. godine.

Kako ističe predsednica Društva, Ivana Ranković, publikacija je potvrda da školski bibliotekari ne deluju samo u praksi, već i teorijski promišljaju svoj rad čitaju, istražuju i pišu, oslanjajući se na bogato pedagoško iskustvo i akademska utemeljenja. Ona naglašava da je to pokazatelj odgovornog, stvaralački nadahnutog i kompetentnog rada, kao i činjenice da su bibliotekari, poput knjiga, čuvari sećanja i vrednosti.

Inkluzija kroz kreativnost
Knjiga se izdvaja po tome što nije nastala kao formalni priručnik po narudžbini, već kao plod profesionalne posvećenosti i ljubavi prema pozivu. Stručnu punoću daju joj autorke Branka Alimpijević i Aleksandra Vuković Kurdulić.

Koncipirana je u tri celine. U prvoj se govori o sveobuhvatnosti vaspitanja i novim dimenzijama pedagoškog rada. Druga ističe značaj čitanja za učenike iz osetljivih grupa, ali i za svu decu, dok treća donosi konkretne primere iz prakse- žive situacije saradnje učenika koji se obrazuju po IOP-u, bibliotekara i roditelja, kao i iskustva iz projekata, putovanja i horizontalnog povezivanja škola.
Aleksandra Vuković Kurdulić, master bibliotekar- informatičar, zaposlena u osnovnim školama „Sveti Sava“ i „Stojan Novaković“, kroz svoj rad realizovala je brojne inovativne programe usmerene na podsticanje čitanja, razvoj učeničkih talenata i unapređenje inkluzivne prakse.

-Priručnik „Umetnost lekovitog pripovedanja“ finansiralo je Ministarstvo prosvete u okviru programa preduniverzitetskog inkluzivnog obrazovanja, što govori o nedostatku takve literature. To nas je dodatno motivisalo da pristupimo inkluziji u kreativnom smislu- pojašnjava Vuković Kurdulić, ističući da se njena koleginica Alimpijević snažno angažovala da se Društvo školskih bibliotekara Srbije, koje ove godine obeležava dve decenije postojanja, aktivno posveti izdavačkoj delatnosti.

Motivacija za struku
-Branka je motor Društva i prednjači u pisanju i motivisanju kolega da zajedno stvaraju. U priručniku sam prisutna kroz inkluzivnu praksu kojom se bavim već osam godina, dok je Branka temi pristupila istraživački, iz ugla filologa, profesora srpskog jezika i književnosti i školskog bibliotekara- navodi Vuković Kurdulić, podsećajući da su zajedno bile angažovane i na priručniku „Umetnost čitanja“.

Ona dodaje da knjiga može biti podsticaj kolegama da pokrenu slične aktivnosti u svojim školama.
-Posebno tu mislim na bibliotekare, ali i na sve koji rade u obrazovanju. Uvek postoji mogućnost da se formira sekcija, pokrene vannastavna aktivnost, projekat, manifestacija ili akcija u školi. Možda se to ne dokumentuje uvek na ovaj način, ali mi imamo mogućnost da negujemo izdavačku delatnost i da sve ono što kao bibliotekari radimo u Srbiji učinimo vidljivim kroz priručnike. „Umetnost čitanja“ je jedan od takvih primera- prvi put su školski bibliotekari pisali za školske bibliotekare- nas pet, zajedno sa Brankom- napominje ona.

Branka Alimpijević, master filolog, školski bibliotekar u OŠ „Nikola Tesla“ u Vinči, u zvanju pedagoškog savetnika, autorka je brojnih priručnika i stručnih tekstova, realizator akreditovanih obuka i dobitnica nagrade za najboljeg školskog bibliotekara 2020. godine.

Foto: Privatna arhiva

-Ova knjiga upućuje na to kako kreirati knjigu, koje naslove birati za decu i koja je svrha čitanja uopšte. Čitanje gradi kulturu mira, jer nas vodi u sopstvenu unutrašnjost. Kada dete uđe u biblioteku, čak i ako ima poteškoće i oseća se usamljeno, svoje utočište može da pronađe upravo tu. Vršnjačko druženje u ambijentu knjiga veoma je važno za odrastanje- ističe Alimpijević.

Put od ljubavi do tolerancije
Ona dodaje da Aleksandra polazi od pojma altruizma, dok ona sama kreće od pojma ljubavi i govori o putu od ljubavi do tolerancije.

-Tolerancija ne može prethoditi ljubavi. Ne možemo voleti ljude sa kojima radimo kao svoje najbliže, ali ona ljubav koju čovek u sebi treba da iznedri važna je za sve. Kada volite čoveka, tada razumete i šta je tolerancija. Taj put od ljubavi do tolerancije jeste matrica koja je prisutna u ovoj knjizi i koja je meni lično bila važna- napominje ona.

Podseća da su o lekovitosti čitanja pisali i Vladeta Jerotić, Svetomir Bojanin, Ivan Iljin i Berđajev, ukazujući na snagu knjige da okupi i poveže ljude.

-Kada čitate priču u biblioteci, to je čarolija čitanja, dodir duše u kojem svako dete može da učestvuje. Postoje dela prijemčiva za razvijanje inkluzivne kulture, kao što je „O dugmetu i sreći“. Takve knjige čitam naglas u biblioteci. Glasno čitanje i vršnjačko čitanje izuzetno su važni, kada stariji učenici čitaju mlađima. To se upija i ostavlja dubok trag u duši deteta. Možda posledice nisu odmah vidljive, ali dar koji se razvija kroz čitanje u biblioteci i u porodici ima snažan uticaj. Mi imamo decu sa Daunovim sindromom i svi učestvuju ravnopravno. To je umetnost jednakosti- dodaje.

Svako dete i svaki čovek imaju potencijal za priču, a priča može da osvoji, da osvetli unutrašnji prostor i otvori put razumevanju. Knjiga je oganj koji greje i povezuje, a čitanje u zajednici, vršnjačko druženje i zajedničko učenje ostavljaju duboke, mada često nevidljive tragove u razvoju deteta. Upravo u tome leži suština ove publikacije- u uverenju da inkluzija počinje razumevanjem, a raste kroz priču.