Pred Uskršnje praznike Lazareva subota baštini običaje koji i dan danas odolevaju zubu vremena. Na sam praznik dok se dan tek stidljivo pomalja u selima Posavine kuca se Lazarica po predanju da se udalje tokom godine gmizavci vazda velika muka seljana. Prethodno se u velikom čišćenju u okućnici na gomilu složi sve što je za paljenje i čeka da se kuća i živeći prostori poput vajata ritualno obiđu i to tri puta uz reči, kuca, kuca, Lazarica, bež` od kuće poganica...
Samo kucanje na odbačenom posuđu ili pak tvrdoj starini po verovanju udaljavalo je gmizavce tokom te godine. Potom se ložila vatra koja je usled obilja starih stvari i viškova drvenih opiljaka trajala tokom obdanice. Tek kada se ugasi i ohladi postavljala se na krajeve kuće da i mirisom opomene, kako su starine umele reći, poganicu...
Foto: Canva
Samu Lazaricu su decenijama kucale domaćice a radoznala čeljad iz prikrajka gledala i upijala a potom i sama naredne godine ponavljala reči Lazarice da ih je bilo milina slušati i videti budne u rasvitak Lazareve subote.
Dan bogat sadržajem u narodu se zove i Vrbica ili pak vrbopuc usled krtosti same vrbe od koje se pletu venčići koje opet mlađani zaljubljenici u tradiciju nose tokom dana a zarad dobrog zdravlja, sreće i svega što je svojstveno porodici u brizi za najmlađe. Tu su tokom dana i zvončići deo tih toplih sećanja na predanja kao izraz radosti i pobede. Potom se unose u domove i tu ostaju tokom godine i to pored ikone i kandila kao simbol pobede života nad smrću, neguje se to predanje pred Vaskršnje praznike. I tako iz leta u leto i pored užurbanog života Lazarica odoleva zubu vremena i iznova poziva i narednog leta da se slavi i obeležava dan iznad svega dece.
Foto: Canva
