Пред Ускршње празнике Лазарева субота баштини обичаје који и дан данас одолевају зубу времена. На сам празник док се дан тек стидљиво помаља у селима Посавине куца се Лазарица по предању да се удаље током године гмизавци вазда велика мука сељана. Претходно се у великом чишћењу у окућници на гомилу сложи све што је за паљење и чека да се кућа и живећи простори попут вајата ритуално обиђу и то три пута уз речи, куца, куца, Лазарица, беж` од куће поганица...
Само куцање на одбаченом посуђу или пак тврдој старини по веровању удаљавало је гмизавце током те године. Потом се ложила ватра која је услед обиља старих ствари и вишкова дрвених опиљака трајала током обданице. Тек када се угаси и охлади постављала се на крајеве куће да и мирисом опомене, како су старине умеле рећи, поганицу...
Фото: Canva
Саму Лазарицу су деценијама куцале домаћице а радознала чељад из прикрајка гледала и упијала а потом и сама наредне године понављала речи Лазарице да их је било милина слушати и видети будне у расвитак Лазареве суботе.
Дан богат садржајем у народу се зове и Врбица или пак врбопуц услед кртости саме врбе од које се плету венчићи које опет млађани заљубљеници у традицију носе током дана а зарад доброг здравља, среће и свега што је својствено породици у бризи за најмлађе. Ту су током дана и звончићи део тих топлих сећања на предања као израз радости и победе. Потом се уносе у домове и ту остају током године и то поред иконе и кандила као симбол победе живота над смрћу, негује се то предање пред Васкршње празнике. И тако из лета у лето и поред ужурбаног живота Лазарица одолева зубу времена и изнова позива и наредног лета да се слави и обележава дан изнад свега деце.
Фото: Canva
