Ribolovačka sezona je počela, ali ljubitelji pecanja moraju da obrate pažnju na vrste riba koje su trenutno u lovostaju, upozorava Aleksandar Jovanović vlasnik ribolovačke radnje u Šapcu
U ovom delu godine mnoge ribe su u periodu mrešćenja, odnosno razmnožavanja, pa je njihov ulov privremeno zabranjen.
- Sezona je počela dosta dobro, ima ove godine u Savi dosta soma, pojavila se i bela riba. Ima verovatno i drugih vrsta za koje ne možemo još da znamo u kojim količinama, jer su trenutno u lovostaju. Smuđ je, recimo, sada u lovostaju, bela riba i šaran takođe. Od prvog maja kreće som u lovostaj, bucov, tako da je većina ribljih vrsta u ovom periodu godine u zabrani – ističe Jovanović.
Raste interesovanje među mladima Ljubav prema prirodi, mir, tišina, vreme samo za sebe ili druženje sa onima koji imaju slična interesovanja. Većina pecaroša ovako opisuje svoju strast prema ribolovu. Povoljnost više za Šapčane, je to što imaju „svoju“ reku.
- Ribolovom se bavi manja populacija ljudi, specifično je prilično, neko to voli, neko ne voli, pojedinima nije sasvim jasno kako neko može da gleda u plovak i u vodu satima. Ali, imamo sreće, dugo godina nije bilo uopšte pionira i omladinaca, međutim sad vidim da dosta mladih dolazi. Bili smo zabrinuti da je ribolov u odumiranju, međutim sad se situacija popravlja. Sportski ribolovci su jedno, a alasi su drugo. Alasi su privredni ribolovci, ljudi koji nemaju veze sa sportskim ribolovom, to je posao. Nažalost, mi smo jedna od poslednjih država u Evropi gde je to dozvoljeno, gde se lovi riba mrežom, određenim alatima. Sportski ribolovci su nešto drugo, bave se pecanjem iz ljubavi prema reci, dok je alasima to prvenstveno posao.
U zavisnosti od tehnike i oprema Osnovna oprema za nekog ko želi da se bavi sportskim ribolovom zavisi od tehnike kojom planira da peca. Za početnike je najvažnije da znaju kojim vidom ribolova žele da se bave, jer od toga zavisi i oprema.
- Ima mnogo tehnika ribolova. Pecanje na plovak, na varalicu, pecanje na dubinku, fider sistemi, mušičarski način. Znači, za svaki od tih vidova ribolova ide drugačija oprema, drugi štapovi, druge mašinice. Sve zavisi ko šta voli. Neko voli i peca ceo život na plovak, i on ima određenu vrstu opreme. Neko ko blinkeriše, on ima varalice, drugi tip opreme i tako dalje. Sad, trenutno, od tih novih tehnika, najpoznatija i najzastupljenija je fider (feeder) tehnika. U poslednje vreme je sve više njih koristi. Ali, neko ko voli na varalicu da peca, on peca ceo život na varalicu. Ko voli plovak, on peca stalno na plovak – objašnjava.
Hobi pojedinca ili porodična razonoda - Iako je ribolov najčešće hobi pojedinaca, može biti i porodična aktivnost. Ipak, žena koje se bave pecanjem u Šapcu nema mnogo – prema procenama, svega dvadesetak. Ipak, lepo je videti čitavu porodicu, naročito najmlađe koji zabacuju štapove sa roditeljima pored reke, u prirodi.
Dozvola po kategorijama - Dozvole se izdaju na godišnjem nivou, znači za kalendarsku godinu koja je u toku, ne od datuma kupovine pa narednih godinu dana, već do 31. 12. te godine u kojoj je dozvola kupljena. Postoji više kategorija. Deca do 14 godina pecaju besplatno, i to na jedan štap u prisustvu roditelja. Zatim, kategorija juniora koja je od 14 do 18 godina, cena dozvole za nju je 800 dinara. U tu kategoriju spadaju i invalidi sa preko 80 odsto invaliditeta uz potvrdu koja to i dokazuje. Treća kategorija su seniori.
Dozvola košta 9.000 dinara, i u tu kategoriju spadaju sva lica od 18 do 65 godina. Preko 65 godina izdaje se dozvola za starija lica. Da razjasnim, nije to penzionerska dozvola već dozvola koju dobijaju pecaroši sa preko 65 godina. U tu kategoriju spadaju i dame. Oni plaćaju 50 odsto od punog iznosa, odnosno 4.500 dinara. U ovoj kategoriji su i invalidi koji imaju, bez obzira na godine, invaliditet od 60 do 80 procenata. Takođe se mora doneti potvrda kao dokaz. Dozvola važi za celu teritoriju Srbije, za sve reke. Ne važi samo za određene nacionalne parkove, zaštićena područja kao što su, na primer, Obedska bara, Đerdap i drugi na kojima je ribolov zabranjen – pojašnjava Jovanović.
Bez takmičara, ali uz druženje Tek je krenula godina, i tek će se na kraju znati koji će biti rekordan ulov. Prošle godine to je bio som od 30 kilograma, u kategoriji soma. Najteži šaran je imao 17 kilograma – navode u ribolovačkoj radnji.
- U Šapcu, nema takmičarskog ribolova, u nekim drugim gradovima da, iako je nekad drugačije funkcionisalo. Sada to mnogo košta, ribolovci moraju sve troškove sami da snose a oni nisu mali pa ne može svako ni da izdrži finansijski. Skupa je oprema, putovanja... tako da u Šapcu nema takmičara ali, mi organizujemo okupljanja, neke događaje ovako između sebe, pored i na vodi. Razmenjujemo iskustva, družimo se, pričamo i prepričavamo neke nove ali i one stare ribolovačke priče – ističe vlasnik ribolovačke radnje.
Aleksandar Jovanović, Foto: Glas Podrinja
U delu radnje prostor za sedenje i mesto za kafu i razgovor. Jedan od posetilaca iako se ne bavi ribolovom, kaže da voli da navrati, vidi se sa poznanicima i komšijama.
- Veće dubine reke, odgovaraju određenim vrstama riba. Gde je pliće, ili brže, to odgovara blinkerašima. Svaki teren je dobar, ali za određenu vrstu riba. - Najviše se kupuje ono što spada u potrošni materijal. Pecaroši obnavljaju najlone, pogledaju šta im fali od udica, šta im fali od plovaka pa dopunjuju, uglavnom je to pribor. Hrana se kupuje, takođe i hranilice. Naravno, uvek ima i onih koji kupuju štapove i mašinice, ali njih uglavnom ljudi imaju.
- Ja nisam aktivan ribolovac ali sam ljubitelj prirode i reke. Volim da svratim, vidim se sa prijateljima, popijemo piće, ispričamo se. Mogu se ovde čuti razne ribolovačke priče, i sve su uvek zanimljive. U nedoumici sam po gradaciji po tim „belim“ lažima između kerušara, golubara, lovaca i ribolovaca. Ranije su bile čuvene lovačke priče, ali su vremenom, prema mom mišljenju, drugi preuzeli primat – objašnjava kroz osmeh M. Lazić.
Jovica Damnjanović strastveni je ribolobac i jedan je od onih koji takođe vole da svrate u ribolovačku radnju i kad mu nije neophodno da nešto pazari. Sa prijateljima pecarošima kaže, uvek ima šta da se „razbistri“, čuje ponešto novo.
Jovica Damnjanović, Foto: Glas Podrinja
- Prošle godine bio je šaran težak 14,3 kg, upecao sam ga na Dunavu. U Crnoj Bari na Drini isto je došao jedan lep komad oko 14 kilograma. Volim da idem na pecanje u društvu, obično su to komšije, prijatelji ili sa bratom. Malo kampujemo, malo na čamac i tako. Ovih dana izlazimo uglavnom u večernje sate ovde kod nas na Savu. S obzirom da je u pitanju sportski ribolov, uglavnom pecaroši kažu da im je prioritet to druženje i neko vreme koje provedu sami sa sobom. Relaksacija. Ustvari, generalno, ribolovci su ljudi koji prvenstveno vole prirodu, reku, šumu, i većina njih su ujedno i lovci što je slučaj i sa mnom – kaže Damnjanović.
Aleksandar Jovanović, Foto: Glas Podrinja
Jovica Damnjanović, Foto: Glas Podrinja
