Foto: Privatna arhiva
Pisma čitalaca
Šapčani obeležili Dan mladosti
Dok su se nekada širom nekadašnje Jugoslavije 25. maj i Dan mladosti obeležavali kao jedan od najvažnijih praznika, danas su ta sećanja uglavnom ostala u pričama generacija koje su odrastale u vreme Josipa Broza Tita.
Tito je preminuo 1980. godine, ali su još dugo nakon toga mnogi nastavili da Dan mladosti doživljavaju kao praznik svoje mladosti, druženja i bezbrižnijih dana. Vremenom su te svečanosti nestale, nove generacije su odrasle, a uspomene na štafetu, pionirske zakletve i crvene marame polako su se povukle u lična sećanja.
Ipak, da neka sećanja ne blede pokazala je grupa Šapčana koja se prošle nedelje okupila u jednom gradskom kafeiću. Bili su to ljudi koji pamte Dan mladosti ne kao politički događaj, već kao deo svog odrastanja, školskih dana i prvih drugarstava.
Simbolično, gotovo kao nekada, svi su oko vrata poneli crvene pionirske marame. Uz pesme koje su obeležile jedno vreme, razgovore o školskim danima i sećanja koja su navirala sama od sebe, kafić je na nekoliko sati postao mesto gde su se prošlost i sadašnjost susrele na najlepši mogući način.
Nije tu bilo velikih reči ni političkih poruka. Bilo je mnogo osmeha, poneka suza u oku i iskrene radosti što su se ponovo okupili ljudi koji dele iste uspomene. Za njih su crvene marame bile tek simbol jednog doba koje pamte po mladosti, druženju i osećaju da je život tada bio jednostavniji.
Dok su se nizale stare melodije, a uspomene oživljavale, činilo se da su se na trenutak vratili dani kada su, kao deca, ponosno izgovarali pionirsku zakletvu verujući da su pred njima najlepše godine života.
A možda i jesu bile. Bar u sećanjima onih koji su tog popodneva u šabačkom kafiću ponovo pronašli delić svoje mladosti.
Tito je preminuo 1980. godine, ali su još dugo nakon toga mnogi nastavili da Dan mladosti doživljavaju kao praznik svoje mladosti, druženja i bezbrižnijih dana. Vremenom su te svečanosti nestale, nove generacije su odrasle, a uspomene na štafetu, pionirske zakletve i crvene marame polako su se povukle u lična sećanja.
Ipak, da neka sećanja ne blede pokazala je grupa Šapčana koja se prošle nedelje okupila u jednom gradskom kafeiću. Bili su to ljudi koji pamte Dan mladosti ne kao politički događaj, već kao deo svog odrastanja, školskih dana i prvih drugarstava.
Nije tu bilo velikih reči ni političkih poruka. Bilo je mnogo osmeha, poneka suza u oku i iskrene radosti što su se ponovo okupili ljudi koji dele iste uspomene. Za njih su crvene marame bile tek simbol jednog doba koje pamte po mladosti, druženju i osećaju da je život tada bio jednostavniji.
Dok su se nizale stare melodije, a uspomene oživljavale, činilo se da su se na trenutak vratili dani kada su, kao deca, ponosno izgovarali pionirsku zakletvu verujući da su pred njima najlepše godine života.
A možda i jesu bile. Bar u sećanjima onih koji su tog popodneva u šabačkom kafiću ponovo pronašli delić svoje mladosti.
Najnoviji broj
18. jun 2026.
