Foto: Privatna arhiva
Buntovni Filipović
ajnovijom knjigom „Nepokor“, svojim trideset drugim izdavačkim poduhvatom, Dragan Filipović govori o podrinskim buntovnicima tokom Drugog svetskog rata: Radivoju Pajiću, Stevanu (Stipanu) Filipoviću i Nati Jeličić. Kroz njihom patriotizam i junaštvo oslikao je i nepokolebljivost i nepokornost srpskog naroda. Ova tematika je njegov moto i u prethodnim zbirkama pripovedaka: „Vojnikova brskva“, „Komad taina“ i „Beleg bajoneta“...
Prelistavajući arhivsku građu svoga oca Stanoja, kao i svoje beleške i objavljene priloge u „Glasu Podrinja“, podstaklo ga je, kao novinara sa najdužim radnim stažom u ovoj renomiranoj novinskoj kući, ka istorijskoj književnosti,. I Stanoje je upisao u radnu knjižicu staž u ovom najdugovečnijem, verovatno i u Srbiji, podrinskom glasilu, u kojoj je i Draganova kćerka Mirjana gotovo dve decenije pekla novinarski hleb.
Nesalomivi mirnodopski i spisateljski duh porodice Filipovića, pogotovo Draganov, prelomni su u oživljavanje njegovih ratnih junaka u „Nepokoru“: prezimenjaka Stevana, Radivoja Pajića i Nate Jeličić.
Radivoje je prošao golgotu od zarobljeništva, bežanja iz logora, do stupanja u redove Francuskog pokreta otpora.
Visoko podignutih ruku i stisnitih šaka, Stevan Filipović, neposredno pred vešanje, poziva okupljen narod u borbu protiv okupatora. Ostao je do kraja prkosan i dosledan sopstvenom uverenju da je tuđa nepozvana noga svagda i svakome mrska, da se gajkom i orozom prati i odbrojava. Na upečatljivoj crno-beloj fotografiji, jednoj od simbola atifašizma, na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku, ovaj mladić živeće za sva vremena.
O Nati Jeličić, mladoj revolucionarki koja je svojom smrću ušla u legendu, Dragan Filipović, u knjizi „Nepokor“, iznosi do sada malo poznate podatke o njenom poreklu i doseljenju kod Velikog parka u Šapcu. Jedna je od najveličanstvenijih i najpotresnijih priča gradske ratne istorije. Život je dala za ideale i slobodu naroda. Zahvaljujući nacionalno-istorijskih svesti nastavnog kadra Osnovne škole „Nata Jeličić“, njeno ime i dalje krasi ovu školu, ali na dušu prethodnoj i sadašnjoj vlasti što su preimenovali ulicu njenog naziva.
Preporučijući ovu knjigu čitaocima, recenzent Dragoljub Janojlić veli: „Filipović piše osobenim stilom, prijemčljivim i za seljake i za akademike...“ Buntovnim, čak i u zatišju.
Nesalomivi mirnodopski i spisateljski duh porodice Filipovića, pogotovo Draganov, prelomni su u oživljavanje njegovih ratnih junaka u „Nepokoru“: prezimenjaka Stevana, Radivoja Pajića i Nate Jeličić.
Radivoje je prošao golgotu od zarobljeništva, bežanja iz logora, do stupanja u redove Francuskog pokreta otpora.
Visoko podignutih ruku i stisnitih šaka, Stevan Filipović, neposredno pred vešanje, poziva okupljen narod u borbu protiv okupatora. Ostao je do kraja prkosan i dosledan sopstvenom uverenju da je tuđa nepozvana noga svagda i svakome mrska, da se gajkom i orozom prati i odbrojava. Na upečatljivoj crno-beloj fotografiji, jednoj od simbola atifašizma, na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku, ovaj mladić živeće za sva vremena.
O Nati Jeličić, mladoj revolucionarki koja je svojom smrću ušla u legendu, Dragan Filipović, u knjizi „Nepokor“, iznosi do sada malo poznate podatke o njenom poreklu i doseljenju kod Velikog parka u Šapcu. Jedna je od najveličanstvenijih i najpotresnijih priča gradske ratne istorije. Život je dala za ideale i slobodu naroda. Zahvaljujući nacionalno-istorijskih svesti nastavnog kadra Osnovne škole „Nata Jeličić“, njeno ime i dalje krasi ovu školu, ali na dušu prethodnoj i sadašnjoj vlasti što su preimenovali ulicu njenog naziva.
Preporučijući ovu knjigu čitaocima, recenzent Dragoljub Janojlić veli: „Filipović piše osobenim stilom, prijemčljivim i za seljake i za akademike...“ Buntovnim, čak i u zatišju.
D. Mićić
Najnoviji broj
3. septembar 2026.
