U SUSRET SMAKU SVETA

Po kalendaru drevnih Maja sutra se očekuje smak sveta. Maje, to mu dođu neki narodi koji su živeli tamo nekad i tamo negde, i pošto nisu imali ni velike televizije, pa time ni velikog brata, ni velikog kuvara, ni velike šmizle i ko zna šta još veliko, sedeli su uz vatru, pušili nekakvu travuljaču i kad bi pomahnitali onda su i proricali svetsku sudbinu. I sad se ceo svet ustumarao očekujući kataklizmu ovog 21. decembra 2012. godine. Jedino se Srbi nisu uplašili, kažu da su to i doživeli i preživeli.
Pa tu ide i ono uobičajeno kada su pitali Srbe kako će dočekati smak sveta a oni odgovorili „Skromno, u krugu porodice“.
Neki drugi i to ovovremeni naučnici prognoziraju da će život na zemlji trajati još 2,8 milijardi godina. Ali, naučnici kao naučnici, nisu sasvim saglasni u oceni da li će posle ostati neka forma života i gde bi se to moglo desiti. Čast nauci ali grdno greše, ako se to desi i kad se desi, ostaće samo Srbi koji će još i tada čekati da uđu u Evropsku uniju.
E ta Evropska unija nedavno obelodanila da je bila nemirna asocijacija naroda. Tek sad je dobila Nobelovu nagradu za mir. E tek sad bi i mi Srbi mogli da im se pridružimo, do sada nas nisu bili dostojni.
I kad smo kod Evrope, kažu da je ona Nemica, Angela Merkel, najmoćnija žena na svetu. Dobro je kad nije i najlepša. Srećom spada u onu drugu grupu i tamo je među vodećim na rang listi.
A kad su naše prilike i neprilike u pitanju, može se konstatovati da nije ni čudno što novine kao pisani mediji gube u značaju. Evo, mi baš ovde prošli put pisali nešto o ocu i sinu Miškovićima, koji žive i privređuju u delti Srbije. Kad ono, dok su novine oštampane, njih u“™apsili.
Može da se desi, dok i ovo bude u štampi, da te fine ljude puste iz apsane da se opet bave mukotrpno trgovinom na veliko i malo, putnom privredom, automobilima, avionima, sportom i ko zna još čime. Šta će ljudi, snalaze se u delti zemlje u kojoj, po svoj prilici, žive domoroci koji su operisani od zarade.
E u toj zemlji Srbiji, neki dan, usvojen zakon po kome će direktore javnih preduzeća birati preko konkursa. Ajd“™ i to da vidimo.
A ta odlka nameće i jednu dilemu, naime dal“™ među ta javna preduzeća spadaju i javne kuće. Pa ako i za njih budu javno birali javni rukovodeći kadar, e to će tek biti konkurs. Doduše malo kurvanjski.
Isto nedavno i kod nas obeležen Dan ljudskih prava, e tad se posvađale neke naše političke stranke. Pa što da ne. Ljudsko je pravo i svađati se.
Isto neki dan u Narodnoj skupštini Srbije izmenjen je raspored sedenja poslanika. Ali svi su ipak tamo, naravno kad je glasanje, inače teško ih je na“™vatati i uterati u salu.
Naša vlast je zapretila snegu da se više ove zime ne igra. Samo nek proba da nas još koji put iznenadi, očitaće mu Dačić lekciju.
I opet o proročanstvima. Bilo je i kod nas proroka, a nismo Maje. Na primer, Tarabići iz Kremne, prorekli su da će doći neki obeležen čovek i spasiće Srbiju. I bome, dolazilo je više obeleženih ali su oni samo obeležavali Srbe.
A povodom onog proročanstva o smaku sveta, jedan zemljostrugar iz Pocerine, koji, uzgred, taj kraj smatra zonom zaštićenom od svih zla i svetskih i vanzemaljskih, e taj amaterski naučni radnik, tvrdi da se nama neće dogoditi ništa, jer, kaže Srbi su na ovaj svet došli da se muče a pošto se još nisu dovoljno izmučili, nema te sile koja će im skratiti muke.
Ipak, rubrika između redova“, usuđuje se da prognozira da smaka sveta neće biti. A ako smo i mi pogrešili, pa se to čudo stvarno desi, e onda kad svet nestane, vi uvaženi naši čitaoci bojkotujte, pa nemojte više čitati novine.
Pa i ako se stvarno desi smak sveta, da se zna, ovo je bila dve stotine četrdeset prva rubrika „Između redova“. Nastaviće se ta tamo negde u nekom tamo drugom svetu.