ROĐENjE, BRAK I KRAJ...

Izlazimo iz Pondičerija i prelazimo reku Kavuri. Pored Ganga i Bramaputre, jedna je od svetih indijskih reka. Svaki religiozni Indus kraj svog života zamišlja na obali neke od njih. Posle smrti - koju oni ne doživljavaju kao nesreću već kao seobu duše - na redu je kremiranje. Imućniji ljudi sebi obezbeđuju sandalovo ili neko drugo plemenito drvo koje prekrivaju cvetnim vencima. Neko od najbližih srodnika potpali vatru. Na toplom vazduhu požar proždere sve i na kraju ostaje samo pepeo. Asti ““ kako Indusi kažu, raspe se u svetu reku, ukoliko je nema, onda u bilo koju vodenu površinu. (oni veruju da će na taj način duša brže i lakše stići na nebo.) Ispred nas je masa sveta. Stoje u pojedinačnim grupicama; jedni sede u “lotos“ položaju, sklopljenih ruku i jednoličnim glasom izgovaraju molitvu, drugi su na obali sa pogledom uperenim u vodu, treći pripremaju cvetne venčiće i hranu. Na listu palme poređane su razne đakonije, cveće i banane. Po površini mirne vode pliva beličasti prah. Pomešan sa nežnim cvetnim laticama kreće se lagano, pa sve brže, žureći ka matici ubrzo nestaje
Indusi još po rođenju deteta ugovaraju i njegov brak. Za taj čin je potrebno da se ispune određeni uslovi. Budući supružnici moraju biti iz iste kaste, moraju posetiti i poslušati savet astrologa i moraju postići dogovor sa budućim prijateljima. Kad se sve to ispuni, sledi venčanje.