KULTURNI CENTAR ŠABAC
KNjIŽEVNI PORTRET RADOVANA VLAHOVIĆA
Stihovima pesme “Ako me već pitaš“, započela je Branka Todorović književno veče i uvela prisutne u poetiku Radovana Vlahovića, književnika koji je, u ponedeljak, po prvi put gostovao u Kulturnom centru u Šapcu.
U prijatnoj atmosferi čitalačke večeri, nije bio predstavljen ceo književni opus ovog pisca, što ne bi ni bilo moguće u optimalnom vremenskom okviru. Senka Vlahović Filipov i Branka Todorović čitale su izvode iz recenzija knjiga, a posetioci su imali priliku da čuju priče iz knjige “Ljubavne i OK priče“ i “Tri ljubavne priče“.
- Temi ljubavi, koja je, naizgled, postala trivijalna kroz novokomponovanu muziku i sve ono što se danas dešava, prilazim na specifičan način, unosim elemente igre, ironije, postmoderne elemente pripovedanja, ali, moje priče govore o ljubavi i dubokim emocijama, izjavio je Vlahović.
Pored proze, pisac je čitao poemu “Moj san je stvarnost“ i pesmu “Fala Bogu da sve imamo“ iz knjige “Bolesnička soba broj 3“, u kojoj je dokumentarno, reportažno, a opet, na poetski način, pisao o ljudima koje je sretao za vreme svog boravka u Zrenjaninskoj bolnici, “u pušioni, u trenucima gde se ljudi upoznaju, brzo otvaraju i gde svako iznosi svoje iskustvo i predstavlja sebe brzo i jezgrovito“. Za kraj je ostavio pravi biser ““ pesmu sa pojanjem iz knjige “Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“, u kojoj se bavi dvema fatalnim damama u srpskoj kulturi. Jedna je Lenka Dunđerski u koju je Laza Kostić bio zaljubljen, a druga Milena Pavlović Barili, jedna od naših najvećih slikarki.
- U religiozno-mističnu i metafizičku ljubavnu priču, uneo sam elemente neoavangarde na jedan drugačiji način, kroz liturgijsko pojanje, Te pesme sam čitao u Zagrebu i Varaždinu, pojao i okadio u Puli i Rijeci, Kopru, Ljubljani, Velenju i Mariboru i verujte da je percepcija bila sjajna. Nisam mogao da verujem da ljudi mogu to tako da prime i osećao sam se odlično.
I mi smo. Vlahović očigledno nije pisac koji svira samo na jednoj žici, nego neko ko uvek iznova istražuje, ko se književnošću bavi na takav način da kroz nove sadržaje daje i nove forme.
Iskrenost pred sobom, pred Bogom, pred ljudima, nije nimalo jednostavna. Ko se na taj put odluči, treba da bude spreman da strada od ljudi, da bude blagosloven od Boga i da se tiho raduje u sebi.
Ne prestajem misliti o usudu, prokletstvu i surovosti palanke koja se kao zla kob nadvija nad sudbinom izuzetnih pojedinaca kroz istoriju ljudskog stvaralaštva i intelektualnog delanja ništeći i nipodaštavajući svojim despotskim nerazumevanjem njihove napore i pregnuća da čoveka učine boljim, a življenje podnošljivijim i lepšim.
Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Diplomirao je Jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Novom Sadu. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje... Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Do sada je objavio 28 knjiga. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo, član Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Matice srpske i drugih. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji - Banatskog kulturnog centra. Živi i radi u Novom Miloševu.
AKO ME PITAŠ
Ako me već pitaš
Kazaću
Ne ne bih menjao
svoju sudbinu
Osim što često
dobijem želju
da
menjam sebe
U prijatnoj atmosferi čitalačke večeri, nije bio predstavljen ceo književni opus ovog pisca, što ne bi ni bilo moguće u optimalnom vremenskom okviru. Senka Vlahović Filipov i Branka Todorović čitale su izvode iz recenzija knjiga, a posetioci su imali priliku da čuju priče iz knjige “Ljubavne i OK priče“ i “Tri ljubavne priče“.
- Temi ljubavi, koja je, naizgled, postala trivijalna kroz novokomponovanu muziku i sve ono što se danas dešava, prilazim na specifičan način, unosim elemente igre, ironije, postmoderne elemente pripovedanja, ali, moje priče govore o ljubavi i dubokim emocijama, izjavio je Vlahović.
Pored proze, pisac je čitao poemu “Moj san je stvarnost“ i pesmu “Fala Bogu da sve imamo“ iz knjige “Bolesnička soba broj 3“, u kojoj je dokumentarno, reportažno, a opet, na poetski način, pisao o ljudima koje je sretao za vreme svog boravka u Zrenjaninskoj bolnici, “u pušioni, u trenucima gde se ljudi upoznaju, brzo otvaraju i gde svako iznosi svoje iskustvo i predstavlja sebe brzo i jezgrovito“. Za kraj je ostavio pravi biser ““ pesmu sa pojanjem iz knjige “Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“, u kojoj se bavi dvema fatalnim damama u srpskoj kulturi. Jedna je Lenka Dunđerski u koju je Laza Kostić bio zaljubljen, a druga Milena Pavlović Barili, jedna od naših najvećih slikarki.
- U religiozno-mističnu i metafizičku ljubavnu priču, uneo sam elemente neoavangarde na jedan drugačiji način, kroz liturgijsko pojanje, Te pesme sam čitao u Zagrebu i Varaždinu, pojao i okadio u Puli i Rijeci, Kopru, Ljubljani, Velenju i Mariboru i verujte da je percepcija bila sjajna. Nisam mogao da verujem da ljudi mogu to tako da prime i osećao sam se odlično.
I mi smo. Vlahović očigledno nije pisac koji svira samo na jednoj žici, nego neko ko uvek iznova istražuje, ko se književnošću bavi na takav način da kroz nove sadržaje daje i nove forme.
Iskrenost pred sobom, pred Bogom, pred ljudima, nije nimalo jednostavna. Ko se na taj put odluči, treba da bude spreman da strada od ljudi, da bude blagosloven od Boga i da se tiho raduje u sebi.
Ne prestajem misliti o usudu, prokletstvu i surovosti palanke koja se kao zla kob nadvija nad sudbinom izuzetnih pojedinaca kroz istoriju ljudskog stvaralaštva i intelektualnog delanja ništeći i nipodaštavajući svojim despotskim nerazumevanjem njihove napore i pregnuća da čoveka učine boljim, a življenje podnošljivijim i lepšim.
Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Diplomirao je Jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Novom Sadu. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje... Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Do sada je objavio 28 knjiga. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo, član Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Matice srpske i drugih. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji - Banatskog kulturnog centra. Živi i radi u Novom Miloševu.
AKO ME PITAŠ
Ako me već pitaš
Kazaću
Ne ne bih menjao
svoju sudbinu
Osim što često
dobijem želju
da
menjam sebe
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
