Berza

  • aero 810 ▲ 0,87%
  • aven 1.200 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 4.512 ▲ 1,39%
  • enhl 651 ▼ -0,46%
  • fito 2.920 ▲ 0,65%
  • glos 410 ▲ 17,14%
  • gmon 2.003 ▼ -6,84%
  • kmbn 3.280 ⚫ 0,00%
  • niis 680 ▲ 0,74%
  • rso15102 125,18 ▲ 0,33%
  • stup 6.104 ▲ 2,80%
  • trbg 4.001 ▼ -11,09%
(29. januar 2015.)
ŠAPČANIN U EGIPTU ZAPLIVAO SA DELFINIMA

OSTVARENjE DEČAČKIH SNOVA

Mnogo je onih koji su kao mali maštali o tome da zaplivaju sa delfinima. Ipak, malo je onih kojima se taj san ostvario. Sredinom januara naš sugrađanin Marko Jovanović obreo se u Egiptu, tačnije, u dubinama Crvenog mora.
Marko se ronjenjem bavi dve godine. Polako je ovo interesovanje preraslo iz rekreativnog u profesionalno. Još uvek nema instruktorski sertifikat, pa za sada pomaže ljudima u obuci.
Do sada je ronio u Grčkoj i Crnoj Gori. Egipat je, kaže, najviše želeo da poseti jer je za ovaj sport najživopisniji.
-Sakupilo se par drugara i preko agencije je put organizovala Ivana Stanišić, Šaočanka koja se takođe bavi ronjenjem i koja često pravi ovakve aranžmane, koji su pristupačni. Išlo je nas pet. Bili smo u Hurgadi, u hotelu, ali smo dosta upoznavali grad. Najviše vremena smo proveli sa jednim meštaninom i njegovom ženom koja je iz Slovenije. Tako smo dosta upoznali i njihovu kulturu. Ne može se porediti sa onim što se vidi na televiziji, priča Marko.
Ovo letovanje u januaru je trajalo sedam dana. Glavni cilj puta su ispunili. Delfine su videli poslednja dva dana, mada ajkule, iako su tražili nisu našli.
-Gde god pogledaš u vodi, neko biće prođe pored. Male i veće ribe, raže... Prvi put kada smo videli delfine bilo ih je tridesetak. Drugi put ih je bilo baš mnogo. Igrali su se u grupama. Osećaj je teško opisati. To je nešto što svi žele kao deca. Prvo prilaze bojažljivo, ali se kasnije opuste. Mada su na ljude već navikli. Veoma su zaštićeni i, u principu, nije preporučljivo ni dirati ih, ali naravno da ih niko neće oterati kada dođu i žele da se igraju sa vama. Ajkule smo, na žalost, bezuspešno tražili, kaže Marko i u šali dodaje da to nisu one opasne, nego belorepe, koje u principu ne napadaju ljude, a i da ih je bilo više u vodi, pa da su bile manje šanse da bi uhvatile baš njega.
Objašnjava da su ronili do 40 metara dubine, ali da je ono najlepše što ima da se vidi na 20 metara, jer je tu najviše živog sveta i ima najviše svetla. Kaže da što se dublje spušta ima manje svetla i manje može da se ostane pod vodom.
Planira da se u Egipat vrati ponovo u aprilu, jer sada nije imao vremena za različite izlete i ekskurzije. Ipak, da ne bude da je sve tako bajkovito, Marko najveće primedbe ima na hranu.
-Za doručak pirinač, za ručak pirinač, na brodu pirinač, i povrće. Pirinač sa cimetom, ili sa ptičijim jezicima, koji sa zadovoljstvom nisam probao. Dok se vratiš kući zavoliš pirinač. Bude i mesa, ali u tragovima. Najsigurnije mi je bilo da jedem voće.
Takođe, čudni su i egipatski saobraćajni propisi. Kaže da je posebna avantura voziti se taksijem. Iako je vožnja veoma jeftina, cena mora da se dogovori unapred, inače se može desiti da vam uzmu i srpske dinare. Posle prvih iskustava niko više nije smeo da sedne napred iz straha gde će udariti.
-Prošle godine je donet nov Zakon o saobraćaju kojim je deci ispod 15 godina zabranjeno da voze taksi. Ranije su mogli od 12. Imaju i nekoliko semafora u gradu, mada ih niko ne poštuje, a u kružnom toku svako vozi na svoju stranu. Međutim, ni jednom sudaru nismo prisustvovali. Da ne bude da saobraćajnih propisa nema, najstrože se kažnjava nevezivanje pojasa, priča Marko.
Ono što mu je još bilo zanimljivo su ulični prodavci, koji svima pokušavaju da prodaju sve. Kaže da ih je teško ignorisati.
Ronjenje nije sport o kome se mnogo zna kod nas, mada u Srbiji ima verovatno više ronilaca nego što se misli. Desetak Šapčana se bavi ovim, a najviše je ronilaca iz Beograda. Marko kaže da starinsko ograničenje ne postoji, a da ima i terapeutska dejstva, naime, reguliše dijabetes i odlično je za one koji imaju probleme sa sinusima.
-Rekreativno bavljenje ovim sportom nije skupo, jer se oprema iznajmljuje za oko 50 evra za sedam dana. Kada se završi bazen moći ćemo da formiramo klub vodenih sportova. Ljudi su skeptični kada se pomene ronjenje u bazenu, ali tako mora da bude na početku. Da bi neko ušao u otvorenu vodu mora prvo da se navikne. Do sada smo leti bili na Šljunkari. Za one koji uče nije bitno gde će steći iskustvo, da bi kasnije mogli da uživaju na moru.
Kako se od ronjenja ne može živeti kod nas, Marko je išao u Italiju na obuku i seminare za servisiranje ronilačke opreme. Trenutno u Srbiji postoji samo jedan ovakav servis.
Naši čitaoci su o Marku već imali priliku da čitaju. Njegova velika ljubav je i ukrašavanje motora. Ovim se bavi i dalje, ali kaže da je posla jako malo.
Markova želja je da roni i u bazenu sa ajkulama koji postoji u Turskoj. Prepričao nam je i iskustvo jednog svog druga.
-Nije znao engleski i dok su objašnjavali da sačekaju dok ne nahrane ajkule, on je ušao u vodu. Počeo je da juri ajkule i one su prvo bežale, ali je jednu uhvatio za rep i povredio ruku. Kada su osetile krv, ajkule su počele da jure njega...
Marko napominje da ova priča ima srećan kraj, te da je drug uspeo da iz bazena iskoči na vreme.
Milica Mijailović

Najnoviji broj

17. oktobar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa