TOLIKO OD MENE

Kada mi se nedavno javila Branka Krilović, sećanje me vratilo u Dom omladine u Šapcu: crnokosa, skromna i zatvorena, prelepa kad se osmehne, ozbiljna i posvećena kada čita svoje pesme ili pripovetke. Od tih divnih davnih godina (1970/1/2/3....) u Klubu mladih stvaralaca, izdvajali smo se postepeno na svoje nove životne staze, ostavljajući tragove jedni u drugima : mladi slikari, pisci, recitatori...Po sačuvanom zapisniku: 80 srednjoškolaca i nekoliko studenata. Izložbe slika su obično otvarane govorenjem poezije mladih pesnika.
Iz tog divnog jata Doma omladine u Šapcu, nošena mladim krilima, uzletela je i Branka Krilović , danas ugledni pozorišni kritičar i pisac, dobitnik Sterijine nagrade, 2008 . autor dokumentarno ““ igranog filma „Višegrad u Andrićevom delu“, urednik u Književnim novinama “¦.Objavljivala je prozu i poeziju u “ Studentu“, “Vidicima“, “Poljima“ , “Književnoj reči“ , „Književnim novinama“... Autor je zbirke priča “Jutarnji akt“koja ju je uvela u antologiju proze. Kao novinar bila je saradnik “Danas“, “Sporta“, “Borbe“, “Politike“, “Nin“. Danas je saradnik u mnogim novinama i časopisima.
Na mom radnom stolu je Brankina knjiga proznih meditacija „Toliko od mene“. Naslov asocira na konačnost, na kraj, ali ja to ni u ovoj knjizi, ni u Brankinom stvaralačkom putu ne prepoznajem.
Ugledni Mihajlo Pantić, Brankinu knjigu “Toliko od mene“ između ostalog, ovako komentariše: „Pričama Branke Krilović koje se mogu čitati i kao „roman u izgledu“, veruje se ne samo zato što se u njima izbegavaju danas široko rasprostranjeni ispovedni stereotipi, već najpre stoga što iz njih progovaraju čiste egzistencijalnije nepodložne prividima i utehama bilo koje vrste. Samo je ljubav bezuslovna, sve ostalo podleže sumnji. Osim introspektivnog glasa koji ih pripoveda, priče iz knjige “Toliko od mene“ objedinjene su na trenutke bolnom, a na trenutke diskretnom, duhovitom subjektivnošću, ne dozvoljavajući čitaocu predah “.