STOČARI NEGODUJU POSLE ODLUKE O UKIDANjU SUBVENCIJE ZA DRŽANjE JEDNE KRAVE
“SAHRANA“ SRPSKOG PROIZVOĐAČA
Cena mleka je ponižavajuća, a ovom merom Ministarstva poljoprivrede o ukidanju subvencije za držanje jedne krave, kao da žele potpunu “ sahranu“ malih proizvođača, koji preovlađuju u Mačvi, kaže na početku razgovora za “Glas Podrinja“ Dragan Drmanović, vlasnik otkupne stanice mleka PK Zlatar u Bogatiću.
Posle odluke da može primati mleko samo od onih koji mu dnevno donesu najmanje 20 litara, otkup se smanjio nekoliko puta. Sada, umesto nekadašnjih preko hiljadu litara u posebne kade, dnevno primi tek oko 400 litara dragocene bele tečnosti.
- Znam da su prerađivači pretrpani uvoznim mlekom i mlečnim proizvodima. Ko nama garantuje da su mlečni proizvodi koje uvoze ispravni, a s druge strane mi naše mleko redovno kontrolišemo. Uvoze razne pavlake, jogurte, sireve po znatno nižim cenama i pred istek roka. Nas “truju“ raznim obećanjima, da prelemanima štite domaću proizvodnju, a rezultati toga su nikakvi. Cena domaćeg mleka u otkupu stalno opada i trenutno je čak ispod 20 dinara za litru. Takvom politikom domaći proizvođači su u velikom problemu. Ne mogu da “pokriju“ ni osnovne troškove i prinuđeni su da zasušuju i uništavaju krave, a slično je nažalost i sa ostalim poljoprivrednim proizvodima, kaže Drmanović.
Slično razmišljaju i stočari koji mu svakodnevno donose mleko, čak i iz susednih sela. Oni ističu da su zbog poražavajuće , potcenjivačke cene mleka i konačno pomenute odluke Ministarstva, prinuđeni da odustaju od proizvodnje.
- To malo para što sam dobijao za mleko koristio sam za plaćanje onih najmizernijih, osnovnih računa. Sada, uzimajući u obzir sva potrebna ulaganja u ishranu krave, prinuđen sam da je zasušim i otuđim, kaže Radosav Gajić, poljoprivrednik iz Bogatića. Na tu činjenicu upozorava i njegov zemljak Miodrag Tetiković, koji u štali ima tri krave.
Činjenica je izražena i u zadnjem popisu stanovništva u Mačvi, da u ovom kraju preovlađuje “sitan“ poljoprivredni posed. Samo domaćinstva u tipično poljoprivrednoj opštini Bogatić, raspolažu u proseku sa oko tri hektara zemljišta. Stručnjaci ukazuju da bi mnoga na ovaj način mogla postati socijalni slučajevi, na šta se, komentarišu, potpuno zaboravilo prilikom odlučivanja o ukidanju subvencije za držanje jedne krave.
Posle odluke da može primati mleko samo od onih koji mu dnevno donesu najmanje 20 litara, otkup se smanjio nekoliko puta. Sada, umesto nekadašnjih preko hiljadu litara u posebne kade, dnevno primi tek oko 400 litara dragocene bele tečnosti.
- Znam da su prerađivači pretrpani uvoznim mlekom i mlečnim proizvodima. Ko nama garantuje da su mlečni proizvodi koje uvoze ispravni, a s druge strane mi naše mleko redovno kontrolišemo. Uvoze razne pavlake, jogurte, sireve po znatno nižim cenama i pred istek roka. Nas “truju“ raznim obećanjima, da prelemanima štite domaću proizvodnju, a rezultati toga su nikakvi. Cena domaćeg mleka u otkupu stalno opada i trenutno je čak ispod 20 dinara za litru. Takvom politikom domaći proizvođači su u velikom problemu. Ne mogu da “pokriju“ ni osnovne troškove i prinuđeni su da zasušuju i uništavaju krave, a slično je nažalost i sa ostalim poljoprivrednim proizvodima, kaže Drmanović.
Slično razmišljaju i stočari koji mu svakodnevno donose mleko, čak i iz susednih sela. Oni ističu da su zbog poražavajuće , potcenjivačke cene mleka i konačno pomenute odluke Ministarstva, prinuđeni da odustaju od proizvodnje.
- To malo para što sam dobijao za mleko koristio sam za plaćanje onih najmizernijih, osnovnih računa. Sada, uzimajući u obzir sva potrebna ulaganja u ishranu krave, prinuđen sam da je zasušim i otuđim, kaže Radosav Gajić, poljoprivrednik iz Bogatića. Na tu činjenicu upozorava i njegov zemljak Miodrag Tetiković, koji u štali ima tri krave.
Činjenica je izražena i u zadnjem popisu stanovništva u Mačvi, da u ovom kraju preovlađuje “sitan“ poljoprivredni posed. Samo domaćinstva u tipično poljoprivrednoj opštini Bogatić, raspolažu u proseku sa oko tri hektara zemljišta. Stručnjaci ukazuju da bi mnoga na ovaj način mogla postati socijalni slučajevi, na šta se, komentarišu, potpuno zaboravilo prilikom odlučivanja o ukidanju subvencije za držanje jedne krave.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
30. april 2025.
