Berza

  • aero 820 ▼ -0,97%
  • akdm 260 ▼ -3,70%
  • dinnpb 4.442 ▲ 2,11%
  • dnos 2.900 ⚫ 0,00%
  • fito 3.050 ▼ -4,66%
  • glos 330 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.100 ⚫ 0,00%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.294 ▲ 2,23%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.918 ▲ 0,52%
  • niis 678 ▼ -0,59%
  • rso17153 103,48 ▲ 0,87%
  • rso19182 106,00 ▲ 0,01%
  • svrl 535 ▲ 3,88%
(30. jul 2015.)
OLUJA ““ DVADESET GODINA KASNIJE

ZLOČIN BEZ KAZNE

Prošlo je 20 godina od kada je više od 250.000 Srba, pod naletom ustaškog bezumlja, napustilo svoje domove u Republici Srpskoj Krajini. Oko 2.000 njih nije imalo sreće ni da spasi goli život
Republika Srpska Krajina bila je zona pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Predlog o mirnom rešenju krize, takozvani Plan Z - 4 upravo je bio prihvaćen.
Više od 130.000 hrvatskih vojnika, uz podršku Amerike i NATO, obrušilo se na nenaoružane srpske civile 4. avgusta 1995. godine. Bio je to početak akcije „Oluja“ koja je trajala četiri dana i kojom je počinjeno najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Kilometarske kolone vozila sa više od 250.000 proteranih krenule su ka Srbiji. Na traktorima uplašena lica ljudi koji su u nepoznato išli bez igde ičega. Za volanima, često, dečaci, čiji su očevi ostali na frontu, ili su stradali u ratu. Za sobom su ostavili sve. Ko se usudio da ostane, ubijen je. Ni to progoniteljima nije bilo dovoljno, nego su i kolonu napadali, pa čak i bombardovali. Granatom je, između ostalog, pogođen i kamion u kom je, među devet žrtava bilo četvoro dece, od 6 do 13 godina.
Akcija je završena 7. avgusta. 25.000 srpskih kuća je spaljeno. Ostale su opljačkane.
Oko 80 izbeglih nije dočekalo da stigne na sigurno u Srbiju, umrli su tokom puta u koloni. Neki su se tu i rodili.
Oni koji su sa ove strane Drine imali rođake, prvu pomoć i smeštaj potražili su kod njih. Međutim, ogroman je bio broj onih koji u Srbiji nisu imali nikog. Neretko su ljudima koje vide prvi put utočište pružali potpuni neznanci i prihvatali ih kao najrođenije. Na žalost, za mnoge je jedino rešenje bio neki od kolektivnih centara i tu su ostali godinama kasnije. Bio je problem i sastaviti rasturene porodice.
Nakon dve decenije, Srbi iz Krajine rasuti su po celom svetu. Jedan deo izbeglih potpuno se integrisao se u Srbiji. Ipak, poražavajuć je broj onih čije pitanje još uvek nije rešeno. Vrlo malo njih se vratilo u Krajinu. Pored toga što su proterani, onemogućeno im je i da se ikada više vrate na svoja vekovna ognjišta.
Za zločine niko nije odgovarao. Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač u Hagu su 2011. godine osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora. Drugostepenom presudom, godinu dana kasnije, oni su oslobođeni krivice.
Dvadeset godina kasnije, dok Srbi žale Hrvati slave. Na Tvrđavi u Kninu postavljen je spomenik Franji Tuđmanu, tvorcu na krvi i otetom stvorene hrvatske države. Vojna parada prošla je istim onim ulicama kojima i kolone proteranih Srba. Za razliku od pre dve decenije, ovoga puta nisu imali podršku svojih prijatelja sa zapada. Slaba uteha uz činjenicu da jedna članica Evropske unije kao svoj dan pobede slavi dan kada bi trebalo da pognu glavu pred nevinim žrtvama.
Sa druge strane, Srbija i Republika Srpska na dostojanstven način su obeležile Dan sećanja. Za mesto obeležavanja, simbolično je, izabran most kod Sremske Rače, preko kog su kolone prognanih prelazile u Srbiju. Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, u Savu su spustili vence, kao znak sećanja na žrtve „Oluje“.
-Potrebno je šest dana i noći da se pročitaju imena svih proteranih i ubijenih. Pitao bih one koji slave „Oluju“, zašto je ne slave šest dana i noći da bi se setili svakog pojedinačno, rekao je u svom govoru premijer Vučić.
Velikom broju okupljenih obratila se i Đurđica Popović, koja je u izbegličkoj koloni bila sa devet godina. Ona je ispričala da joj je tih dana najveća briga bila šta da obuče na svadbu za koju se spremala. Rekla je da su kišu mogli da očekuju, ali „Oluju“ nisu.
To je valjda razlika između nas, koji se stidimo pojedinaca koji su u srpsko ime vršili zločine, i njih, koji svoje krvnike slave kao heroje.
Prema podacima VERITASA (Nevladine organizacije koju su 1993. godine osnovali građani sa područja Republike Srpske Krajine) u „Oluji“ je poginulo ili nestalo 1.852 Srba. Najveći deo njih bio je stariji od 60 godina.
Nekoliko dana pred „Oluju“ Hravtski predsednik Franjo Tuđman izjavio je da „Srbima treba naneti takve udarce da praktično nestanu“ na tim prostorima.
Milica Mijailović

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa