Инфо

Берза

  • aero 1.695 ▼ -0,24%
  • alfa 33.990 ▼ -0,03%
  • crfs 6.000 ▼ -29,41%
  • enhl 680 ▼ -7,48%
  • glos 181 ▼ -8,59%
  • impl 3.151 ▲ 5,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.141 ▲ 4,08%
  • niis 687 ▲ 0,15%
  • rmks 2.000 ▲ 8,28%
  • rso1488 119,68 ▼ -6,06%
  • rso18171 107,65 ▲ 0,50%
  • sjpt 150 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 420 ⚫ 0,00%
(30. јул 2015.)
ОЛУЈА ““ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

Прошло је 20 година од када је више од 250.000 Срба, под налетом усташког безумља, напустило своје домове у Републици Српској Крајини. Око 2.000 њих није имало среће ни да спаси голи живот
Република Српска Крајина била је зона под заштитом Уједињених нација. Предлог о мирном решењу кризе, такозвани План З - 4 управо је био прихваћен.
Више од 130.000 хрватских војника, уз подршку Америке и НАТО, обрушило се на ненаоружане српске цивиле 4. августа 1995. године. Био је то почетак акције „Олуја“ која је трајала четири дана и којом је почињено највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата.
Километарске колоне возила са више од 250.000 протераних кренуле су ка Србији. На тракторима уплашена лица људи који су у непознато ишли без игде ичега. За воланима, често, дечаци, чији су очеви остали на фронту, или су страдали у рату. За собом су оставили све. Ко се усудио да остане, убијен је. Ни то прогонитељима није било довољно, него су и колону нападали, па чак и бомбардовали. Гранатом је, између осталог, погођен и камион у ком је, међу девет жртава било четворо деце, од 6 до 13 година.
Акција је завршена 7. августа. 25.000 српских кућа је спаљено. Остале су опљачкане.
Око 80 избеглих није дочекало да стигне на сигурно у Србију, умрли су током пута у колони. Неки су се ту и родили.
Они који су са ове стране Дрине имали рођаке, прву помоћ и смештај потражили су код њих. Међутим, огроман је био број оних који у Србији нису имали никог. Неретко су људима које виде први пут уточиште пружали потпуни незнанци и прихватали их као најрођеније. На жалост, за многе је једино решење био неки од колективних центара и ту су остали годинама касније. Био је проблем и саставити растурене породице.
Након две деценије, Срби из Крајине расути су по целом свету. Један део избеглих потпуно се интегрисао се у Србији. Ипак, поражавајућ је број оних чије питање још увек није решено. Врло мало њих се вратило у Крајину. Поред тога што су протерани, онемогућено им је и да се икада више врате на своја вековна огњишта.
За злочине нико није одговарао. Хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач у Хагу су 2011. године осуђени на 24, односно 18 година затвора. Другостепеном пресудом, годину дана касније, они су ослобођени кривице.
Двадесет година касније, док Срби жале Хрвати славе. На Тврђави у Книну постављен је споменик Фрањи Туђману, творцу на крви и отетом створене хрватске државе. Војна парада прошла је истим оним улицама којима и колоне протераних Срба. За разлику од пре две деценије, овога пута нису имали подршку својих пријатеља са запада. Слаба утеха уз чињеницу да једна чланица Европске уније као свој дан победе слави дан када би требало да погну главу пред невиним жртвама.
Са друге стране, Србија и Република Српска на достојанствен начин су обележиле Дан сећања. За место обележавања, симболично је, изабран мост код Сремске Раче, преко ког су колоне прогнаних прелазиле у Србију. Премијер Србије, Александар Вучић, и председник Републике Српске Милорад Додик, у Саву су спустили венце, као знак сећања на жртве „Олује“.
-Потребно је шест дана и ноћи да се прочитају имена свих протераних и убијених. Питао бих оне који славе „Олују“, зашто је не славе шест дана и ноћи да би се сетили сваког појединачно, рекао је у свом говору премијер Вучић.
Великом броју окупљених обратила се и Ђурђица Поповић, која је у избегличкој колони била са девет година. Она је испричала да јој је тих дана највећа брига била шта да обуче на свадбу за коју се спремала. Рекла је да су кишу могли да очекују, али „Олују“ нису.
То је ваљда разлика између нас, који се стидимо појединаца који су у српско име вршили злочине, и њих, који своје крвнике славе као хероје.
Према подацима ВЕРИТАСА (Невладине организације коју су 1993. године основали грађани са подручја Републике Српске Крајине) у „Олуји“ је погинуло или нестало 1.852 Срба. Највећи део њих био је старији од 60 година.
Неколико дана пред „Олују“ Хравтски председник Фрањо Туђман изјавио је да „Србима треба нанети такве ударце да практично нестану“ на тим просторима.
Милица Мијаиловић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa