STONOTENISKI KLUB LAV
ENTUZIJAZAM STVARA ŠAMPIONE
Stonoteniski klub “Lav“ iz Jevremovca za tri godine postojanja osvojio preko 300 medalja. Finansiraju se sredstvima roditelja i građana Mesne zajednice. Porodica Skeledžija potpuno posvećena sportu. Najmlađi Todor među najuspešnijim stonoteniserima u Srbiji, u svojoj kategoriji
Entuzijazam i ljubav prema stonom tenisu bili su glavni pokretač za osnivanje kluba „Lav“ u Jevremovcu, pre tri godine. Osnivač i predsednik kluba, Goran Skeledžija, kaže da je namera bila da se klub osnuje za potrebe dece iz osnovne škole u Jevremovcu, ali da su bili otvoreni za svu zainteresovanu decu sa područja grada.
-Savet Mesne zajednice prepoznao je ovu ideju kao pozitivnu i dobru i pomogao nam ustupivši nam fiskulturnu salu za treniranje u tri termina nedeljno, a klub plaća deo režijskih troškova. Kompletnu opremu obezbedili su roditelji sopstvenim sredstvima, priča Skeledžija.
Prvi rezultati predanog rada ubrzo su počeli da stižu. Uspesi su počeli da se nižu, a odziv dece iz različitih delova grada, bio je masovan. Klub je brojao četrdesetak članova, ali je uvođenje smenske nastave u školama veoma se negativno odrazilo. Deci je bilo teško da usklađuju školske obaveze sa treninzima, pa ih je u klubu ostalo dvadesetak.
-Rezultati nisu prioritet, nego motivisanje što većeg broja dece da se bave obim zdravim i lepim sportom. Odmah po osnivanju uspostavili smo brojne kontakte sa klubovima iz cele Srbije. Tako su naša deca stvorila prijateljstva sa vršnjacima iz Beograda, Novog Sada, Bečeja, Valjeva, Temerina... Razmenjujemo posete, učestvujemo na brojnim turnirima, i možemo da se pohvalimo velikim uvažavanjem i poštovanjem od strane naših sportskih prijatelja u sredinama gde smo se pojavljivali, navodi Skeledžija.
Iako ističe da je mentalno i fizičko zdravlje dece prioritet, uspesi kluba, koji postoji samo tri godine, uveliko su prevazišli lokalni nivo. Osvojene su brojne medalje na državnom nivou, kako u pojedinačnoj, tako i u ekipnoj konkurenciji. Sa međunarodnih turnira u Dizeldorfu, Lincu, Zagrebu, Sarajevu, Budimpešti, „Lavići“ su se vraćali sa medaljama. Ukupno preko 300 odličja doneto je u Jevremovac.
Jedna grupa dečaka se brojem medalja izdvojila u klubu, to su: Todor Skeledžija, Zvezdan Grujić, Jovan Jocković, Bojan Džinović, Nikola Cerovac, Vuk Nikolić, Vladimir Simić i Milan Stanojlović.
Zvezdan Grujić jedan je od najmlađih i velika nada kluba. Stoni tenis počeo je da trenira sa sedam godina, a sada, sa 11 ima već brojna priznanja. Kažu da niko ne pokazuje veću želju za igrom, napredovanjem i pobedom od njega. Okitio se, između ostalog, srebrom u Sarajevu i Dizeldorfu, dok je na republičkom nivou bio 3. pojedinačno i 1. ekipno.
Kao najuspešniji pojedinac izdvojio se Todor Skeledžija. Osvojio je oko 130 medalja. Bio je 1. u Sarajevu i ekipni prvak države u kategoriji kadeta. Kao mlađi kadet plasirao se u Top 12 Srbije na 3. mesto. Prethodne sezone među kadetima je bio 11. ali je bio mlađi godinu dana od ostalih. Očekuju da ove godine bude 1. i uđe u reprezentaciju.
-Prvo sam trenirao fudbal i probao sam u isto vreme da treniram i stoni tenis, ali mi je dobro krenulo. Osvojio sam prvu medalju i to me je ponelo. Jako sam uporan i volim ovaj sport, pa mi nije naporno ni kada za vreme priprema treniram po četiri sata dnevno. Imam veliku podršku od ljudi iz šabačkih stonoteniskih klubova „As“ i „Partizan“, koji mi daju odlične sparing partnere. Pored toga, otac mi pomaže i trenira me svaki dan, kaže mlađi Skeledžija koji bi voleo da kao uspešan stonoteniser ode u Španiju ili Nemačku, ali da neće žaliti ni ako ga put odnese na neku drugu stranu.
Radi se, inače o pravoj sportskoj porodici. Goran je bio veoma talentovan fudbaler “Mačve“, ali je zbog komplikovane povrede karijeru završio u 23. godini. Nakon toga se posvetio stonom tenisu, a sada ima i diplomu trenera u ovom sportu. Ćerka Deana trenira decu koja tek počinju i studira inženjerski menadžment. Druga Ćerka, Jovana, trenirala je košarku i ušla u prvi tim OKK “Šapca“, ali nije odigrala ni jednu zvaničnu utakmicu. Sada studira saobraćaj. Samo se mama Lela nikada nije bavila sportom, ali ističu da je njena uloga najvažnija. Prati ih na takmičenja i pored moralne podrške uvek je spreman i njen frižiderčić sa sendvičima i voćem, a kada zatreba preuzima i ulogu fizioterapeuta.
Klub finansiraju ličnim, sredstvima roditelja i meštana Jevremovca koji su spremni da pomognu, dok su od grada mogli da dobiju samo minimalnu pomoć jer je uslov za značajnija sredstva da klub postoji tri godine. Kako je u maju ove godine klub proslavio treći rođendan nadaju se da će za njih biti više meste u budžetu.
Sada imaju uslova da registruju i žensku ekipu, pa se ozbiljno razmišlja i o tome.
Priznanje za zalaganje stiglo je prošle godine i u vidu pruženog poverenja da se organizuje državno prvenstvo za mlade kadete. Pomoću Gradske uprave klub je u hali “Zorka“ uspešno ugostio više od 70 takmičara. Takođe su organizovali i Državno prvenstvo za veterane.
Želja Gorana Skeledžije je da u narednom periodu organizuju i jedan veliki međunarodni turnir. Ljudi koje su upoznali na takmičenjima širom Evrope pokazali su želju i spremnost da učestvuju na takmičenjima u Srbiji.
-Savet Mesne zajednice prepoznao je ovu ideju kao pozitivnu i dobru i pomogao nam ustupivši nam fiskulturnu salu za treniranje u tri termina nedeljno, a klub plaća deo režijskih troškova. Kompletnu opremu obezbedili su roditelji sopstvenim sredstvima, priča Skeledžija.
Prvi rezultati predanog rada ubrzo su počeli da stižu. Uspesi su počeli da se nižu, a odziv dece iz različitih delova grada, bio je masovan. Klub je brojao četrdesetak članova, ali je uvođenje smenske nastave u školama veoma se negativno odrazilo. Deci je bilo teško da usklađuju školske obaveze sa treninzima, pa ih je u klubu ostalo dvadesetak.
-Rezultati nisu prioritet, nego motivisanje što većeg broja dece da se bave obim zdravim i lepim sportom. Odmah po osnivanju uspostavili smo brojne kontakte sa klubovima iz cele Srbije. Tako su naša deca stvorila prijateljstva sa vršnjacima iz Beograda, Novog Sada, Bečeja, Valjeva, Temerina... Razmenjujemo posete, učestvujemo na brojnim turnirima, i možemo da se pohvalimo velikim uvažavanjem i poštovanjem od strane naših sportskih prijatelja u sredinama gde smo se pojavljivali, navodi Skeledžija.
Iako ističe da je mentalno i fizičko zdravlje dece prioritet, uspesi kluba, koji postoji samo tri godine, uveliko su prevazišli lokalni nivo. Osvojene su brojne medalje na državnom nivou, kako u pojedinačnoj, tako i u ekipnoj konkurenciji. Sa međunarodnih turnira u Dizeldorfu, Lincu, Zagrebu, Sarajevu, Budimpešti, „Lavići“ su se vraćali sa medaljama. Ukupno preko 300 odličja doneto je u Jevremovac.
Jedna grupa dečaka se brojem medalja izdvojila u klubu, to su: Todor Skeledžija, Zvezdan Grujić, Jovan Jocković, Bojan Džinović, Nikola Cerovac, Vuk Nikolić, Vladimir Simić i Milan Stanojlović.
Zvezdan Grujić jedan je od najmlađih i velika nada kluba. Stoni tenis počeo je da trenira sa sedam godina, a sada, sa 11 ima već brojna priznanja. Kažu da niko ne pokazuje veću želju za igrom, napredovanjem i pobedom od njega. Okitio se, između ostalog, srebrom u Sarajevu i Dizeldorfu, dok je na republičkom nivou bio 3. pojedinačno i 1. ekipno.
Kao najuspešniji pojedinac izdvojio se Todor Skeledžija. Osvojio je oko 130 medalja. Bio je 1. u Sarajevu i ekipni prvak države u kategoriji kadeta. Kao mlađi kadet plasirao se u Top 12 Srbije na 3. mesto. Prethodne sezone među kadetima je bio 11. ali je bio mlađi godinu dana od ostalih. Očekuju da ove godine bude 1. i uđe u reprezentaciju.
-Prvo sam trenirao fudbal i probao sam u isto vreme da treniram i stoni tenis, ali mi je dobro krenulo. Osvojio sam prvu medalju i to me je ponelo. Jako sam uporan i volim ovaj sport, pa mi nije naporno ni kada za vreme priprema treniram po četiri sata dnevno. Imam veliku podršku od ljudi iz šabačkih stonoteniskih klubova „As“ i „Partizan“, koji mi daju odlične sparing partnere. Pored toga, otac mi pomaže i trenira me svaki dan, kaže mlađi Skeledžija koji bi voleo da kao uspešan stonoteniser ode u Španiju ili Nemačku, ali da neće žaliti ni ako ga put odnese na neku drugu stranu.
Radi se, inače o pravoj sportskoj porodici. Goran je bio veoma talentovan fudbaler “Mačve“, ali je zbog komplikovane povrede karijeru završio u 23. godini. Nakon toga se posvetio stonom tenisu, a sada ima i diplomu trenera u ovom sportu. Ćerka Deana trenira decu koja tek počinju i studira inženjerski menadžment. Druga Ćerka, Jovana, trenirala je košarku i ušla u prvi tim OKK “Šapca“, ali nije odigrala ni jednu zvaničnu utakmicu. Sada studira saobraćaj. Samo se mama Lela nikada nije bavila sportom, ali ističu da je njena uloga najvažnija. Prati ih na takmičenja i pored moralne podrške uvek je spreman i njen frižiderčić sa sendvičima i voćem, a kada zatreba preuzima i ulogu fizioterapeuta.
Klub finansiraju ličnim, sredstvima roditelja i meštana Jevremovca koji su spremni da pomognu, dok su od grada mogli da dobiju samo minimalnu pomoć jer je uslov za značajnija sredstva da klub postoji tri godine. Kako je u maju ove godine klub proslavio treći rođendan nadaju se da će za njih biti više meste u budžetu.
Sada imaju uslova da registruju i žensku ekipu, pa se ozbiljno razmišlja i o tome.
Priznanje za zalaganje stiglo je prošle godine i u vidu pruženog poverenja da se organizuje državno prvenstvo za mlade kadete. Pomoću Gradske uprave klub je u hali “Zorka“ uspešno ugostio više od 70 takmičara. Takođe su organizovali i Državno prvenstvo za veterane.
Želja Gorana Skeledžije je da u narednom periodu organizuju i jedan veliki međunarodni turnir. Ljudi koje su upoznali na takmičenjima širom Evrope pokazali su želju i spremnost da učestvuju na takmičenjima u Srbiji.
M.M.
Najnoviji broj
11. april 2024.
