U ČAST GUČEVSKE BITKE - 2015.

U vremenu urušavanja nacionalne sveti Srpskog naroda, kada se zlonamerno menja istorija, a časna i sveta prošlost pokušava izbrisati, Svesrpska narodna organizacija „SRBI NA OKUP“, svake prve subote u septembru tradicionalno obeležava godišnjicu bitke na Gučevu. O toj junačkoj borbi, nadčovečanskoj izdržljivosti, ogromnoj žrtvi koji su podneli naši časni preci na Gučevu, najbolje govori ono što su napisali u Kelnskim novinama iz 1918. godine: „Malo vojnika se tuklo onako kako se tukao srpski vojnik. On je umirao tamo gde mu je bilo naređeno da se drži!“ ili reči austrougarskog vojnika i pisca Egona Ervina Kiša: „Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju. Tek u Srbiji 1914. shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih“.
Ispred muzeja “Memorijalna galerija bitka na Drini“ u Banji Koviljači, dana 05.09.2015. godine u 10 časova krenulo je oko osamdeset odvažnih Srba (muškarci, žene i deca) prema spomen kosturnici na Gučevu, sa velikim Časnim Krstom koji je osvećen na Hristovom grobu u Jerusalimu, sa barjacima, ikonama, zastavama Srbije, Rusije i Novorusije, dok se iz grla zaorilo „U boj krenite junaci svi...“. I ako je do tada sunce sijalo, kako je Litija krenula, počela je kiša koja je padala sve vreme, samo različitog intenziteta. Tako je bilo i prošle godine, valjda da nas podseti da je sve vreme Gučevske bitke bila prisutna kiša, ali i da je vreme za pokajničke suze naroda Srpskog. Međutim loše vreme nije nikoga pokolebalo, a Litija je posle obilaska oko parka pevajući pesme „Marš na Drinu“, „Pomozi nam višnji Bože“ i „Oj Kosovo, Kosovo“, krenula da se penje uz Gučevo sa molitvom „Gospode Isuse Hriste sine Božiji, pomiluj nas grešne“. Kako je to dirljiva slika malog ali odabranog Hristovog stada, koje odlučno i hrabro prelazi tih desetak kilometara, kao nekada gučevski junaci, samo umesto pušaka i topova, držali su Krst, Barjake i ikone, a umesto municije, oni su izgovarali Hristovu molitvu. Po dolasku kod spomen kosturnice, učesnici su redom prilazili celivali Časni Krst, a zatim uzimali blagoslov od O. Simeona (nastojatelja Katakombnog manastira Sv. kralja Milutina u Badovincima) koji im je tom prilikom davao ikonicu „Sabor srpskih Svetitelja“. Posle kratkog predaha i osveženja, počeo je parastos za gučevske junake i za sve srpske vojskovođe i vojnike koji su dali svoje živote u Prvom svetskom ratu za Krst časni i slobodu zlatnu. Zajedno sa kišom koja nije prestajala, niz lice prisutnih slivala su se i suze, zbog bola što narod srpski više nije dostojan svojih časnih predaka koji su pominjani u parastosu. I gle čuda, kako se parastos završio, prestala je kiša i pojavilo se sunce. Onda je počela akademija posvećana uspomeni na naše slavne, neustrašive, hrabre dostojanstvene pretke, na kojoj su se uz besede, pesmu, gusle podsetilo na njihov nadčovečanski podvig i žrtvu.
Ovim malim Bogougodnim delom, upućujemo poruku svekolikom srbstvu da treba da odbaci ravnodušnost koja ga je obuzela i da budemo dostojni svojih predaka. Kako se odnosimo prema prošlosti, takva nam je budućnost.
Kako radili tako nam Gospod pomagao!