TRAJNOST, A NE POPULARNOST

Proslavljena pozorišna i televizijska glumica Mira Banjac, pored Milene Dravić, najveća živa zvezda jugoslovenskog filma, prošlog četvrtka otvorila je 11. Reviju pozorišnih predstava Šabačko pozorište „Teatar na pravom putu”. To je bila prilika da sa njom progovorimo reč, dve na temu glume i pozorišta ali i o njenoj ljubavi prema Šabačkom pozorištu koje smatra svojom drugom kućom.
- U Šabačkom pozorištu režirala sam jedan komad, a u drugom igrala. Tu su uglavnom moji prijatelji. Sve vreme pratim život ovog teatra i grada. Primetila sam lepe stvari. Šabac se jako lepo umio. Recimo, hotel je zasjao, pozorište renovirano, lepo izgleda. Imaju odlične predstave. Zaista sam vezana za ovu kuću. Pratim ih na svim festivalima gde god da su. Bila mi je posebna čast da večeras otvorim ovu novu sezonu i, naravno, na neki način označim početak nekih lepih festivalskih dana koji će tek doći – rekla je Mira.
Upoređujući nekadašnja sa današnjim vremenima ističe da je bilo više sredstava za realizaciju predstava čije se postavke na scenu danas dovode u pitanje.
- Sreća je što su se održali festivali. Zaista su potrebni. Skupi su i treba da budu skupi jer su oni nešto što spaja ljude i gde, na neki način, zajednički osmišljavamo nove teatre. Poenta je da ne budu samo u centrima već da pokrijemo celu zemlju. Znamo tačno šta se radi. Bitna je razmena mišljenja, kao i osmišljavanje novih predstava. Svako pozorište je drugačije.
Deleći zajedničku sudbinu sa narodom koja je, po njenim rečima danas veoma teška, smatra da je sve, pa i u pozorištu, postalo stvar komercijalizacije.
- Nekada je bilo mnogo lakše. Lakše se i putovalo. Možda ne tako luksuzno kao sada ali je bilo zanimljivo. Bilo je lepo sesti u neki voz, autobus, putovati na primer do Pirota, ovamo, onamo. Uopšte nije bilo daleko. To je bila jedna radost. Mislim da sada svega toga nema. Sve je nažalost komercijalizovano. Ali pozorište traje. Traju i na jedan poseban način se događaju čak i velike i značajne predstave. Naravno, iza svega stoje ljudi. Stoji čovek, a čovek je valjda energija svega.
Rado prihvaćena i dan-danas od strane publike, vernog pratioca njenog dugogodišnjeg rada, potvrđuje da glumac nikada ne odlazi u penziju.
- Isidora Sekulić, naša književnica, rekla je jednu divnu misao da se treba čuvati popularnosti. Treba trajati. Popularnost može biti za jednu noć i da je više nema. Ali ako trajete, ako negujete sebe, ako se ne rasprodajete, ako ne stavljate na kocku sve u jednoj večeri, ako znate da se rasporedite, da se organizujete sa svešnoću da sve pripada ustvari publici zbog koje i radimo, inače ne bi imali hleba da jedemo, onda je to valjda to. To što ja imam, te kontakte sa publikom koja me voli ustvari je zato što valjda osećaju da i ja volim njih.
Dobitnica mnogobrojnih priznanja i nagrada, među kojima su „Dobričin prsten”, „Žanka Stokić”, „Pavle Vujisić” na pitanje da li priželjkuje još neku iskreno odgovara: “Ne”.
- Toliko ima darovitih mladih ljudi koji treba da dobiju nagrade i ih naslede. Ja sam stvarno sve u svoje vreme dobila i vrlo sam srećna zbog toga. Nagrada je nešto što vas kvalifikuje, potvrda da je neko zapamtio rad koji ste radili. Taj koji prima on ima obavezu da sačuva i da ona bude na jedan dostojanstven način preneta dalje.