РЕЧ, ДВЕ СА ГЛУМИЦОМ МИРОМ БАЊАЦ
ТРАЈНОСТ, А НЕ ПОПУЛАРНОСТ
Прослављена позоришна и телевизијска глумица Мира Бањац, поред Милене Дравић, највећа жива звезда југословенског филма, прошлог четвртка отворила је 11. Ревију позоришних представа Шабачко позориште „Театар на правом путу”. То је била прилика да са њом проговоримо реч, две на тему глуме и позоришта али и о њеној љубави према Шабачком позоришту које сматра својом другом кућом.
- У Шабачком позоришту режирала сам један комад, а у другом играла. Ту су углавном моји пријатељи. Све време пратим живот овог театра и града. Приметила сам лепе ствари. Шабац се јако лепо умио. Рецимо, хотел је засјао, позориште реновирано, лепо изгледа. Имају одличне представе. Заиста сам везана за ову кућу. Пратим их на свим фестивалима где год да су. Била ми је посебна част да вечерас отворим ову нову сезону и, наравно, на неки начин означим почетак неких лепих фестивалских дана који ће тек доћи – рекла је Мира.
Упоређујући некадашња са данашњим временима истиче да је било више средстава за реализацију представа чије се поставке на сцену данас доводе у питање.
- Срећа је што су се одржали фестивали. Заиста су потребни. Скупи су и треба да буду скупи јер су они нешто што спаја људе и где, на неки начин, заједнички осмишљавамо нове театре. Поента је да не буду само у центрима већ да покријемо целу земљу. Знамо тачно шта се ради. Битна је размена мишљења, као и осмишљавање нових представа. Свако позориште је другачије.
Делећи заједничку судбину са народом која је, по њеним речима данас веома тешка, сматра да је све, па и у позоришту, постало ствар комерцијализације.
- Некада је било много лакше. Лакше се и путовало. Можда не тако луксузно као сада али је било занимљиво. Било је лепо сести у неки воз, аутобус, путовати на пример до Пирота, овамо, онамо. Уопште није било далеко. То је била једна радост. Мислим да сада свега тога нема. Све је нажалост комерцијализовано. Али позориште траје. Трају и на један посебан начин се догађају чак и велике и значајне представе. Наравно, иза свега стоје људи. Стоји човек, а човек је ваљда енергија свега.
Радо прихваћена и дан-данас од стране публике, верног пратиоца њеног дугогодишњег рада, потврђује да глумац никада не одлази у пензију.
- Исидора Секулић, наша књижевница, рекла је једну дивну мисао да се треба чувати популарности. Треба трајати. Популарност може бити за једну ноћ и да је више нема. Али ако трајете, ако негујете себе, ако се не распродајете, ако не стављате на коцку све у једној вечери, ако знате да се распоредите, да се организујете са свешноћу да све припада уствари публици због које и радимо, иначе не би имали хлеба да једемо, онда је то ваљда то. То што ја имам, те контакте са публиком која ме воли уствари је зато што ваљда осећају да и ја волим њих.
Добитница многобројних признања и награда, међу којима су „Добричин прстен”, „Жанка Стокић”, „Павле Вујисић” на питање да ли прижељкује још неку искрено одговара: “Не”.
- Толико има даровитих младих људи који треба да добију награде и их наследе. Ја сам стварно све у своје време добила и врло сам срећна због тога. Награда је нешто што вас квалификује, потврда да је неко запамтио рад који сте радили. Тај који прима он има обавезу да сачува и да она буде на један достојанствен начин пренета даље.
- У Шабачком позоришту режирала сам један комад, а у другом играла. Ту су углавном моји пријатељи. Све време пратим живот овог театра и града. Приметила сам лепе ствари. Шабац се јако лепо умио. Рецимо, хотел је засјао, позориште реновирано, лепо изгледа. Имају одличне представе. Заиста сам везана за ову кућу. Пратим их на свим фестивалима где год да су. Била ми је посебна част да вечерас отворим ову нову сезону и, наравно, на неки начин означим почетак неких лепих фестивалских дана који ће тек доћи – рекла је Мира.
Упоређујући некадашња са данашњим временима истиче да је било више средстава за реализацију представа чије се поставке на сцену данас доводе у питање.
- Срећа је што су се одржали фестивали. Заиста су потребни. Скупи су и треба да буду скупи јер су они нешто што спаја људе и где, на неки начин, заједнички осмишљавамо нове театре. Поента је да не буду само у центрима већ да покријемо целу земљу. Знамо тачно шта се ради. Битна је размена мишљења, као и осмишљавање нових представа. Свако позориште је другачије.
Делећи заједничку судбину са народом која је, по њеним речима данас веома тешка, сматра да је све, па и у позоришту, постало ствар комерцијализације.
- Некада је било много лакше. Лакше се и путовало. Можда не тако луксузно као сада али је било занимљиво. Било је лепо сести у неки воз, аутобус, путовати на пример до Пирота, овамо, онамо. Уопште није било далеко. То је била једна радост. Мислим да сада свега тога нема. Све је нажалост комерцијализовано. Али позориште траје. Трају и на један посебан начин се догађају чак и велике и значајне представе. Наравно, иза свега стоје људи. Стоји човек, а човек је ваљда енергија свега.
Радо прихваћена и дан-данас од стране публике, верног пратиоца њеног дугогодишњег рада, потврђује да глумац никада не одлази у пензију.
- Исидора Секулић, наша књижевница, рекла је једну дивну мисао да се треба чувати популарности. Треба трајати. Популарност може бити за једну ноћ и да је више нема. Али ако трајете, ако негујете себе, ако се не распродајете, ако не стављате на коцку све у једној вечери, ако знате да се распоредите, да се организујете са свешноћу да све припада уствари публици због које и радимо, иначе не би имали хлеба да једемо, онда је то ваљда то. То што ја имам, те контакте са публиком која ме воли уствари је зато што ваљда осећају да и ја волим њих.
Добитница многобројних признања и награда, међу којима су „Добричин прстен”, „Жанка Стокић”, „Павле Вујисић” на питање да ли прижељкује још неку искрено одговара: “Не”.
- Толико има даровитих младих људи који треба да добију награде и их наследе. Ја сам стварно све у своје време добила и врло сам срећна због тога. Награда је нешто што вас квалификује, потврда да је неко запамтио рад који сте радили. Тај који прима он има обавезу да сачува и да она буде на један достојанствен начин пренета даље.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
