U GRADSKOM UDRUŽENjU PENZIONERA GRADA ŠAPCA OBELEŽEN DAN PROSVETNIH RADNIKA
NE ODRIČIMO SE ĆIRILICE
Povodom dana prosvetnih radnika u sali Gradskog udruženja penzionera grada Šapca, prošlog utorka, 10. novembra, upriličeno je druženje koje je u celosti bilo posvećeno počecima srpske pismenosti, radu Ćirila i Metodija, sa jasnom porukom da se ćirilice ne treba odreći.
- Hiljadu sto pedeset druga godina je od početka rada Ćirila i Metodija, od početka pismenosti. Naše pismo je jedno od najstarijih. Da li je najlepše? Dovoljno je reći da je za naš jezik najsavršenije zato što odgovara našem glasovnom sistemu. Bernard Šo, veliki engleski pisac, ostavio je u nasleđe onom Englezu koji uspe da uprosti i usavrši njihovu abecedu. Do sada to se nikada nije desilo. Zašto je važno da branimo ćirilicu? UNESKO je prepoznao latinicu kao hrvatsko pismo na prostorima bivše Jugoslavije. Sve što je napisano na hrvatskoj latinici računa se u hrvatsku književnost. Braneći ćirilicu branimo sve ono što su srpski pisci napisali i ostavili kao naše bogatstvo. Neko će to možda prisvojiti samo zato što je štampano latinicom. Zašto treba braniti ćirilicu? Zato što je najsavršenije pismo našeg glasovnog sistema, zato što se latinicom ništa ne dobija, a gubitkom ćirilice mnogo se gubi. Gubi se kulturni i nacionalni indentitet. Neko pametan davno je rekao da je jezik obeležje jednog naroda. Dokle god čuvamo i negujemo jezik dotle smo narod - rekao je Vitomir Nikolić, pisac scenarija „Pohvala ćirilici“.
Učešće u jednočasovnom programu, tokom koga je predočen istorijski razvitak srpske pismenosti sve do današnjih dana, učestvovali su prof. srpskog jezika i književnosti Boško Živanović i maturantkinje Hemijsko-tehničke škole Milica Nikolić, Snežana Marković i Aleksandra Pajić, kao i učitelji u penziji Natalija Nedić, Ljubinka Terzić, Nenad Tripunović, Nada Popović i Ilija Tovarović.
- Drago mi je što je sala bila puna penzionera prosvetnih radnika, mojih kolega. Naš program ih je zainteresovao zbog tematike. Vratili smo se korenima, podsetili na značaj našeg pisma, ali isto tako ukazali na ugroženost ćirilice u današnjem savremenom društvu. I sami smo svesni da primat ima latinica, a da je to tako dovoljno je uzeti mobilni u ruke, tastature ili većinu štampani izdanja - dodao je prof. Živanović.
Od nastanka, preko reforme, do azbuke kojom se i danas služimo, put je bio dug. Iako skrajnuta u odnosu na latinicu i dalje odoleva. O njenoj neuništivosti govore i pesma „Grm“ Vojislava Ilića, molitva „Oče naš“, „O lepoti Ruže Todorove“ Nikole Devure, „Seobe“ Miloša Crnjanskog.
- Ove godine smo posvetili celu svečanost Ćirilu i Metodiju da bismo sačuvali korene naše ćirilice. Jedan divan scenario posvećen Ćirilu i Metodiju napisao je naš kolega Vita Nikolić, a zahvaljujući predivnoj saradnji sa prof. Boškom Živanovićem i njegovim učenicima iz Hemijsko-tehničke škole i ovoga puta ceo program dobio je na još većoj vrednosti - izjavila je predsednica Udruženja Svetlana Ceca Žegarac.
- Hiljadu sto pedeset druga godina je od početka rada Ćirila i Metodija, od početka pismenosti. Naše pismo je jedno od najstarijih. Da li je najlepše? Dovoljno je reći da je za naš jezik najsavršenije zato što odgovara našem glasovnom sistemu. Bernard Šo, veliki engleski pisac, ostavio je u nasleđe onom Englezu koji uspe da uprosti i usavrši njihovu abecedu. Do sada to se nikada nije desilo. Zašto je važno da branimo ćirilicu? UNESKO je prepoznao latinicu kao hrvatsko pismo na prostorima bivše Jugoslavije. Sve što je napisano na hrvatskoj latinici računa se u hrvatsku književnost. Braneći ćirilicu branimo sve ono što su srpski pisci napisali i ostavili kao naše bogatstvo. Neko će to možda prisvojiti samo zato što je štampano latinicom. Zašto treba braniti ćirilicu? Zato što je najsavršenije pismo našeg glasovnog sistema, zato što se latinicom ništa ne dobija, a gubitkom ćirilice mnogo se gubi. Gubi se kulturni i nacionalni indentitet. Neko pametan davno je rekao da je jezik obeležje jednog naroda. Dokle god čuvamo i negujemo jezik dotle smo narod - rekao je Vitomir Nikolić, pisac scenarija „Pohvala ćirilici“.
Učešće u jednočasovnom programu, tokom koga je predočen istorijski razvitak srpske pismenosti sve do današnjih dana, učestvovali su prof. srpskog jezika i književnosti Boško Živanović i maturantkinje Hemijsko-tehničke škole Milica Nikolić, Snežana Marković i Aleksandra Pajić, kao i učitelji u penziji Natalija Nedić, Ljubinka Terzić, Nenad Tripunović, Nada Popović i Ilija Tovarović.
- Drago mi je što je sala bila puna penzionera prosvetnih radnika, mojih kolega. Naš program ih je zainteresovao zbog tematike. Vratili smo se korenima, podsetili na značaj našeg pisma, ali isto tako ukazali na ugroženost ćirilice u današnjem savremenom društvu. I sami smo svesni da primat ima latinica, a da je to tako dovoljno je uzeti mobilni u ruke, tastature ili većinu štampani izdanja - dodao je prof. Živanović.
Od nastanka, preko reforme, do azbuke kojom se i danas služimo, put je bio dug. Iako skrajnuta u odnosu na latinicu i dalje odoleva. O njenoj neuništivosti govore i pesma „Grm“ Vojislava Ilića, molitva „Oče naš“, „O lepoti Ruže Todorove“ Nikole Devure, „Seobe“ Miloša Crnjanskog.
- Ove godine smo posvetili celu svečanost Ćirilu i Metodiju da bismo sačuvali korene naše ćirilice. Jedan divan scenario posvećen Ćirilu i Metodiju napisao je naš kolega Vita Nikolić, a zahvaljujući predivnoj saradnji sa prof. Boškom Živanovićem i njegovim učenicima iz Hemijsko-tehničke škole i ovoga puta ceo program dobio je na još većoj vrednosti - izjavila je predsednica Udruženja Svetlana Ceca Žegarac.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
