У ГРАДСКОМ УДРУЖЕЊУ ПЕНЗИОНЕРА ГРАДА ШАПЦА ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА
НЕ ОДРИЧИМО СЕ ЋИРИЛИЦЕ
Поводом дана просветних радника у сали Градског удружења пензионера града Шапца, прошлог уторка, 10. новембра, уприличено је дружење које је у целости било посвећено почецима српске писмености, раду Ћирила и Методија, са јасном поруком да се ћирилице не треба одрећи.
- Хиљаду сто педесет друга година је од почетка рада Ћирила и Методија, од почетка писмености. Наше писмо је једно од најстаријих. Да ли је најлепше? Довољно је рећи да је за наш језик најсавршеније зато што одговара нашем гласовном систему. Бернард Шо, велики енглески писац, оставио је у наслеђе оном Енглезу који успе да упрости и усаврши њихову абецеду. До сада то се никада није десило. Зашто је важно да бранимо ћирилицу? УНЕСКО је препознао латиницу као хрватско писмо на просторима бивше Југославије. Све што је написано на хрватској латиници рачуна се у хрватску књижевност. Бранећи ћирилицу бранимо све оно што су српски писци написали и оставили као наше богатство. Неко ће то можда присвојити само зато што је штампано латиницом. Зашто треба бранити ћирилицу? Зато што је најсавршеније писмо нашег гласовног система, зато што се латиницом ништа не добија, а губитком ћирилице много се губи. Губи се културни и национални индентитет. Неко паметан давно је рекао да је језик обележје једног народа. Докле год чувамо и негујемо језик дотле смо народ - рекао је Витомир Николић, писац сценарија „Похвала ћирилици“.
Учешће у једночасовном програму, током кога је предочен историјски развитак српске писмености све до данашњих дана, учествовали су проф. српског језика и књижевности Бошко Живановић и матуранткиње Хемијско-техничке школе Милица Николић, Снежана Марковић и Александра Пајић, као и учитељи у пензији Наталија Недић, Љубинка Терзић, Ненад Трипуновић, Нада Поповић и Илија Товаровић.
- Драго ми је што је сала била пуна пензионера просветних радника, мојих колега. Наш програм их је заинтересовао због тематике. Вратили смо се коренима, подсетили на значај нашег писма, али исто тако указали на угроженост ћирилице у данашњем савременом друштву. И сами смо свесни да примат има латиница, а да је то тако довољно је узети мобилни у руке, тастатуре или већину штампани издања - додао је проф. Живановић.
Од настанка, преко реформе, до азбуке којом се и данас служимо, пут је био дуг. Иако скрајнута у односу на латиницу и даље одолева. О њеној неуништивости говоре и песма „Грм“ Војислава Илића, молитва „Оче наш“, „О лепоти Руже Тодорове“ Николе Девуре, „Сеобе“ Милоша Црњанског.
- Ове године смо посветили целу свечаност Ћирилу и Методију да бисмо сачували корене наше ћирилице. Један диван сценарио посвећен Ћирилу и Методију написао је наш колега Вита Николић, а захваљујући предивној сарадњи са проф. Бошком Живановићем и његовим ученицима из Хемијско-техничке школе и овога пута цео програм добио је на још већој вредности - изјавила је председница Удружења Светлана Цеца Жегарац.
- Хиљаду сто педесет друга година је од почетка рада Ћирила и Методија, од почетка писмености. Наше писмо је једно од најстаријих. Да ли је најлепше? Довољно је рећи да је за наш језик најсавршеније зато што одговара нашем гласовном систему. Бернард Шо, велики енглески писац, оставио је у наслеђе оном Енглезу који успе да упрости и усаврши њихову абецеду. До сада то се никада није десило. Зашто је важно да бранимо ћирилицу? УНЕСКО је препознао латиницу као хрватско писмо на просторима бивше Југославије. Све што је написано на хрватској латиници рачуна се у хрватску књижевност. Бранећи ћирилицу бранимо све оно што су српски писци написали и оставили као наше богатство. Неко ће то можда присвојити само зато што је штампано латиницом. Зашто треба бранити ћирилицу? Зато што је најсавршеније писмо нашег гласовног система, зато што се латиницом ништа не добија, а губитком ћирилице много се губи. Губи се културни и национални индентитет. Неко паметан давно је рекао да је језик обележје једног народа. Докле год чувамо и негујемо језик дотле смо народ - рекао је Витомир Николић, писац сценарија „Похвала ћирилици“.
Учешће у једночасовном програму, током кога је предочен историјски развитак српске писмености све до данашњих дана, учествовали су проф. српског језика и књижевности Бошко Живановић и матуранткиње Хемијско-техничке школе Милица Николић, Снежана Марковић и Александра Пајић, као и учитељи у пензији Наталија Недић, Љубинка Терзић, Ненад Трипуновић, Нада Поповић и Илија Товаровић.
- Драго ми је што је сала била пуна пензионера просветних радника, мојих колега. Наш програм их је заинтересовао због тематике. Вратили смо се коренима, подсетили на значај нашег писма, али исто тако указали на угроженост ћирилице у данашњем савременом друштву. И сами смо свесни да примат има латиница, а да је то тако довољно је узети мобилни у руке, тастатуре или већину штампани издања - додао је проф. Живановић.
Од настанка, преко реформе, до азбуке којом се и данас служимо, пут је био дуг. Иако скрајнута у односу на латиницу и даље одолева. О њеној неуништивости говоре и песма „Грм“ Војислава Илића, молитва „Оче наш“, „О лепоти Руже Тодорове“ Николе Девуре, „Сеобе“ Милоша Црњанског.
- Ове године смо посветили целу свечаност Ћирилу и Методију да бисмо сачували корене наше ћирилице. Један диван сценарио посвећен Ћирилу и Методију написао је наш колега Вита Николић, а захваљујући предивној сарадњи са проф. Бошком Живановићем и његовим ученицима из Хемијско-техничке школе и овога пута цео програм добио је на још већој вредности - изјавила је председница Удружења Светлана Цеца Жегарац.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
