Инфо

Берза

  • aero 1.689 ▼ -0,06%
  • alfa 33.600 ▲ 0,28%
  • dinnpb 3.406 ▼ -2,41%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.001 ▲ 0,02%
  • lsta 399 ▼ -0,25%
  • niis 679 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(19. новембар 2015.)
ХИВ И ХЕПАТИТИС

ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ТЕСТИРАЊА

Европска недеља тестирања на ХИВ и хепатитис обележава се трећи пут, у периоду од 20. до 27. новембра. Ове године, бројне активности ће бити реализоване у 45 европских земаља.
Циљ ове иницијативе је да се кроз комуникацију о добробитима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц омогући да више особа сазна свој статус у што ранијем стадијуму инфекције. Под овогодишњим слоганом „Тестирај! Лечи! Спречи!” биће организоване удружене акције здравствених радника и цивилног сектора. Циљ акције је подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање и добробити тестирања и разумевања да постоји успешно лечење, те да зато треба да знају свој ХИВ и/или хепатитис статус.
Европску недељу тестирања на ХИВ и хепатитисе координира „ХИВ у Европи”, паневропска иницијатива основана у Бриселу 2007. године. Она у основи представља платформу за размену искустава и активности у циљу унапређења раног дијагностиковања и благовременог третмана и неге особа инфицирних вирусом ХИВ широм Европе. Иницијативу води група независних стручњака са представницима цивилног друштва, креатора политика, здравствених професионалаца и јавно здравствених институција у Европи. Овогодишња недеља тестирања у Европи је подржана од 24 међународне организације.
У 2014. години, 709 организација из 56 европских земаља је учествовало у реализацији активности у недељи тестирања на ХИВ. Недеља тестирања која претходи Светском АИДС дану, 1. децембру, има за циљ да:
- Охрабри особе које су биле изложене неком ризику да се тестирају
- Подстакне здравствене раднике да понуде тестирање на ХИВ као део рутинске праксе у одређеним срединама и за одређена стања у складу са актуелним препорукама за земље у региону Европе
- Подржи и уједини организације цивилног друштва да повећају обим тестирања на ХИВ и да размене примере добре праксе међу земљама
- Подигне свест код већег броја креатора политика о социо-економској добробити иницијативе тестирања на ХИВ и како да се евалуирају праксе тестирања.
Активности у Републици Србији
У склопу овогодишње Европске недеље тестирања под националним слоганом „ХОЋУ ДА ЗНАМ!” Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заводима за заштиту здравља студената, студентским центрима и удружењима активним на пољу превенције ХИВ/АИДС и заштите особа које живе са вирусом, и уз подршку фармацеутске куће ГлаџоСмитхКлине, организује и координира акцију добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на ХИВ, за све заинтересоване студенте у студентским домовима, на појединим факултетима и високим школама, као и у студентским поликлиникама. Акција ће се реализовати од 20. до 27. новембра у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Бору, Пожаревцу, Ваљеву, Лесковцу, Ужицу, Краљеву, Суботици, Сремској Митровици и Косовској Митровици.
Поред тестирања студената акција ће се у истом периоду реализовати у мобилним медицинским јединицама на градским трговима за све заинтересоване грађане и грађанке, као и за особе из посебно вулнерабилних популација које су имале неки ризик за стицање ХИВ инфекције у Шапцу, Лапову, Крагујевцу, Врању, Сврљигу, Нишу, Новом Саду и у Београду.
Иако је ХИВ присутан у нашој земљи више од 30 година, процењује се да још увек трећина особа од процењених 3.100 особа инфицираних не зна свој статус. Код више од половине особа које знају свој ХИВ статус, инфекција се дијагностикује касно, тј. када је имунолошки систем већ значајно нарушен, чак и када немају знаке и симптоме болести и када је ризик од обољевања и умирања од АИДС (синдрома стеченог имунолошког дефицита) значајно већи. Што се раније дијагностикује ХИВ инфекција и започне лечење, веће су шансе за дуг и квалитетан живот.
Ризику од ХИВ инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику мушкарци који имају аналне сексуалне односе са мушкарцима без кондома и особе које не користе стерилан прибор за убризгавање психоактивних супстанци.
Тестирање на ХИВ је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења вируса на друге особе, укључујући и пренос са мајке на дете. Свуда у свету, као и код нас, страх од стигматизације и/или дискриминације повезане са ХИВ-ом, недовољно знања, предрасуде, недовољна доступност бесплатног тестирања праћеног саветовањем у здравственом систему, само су неке од препознатих баријера са којима се сусрећу особе са ризичним понашањем из посебно вулнерабилних популација.
Значај тестирања у Европи
ХИВ је и даље велики проблем за јавно здравље. Неприхватљива је чињеница да у Европи од 2,5 милиона људи који живе са овим вирусом 30–50% њих нису свесни да су инфицирани, а да чак половина инфицираних своју дијагнозу открије када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију.
Док ХИВ/АИДС епидемија стагнира у западној и централној Европи региструје се пораст броја инфицираних и оболелих од АИДС-а у региону источне Европе и централне Азије. У западној Европи, ХИВ се углавном преноси међу мушкарцима који имају секс са истополним партнерима, док су у источној Европи хетеросексуално оријентисане особе и особе које ињектирају психоактивне супстанце под највећим ризиком. Европски водич за тестирање на ХИВ препоручује да добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање треба да буде доступно на различитим местима пружања услуга. Рутинско и универзално тестирање треба да буде понуђено корисницима одређених служби, као што су установе за лечење полно преносивих инфекција, саветовалишта за труднице и установе/службе за лечење болести зависности. Такође, тестирање треба да буде доступно ван здравствених установа, у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за ХИВ.
Повећање обима тестирања на ХИВ је императив за јавно здравље у ширем смислу, како би се повећао број особа које су свесне свог инфективног статуса. Неколико студија је демонстрирало озбиљне последице касно дијагностиковане ХИВ инфекције по здравље појединца, у смислу бројних здравствених проблема и преране смрти. Напредак у развоју терапије током претходних 30 година трансформисао је дијагнозу ХИВ инфекције из осуде на смрт у подношљиво хронично медицинско стање. Већина људи који живе са овим вирусом, сада могу да воде дуг и квалитетан живот уколико им се инфекција рано дијагностикује и уколико користе редовно прописану антиретровирусну терапију.
Када људи нису свесни свог ХИВ позитивног статуса, већи је ризик да вирус пренесу на друге (неинфициране) особе – студије су показале да дијагностиковање ХИВ позитивног статуса мотивише инфициране особе да прихвате понашање којим се смањује ризик од инфицирања негативних особа.
У 123 земље широм света постоје закони који санкционишу дискриминацију на основу ХИВ статуса, а 112 земаља законски штите поједине популације на основу њихове вулнерабилности на ХИВ. Међутим ови закони се често игноришу, слабо се спроводе или се агресивно крше.
Добровољно, поверљиво и бесплатно тестирање на ХИВ, уз саветовање пре и после тестирања, треба да буде доступно на различитим местима пружања услуга, у здравственом систему, али и ван здравствених установа у заједници или током спровођења теренских активности у популацијама под повећаним ризиком за ХИВ, уз употребу брзих тестова за прелиминарну детекцију присуства вируса у узорку крви или узорку пљувачке.
Препоручује се поновно тестирање макар једном годишње особама из популација под повећаним ризиком, као и ХИВ негативним особама чији је сексуални партнер ХИВ позитиван, док особе са ризичним понашањем треба посаветовати да се добровољно и чешће ретестирају.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa