Berza

  • aero 885 ▼ -0,67%
  • alfa 31.490 ▼ -0,03%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.250 ▲ 6,91%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 275 ▼ -23,40%
  • irtl 850 ▲ 12,58%
  • jesv 5.507 ▲ 0,09%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • lsta 550 ▲ 10,00%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.504 ▲ 49,98%
(19. novembar 2015.)
HIV I HEPATITIS

EVROPSKA NEDELjA TESTIRANjA

Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitis obeležava se treći put, u periodu od 20. do 27. novembra. Ove godine, brojne aktivnosti će biti realizovane u 45 evropskih zemalja.
Cilj ove inicijative je da se kroz komunikaciju o dobrobitima testiranja na HIV i virusne hepatitise B i C omogući da više osoba sazna svoj status u što ranijem stadijumu infekcije. Pod ovogodišnjim sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” biće organizovane udružene akcije zdravstvenih radnika i civilnog sektora. Cilj akcije je podizanje svesti kod što većeg broja ljudi o rizicima za inficiranje i dobrobiti testiranja i razumevanja da postoji uspešno lečenje, te da zato treba da znaju svoj HIV i/ili hepatitis status.
Evropsku nedelju testiranja na HIV i hepatitise koordinira „HIV u Evropi”, panevropska inicijativa osnovana u Briselu 2007. godine. Ona u osnovi predstavlja platformu za razmenu iskustava i aktivnosti u cilju unapređenja ranog dijagnostikovanja i blagovremenog tretmana i nege osoba inficirnih virusom HIV širom Evrope. Inicijativu vodi grupa nezavisnih stručnjaka sa predstavnicima civilnog društva, kreatora politika, zdravstvenih profesionalaca i javno zdravstvenih institucija u Evropi. Ovogodišnja nedelja testiranja u Evropi je podržana od 24 međunarodne organizacije.
U 2014. godini, 709 organizacija iz 56 evropskih zemalja je učestvovalo u realizaciji aktivnosti u nedelji testiranja na HIV. Nedelja testiranja koja prethodi Svetskom AIDS danu, 1. decembru, ima za cilj da:
- Ohrabri osobe koje su bile izložene nekom riziku da se testiraju
- Podstakne zdravstvene radnike da ponude testiranje na HIV kao deo rutinske prakse u određenim sredinama i za određena stanja u skladu sa aktuelnim preporukama za zemlje u regionu Evrope
- Podrži i ujedini organizacije civilnog društva da povećaju obim testiranja na HIV i da razmene primere dobre prakse među zemljama
- Podigne svest kod većeg broja kreatora politika o socio-ekonomskoj dobrobiti inicijative testiranja na HIV i kako da se evaluiraju prakse testiranja.
Aktivnosti u Republici Srbiji
U sklopu ovogodišnje Evropske nedelje testiranja pod nacionalnim sloganom „HOĆU DA ZNAM!” Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, zavodima za zaštitu zdravlja studenata, studentskim centrima i udruženjima aktivnim na polju prevencije HIV/AIDS i zaštite osoba koje žive sa virusom, i uz podršku farmaceutske kuće GladžoSmithKline, organizuje i koordinira akciju dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, za sve zainteresovane studente u studentskim domovima, na pojedinim fakultetima i visokim školama, kao i u studentskim poliklinikama. Akcija će se realizovati od 20. do 27. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Boru, Požarevcu, Valjevu, Leskovcu, Užicu, Kraljevu, Subotici, Sremskoj Mitrovici i Kosovskoj Mitrovici.
Pored testiranja studenata akcija će se u istom periodu realizovati u mobilnim medicinskim jedinicama na gradskim trgovima za sve zainteresovane građane i građanke, kao i za osobe iz posebno vulnerabilnih populacija koje su imale neki rizik za sticanje HIV infekcije u Šapcu, Lapovu, Kragujevcu, Vranju, Svrljigu, Nišu, Novom Sadu i u Beogradu.
Iako je HIV prisutan u našoj zemlji više od 30 godina, procenjuje se da još uvek trećina osoba od procenjenih 3.100 osoba inficiranih ne zna svoj status. Kod više od polovine osoba koje znaju svoj HIV status, infekcija se dijagnostikuje kasno, tj. kada je imunološki sistem već značajno narušen, čak i kada nemaju znake i simptome bolesti i kada je rizik od oboljevanja i umiranja od AIDS (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći. Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje, veće su šanse za dug i kvalitetan život.
Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku muškarci koji imaju analne seksualne odnose sa muškarcima bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za ubrizgavanje psihoaktivnih supstanci.
Testiranje na HIV je danas deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem infekcije i lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja virusa na druge osobe, uključujući i prenos sa majke na dete. Svuda u svetu, kao i kod nas, strah od stigmatizacije i/ili diskriminacije povezane sa HIV-om, nedovoljno znanja, predrasude, nedovoljna dostupnost besplatnog testiranja praćenog savetovanjem u zdravstvenom sistemu, samo su neke od prepoznatih barijera sa kojima se susreću osobe sa rizičnim ponašanjem iz posebno vulnerabilnih populacija.
Značaj testiranja u Evropi
HIV je i dalje veliki problem za javno zdravlje. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od 2,5 miliona ljudi koji žive sa ovim virusom 30–50% njih nisu svesni da su inficirani, a da čak polovina inficiranih svoju dijagnozu otkrije kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju.
Dok HIV/AIDS epidemija stagnira u zapadnoj i centralnoj Evropi registruje se porast broja inficiranih i obolelih od AIDS-a u regionu istočne Evrope i centralne Azije. U zapadnoj Evropi, HIV se uglavnom prenosi među muškarcima koji imaju seks sa istopolnim partnerima, dok su u istočnoj Evropi heteroseksualno orijentisane osobe i osobe koje injektiraju psihoaktivne supstance pod najvećim rizikom. Evropski vodič za testiranje na HIV preporučuje da dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje treba da bude dostupno na različitim mestima pružanja usluga. Rutinsko i univerzalno testiranje treba da bude ponuđeno korisnicima određenih službi, kao što su ustanove za lečenje polno prenosivih infekcija, savetovališta za trudnice i ustanove/službe za lečenje bolesti zavisnosti. Takođe, testiranje treba da bude dostupno van zdravstvenih ustanova, u zajednici ili tokom sprovođenja terenskih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV.
Povećanje obima testiranja na HIV je imperativ za javno zdravlje u širem smislu, kako bi se povećao broj osoba koje su svesne svog infektivnog statusa. Nekoliko studija je demonstriralo ozbiljne posledice kasno dijagnostikovane HIV infekcije po zdravlje pojedinca, u smislu brojnih zdravstvenih problema i prerane smrti. Napredak u razvoju terapije tokom prethodnih 30 godina transformisao je dijagnozu HIV infekcije iz osude na smrt u podnošljivo hronično medicinsko stanje. Većina ljudi koji žive sa ovim virusom, sada mogu da vode dug i kvalitetan život ukoliko im se infekcija rano dijagnostikuje i ukoliko koriste redovno propisanu antiretrovirusnu terapiju.
Kada ljudi nisu svesni svog HIV pozitivnog statusa, veći je rizik da virus prenesu na druge (neinficirane) osobe – studije su pokazale da dijagnostikovanje HIV pozitivnog statusa motiviše inficirane osobe da prihvate ponašanje kojim se smanjuje rizik od inficiranja negativnih osoba.
U 123 zemlje širom sveta postoje zakoni koji sankcionišu diskriminaciju na osnovu HIV statusa, a 112 zemalja zakonski štite pojedine populacije na osnovu njihove vulnerabilnosti na HIV. Međutim ovi zakoni se često ignorišu, slabo se sprovode ili se agresivno krše.
Dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV, uz savetovanje pre i posle testiranja, treba da bude dostupno na različitim mestima pružanja usluga, u zdravstvenom sistemu, ali i van zdravstvenih ustanova u zajednici ili tokom sprovođenja terenskih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV, uz upotrebu brzih testova za preliminarnu detekciju prisustva virusa u uzorku krvi ili uzorku pljuvačke.
Preporučuje se ponovno testiranje makar jednom godišnje osobama iz populacija pod povećanim rizikom, kao i HIV negativnim osobama čiji je seksualni partner HIV pozitivan, dok osobe sa rizičnim ponašanjem treba posavetovati da se dobrovoljno i češće retestiraju.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa