Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(19. новембар 2015.)
ПРОФЕСОР ДОКТОР МАРКО ТОДОРОВИЋ

ЛИШЋЕ, АЛТЕРНАТИВА НАФТИ

Биомаса формирана у процесу фотосинтезе и доградња Медељејеве таблице Периодног система хемијских елемената, “перјанице ” истраживања јединог Шапчанина, који је предложен зе кандидатуру за Нобела, добитника мноштва награда из хемије, биотехнологије, производње здраве хране, екологије...
Академик, професор доктор Марко Тодоровић из Шапца је уважен, светски признат стручњак, научник и истраживач. Иза титуле стоје бројни проналасци и више вредних награда које је остварио. Као круна дошла је номинација од стране Српске академије иновационих наука за Нобелову награду у области хемије за наредну годину. Управо хемија, биотехнологија, здрава храна и екологија су компоненте његовог укупног рада које се преплићу кроз научне и стручне публикације, уџбенике и монографије, формирајући структурно јединство његовог стваралаштва.
Многи савременици и поред научне компетентности, приписују му висок ниво етичности и моралности. Мимо тога, када су у питању нове технологије за добијање биоетанола, биодизела и достигнућа на пољу диоксина, издвајају га у свету науке. Открића на пољу конзервирања воћа и поврћа, без коришћења хемијских супстанци, говоре да је непрестано у пољу биохемије и биотехнологије. Све то и много више резултурало је бројним позивима за преношење знања студентима са светских универзитета.
За педесетогодишњи плодан научни рад уследило је и мноштво признања из земље и иностранства. “Глас Подриња” је најпре интересовало место и улога науке у свременим друштвеним кретањима?
Време изазова
- Живимо у времену које није за велике креације и остварења. Чини ми се да оно ограничава, сужава наше мотиве и инспирације. То је и време велике забринутости, неспокојства и неизвесности. Утолико је теже подстаћи стваралачки дух и одржати плодотворну научну атмосферу.
Где је место и улога науке у 21. веку?
- Човек данас све више сазнаје, све је умно моћнији и интелектуално јачи али све мање осећа, све је више отуђен и мање алтруиста. У савременом свету све је мање љубави, толерантности, разумевања и све више мржње и агресивности. Човекова мисао, рационалност, емоције, агресивност представљају одразе хемијских процеса који се одсликавају у нервним ћелијама.
Кретања у савременој науци доводе до чудног закључка да питања на која човек највише жели одговор, нису још ни постављена . С тога се с пуно права може поставити и питање да ли данашња, револуција у науци, како се често говори, је стварно револуција или се она тек сада назире и рађа. Сматра се да ће наука у 21. веку бити претежно сконцентрисана на изучавање људског мозга, на хемијске процесе који доводе до настајања, развитка и виших функција мозга, као што су примера ради учење, памћење, емоције, понашање...
Будућност савременог човечанства, према томе зависи само од човека и његовог понашања, јер не треба заборавити да човек још у себи у свом организму носи неизбрисиви жиг свог анималног или боље рећи животињског порекла. Питање над свим питањима за човечанство јесте питање човековог места у природи. Питање његове моћи у односу на природу и природе над човеком.
Научни свет препознаје ваша достигнућа у сфери биотехнологије. Колико је напредовала светска наука у овом погледу, а где смо ту ми?
- Биотехнологија по брзини свог развоја претиче многе друге научне области и сврстава се у нову научну дисциплину. У то сам се уверио боравећи у Русији и посебно посетом Ломаносов универзитету и њиховим институтима. Биотехнологија будућности треба да нам пружи одговор, разради програм за боље искоришћавање и побољшање здравља становништва, обезбеди исте прехрамбеним производима и лековима, као и добијање нових енергетских извора без отпадака. Да побољша стање човекове средине, подигне на виши степен квалитет заштите здравља. Моја истраживања из ове области су била усмерена на добијање биогорива ( биодизел, биоетанол) из различитих материјала, а нарочито целулозног и лигноцелулозног отпада: сламе, плеве, кукурузне шаше, пиљевине, новинског папира, дрвног отпада, а у новије време из лишћа.
Драгоценост лишћа
Сходно вашим научним истраживањима и проценама, авиони ће у догледно време летети на гориво произведено од лишћа. Данас звучи прилично нереално. Колико је овај сан далеко од јаве?
- У блиској будућности лишће дрвета може да буде права алтернатива нафти као сировини за производњу хемикалија и моторних горива. Нафта је сада главна хемијска сировина али водећи светски геолози прогнозирају за двадесетак година драстично смањење и пораст њене цене. Биљна биомаса формирана у процесу фотосинтезе у количини од два пута десет на једанаест тона годишње прелази 20 пута збирни излаз свих необновљивих органских сировина ( угаљ, нафта, гас). Ниско квалитетно лишће дрвета и пољопривредни отпад доказани су као најјефтинији и најдоступнији за хемијску прераду од свих фотосинтетских биомаса.
Коришћењем три главна интермедијера фурфурала, етанола и фенола добијених из одговарајуће компоненте дрвета ( пентоза, целулоза и лиснина) може бити произведено 95 одсто свих синтетичких материјала који се заправо добијају из нафте. Постоји велика количина неквалитетног лишћа дрвета, а такође и дрвног отпада који немају економски ефикасну примену. То значи да се из лишћа поред биоетанола може добити фурфурал и фенол који чине 95 одсто свих сада произведених синтетичких материјала.
Од једне тоне лишћа могуће је добити 42 килограма сирћетне киселине, 92 килограма фурфурала, 172 литре биоетанола, 70 килограма ЦО два, 320 килограма грануле горива. У мојој књизи “Реакциони механизми у органској хемији” и ја сам дао могућност добијања нове врсте горива спајањем два молекула фурфурала са једник молекулом ацетона. То ново гориво вероватно ће се користити и за авионе. А неповерење је општа појава. То су пре тридесетак година били према биодизелу и биоетанолу. О томе сам писао и добијао светска признања. Надам се да ће и ово моје најновије откриће једног дана бити стварност.
Да ли је реалан економски смисао добијања енергије из биомасе и зашто он није више у практичној употреби?
- Биомасу, осим огревног дрвета чине и различити остаци биљног и животињског порекла ( остаци из шумарства, ратарске производње, биомаса из алги, траве, уљарице, остаци из сточарства). Могућности добијања енергије из биомасе, практично су бесконачне. Биомаса се може дирекно сагоревати дајући ЦО два, воду и енергију. Према последњим анализама око 15 одсто од укупне светске производње енергије данас се добије из биомасе. Због тога се сматра да се будућност примене биомасе као сировине огледа у проналажењу ефикасних начина за њену конверзију у неколико важних, основних производа, као примера ради гас, биоетанол, биодизел, млечна киселина, глукоза, који би послужили или као енергетски или као основне сировине за добијање великог броја других индустријских производа.
Колики вам подстрех и задовољство за достигнуто у науци даје номинација за добијање престижне Нобелове награде из области хемије за предстојећу 2016. годину?
- Након низа промоција и објављивања нових радова те монографије “У светлу Медељејева”, био сам позван са многих универзитета и академија у Европи да детаљније образложим своја научна истраживања. На захтев директора Руског дома у Београду, монографија “У светлу Медељејева” је била промовисана у њиховој свечаној сали, након чега је уследио позив Руске академије наука да одржим низ предавања на чувеном Ломаносов универзитету од 28. јуна до 06. јула 2011. године. Од стране људи из министарства науке и просвете и Руске академије већ тада су изражене жеље да ме номинују за Нобелову награду из области хемије. Ја сам тада одбио уз констатацију да сам објавио монографију нобеловаца хемије 20. века и да сам приметио да од 144 кандидата нема добитника из православних земаља. Међутим под притиском других академија и универзитета из Европе и Бразила, Српске академије иновационих наука на чијој седници Управног одбора од 30. 04. 2015. донета је одлука да будем кандидат за номинацију за Нобелову награду за 2016. годину из области хемије. Формиран је научни одбор кога сачињавају угледни универзитетски професори из области хемије и технологије. Номинација и монографија су написане и ускоро очекујем промоцију у Шапцу, мом граду, где живим и радим. Очекујем на промоцији присуство великог броја наших и иностраних академика и универзитетских професора, али и других заинтересованих. Промоцију планирам почетком децембра у спортској хали гимназије о чему ћу благовремено обавестити јавност.
Љ. Ђ.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa