MILAN PANTELIĆ OVOGODIŠNjI DOBITNIK PRVE NAGRADE NA OKTOBARSKOM LIKOVNOM SALONU U ŠAPCU
PORTRET U POSTMODERNOM DOBU
Zavičajne korene ne zaboravlja. Mačvanin i Crnobarac, diplomirao je 2010. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a od 2013. radi na predmetu slikarske tehnike. Priprema doktorat. Ima više samostalnih izložbi od Šapca, Raške, Niša do Beograda i Kovina
Milan Pantelić, samostalni likovni umetnik iz Crne Bare, dolazi posle plejade mačvanskih slikara koji su stvarali i stvaraju pod velikim uticajem rodonačelnika mačvanske slikarske škole, počivšeg Milića od Mačve.
Mladi Pantelić svojom pojavom unosi znatne novine u mačvansko slikarstvo i primenjenu umetnost, mada su zavičajni koreni i kod njega duboki. Svojevrstan dar za likovni izraz postojao je kod njega još u seoskoj osnovnoj školi. Umetnički je stasao uz pomoć nastavnika likovne kulture u Bogatiću Dragana Đakovića. Milan ne izostavlja ni doprinos zemljaka Vite Jurišića ali se sada trudi da u slikarstvu stvara nešto sasvim drugo.
Školu za umetničke zanate u Šapcu završio je 2005. godine. Na Fakultetu primenjenih umetnosti diplomirao 2010. u klasi profesora Ratka Lolića i Slobodana Đuričića. Danas radi na istom fakultetu, gde predaje slikarske tehnike 1.2.3. i priprema doktorat.
Na početku ovog razgovora za “Glas Podrinja” sa zadovoljstvom ističe da je Šabac grad njegovog ozbiljnijeg likovnog školovanja. Prva nagrada Narodnog muzeja na tradicionalnom Oktobarskom salonu, najdraža mu je do sada.
Šta predstavlja prvonagrađeni rad “Pakovanje portreta 3” i kako ga doživljavate ?
- To je jedna od 17 slika formata od 200 puta 100 do 300 puta 150 centimetara. One će činiti i moju postavku izložbe, kao doktorski rad, planirane za 2017. godinu.
U današnje vreme slika iz polja slikarstva, izgubila je na značenju u odnosu na doba kada je imala povlašćenu poziciju izražavanja osnovnih unutrašnjih procesa samog autora. Izražavanje u okviru slikarskog platna, njegovih fizičkih dimenzija i slikovne koncepcije, skrajnuti su kako namernim narušavanjem ustanovljenih pravila, eksperimentisanjem i stvaranjem “hibrida” različitih formi, tako i izradom slika u drugim medijima koji uslovljavaju proširenje pojma likovne umetnosti na pojam vizuelne umetnosti. U okviru savremene vizuelne prakse umetnici sve više koriste sliku drugih medija, poput fotografija, videa, animacije kako bi izrazili svoje iskustvo, od opservacije stvarnosti do uronjenosti u subjektivnu imaginaciju.
Predstavljena slika na ovoj izložbi istovremeno se oslanja na tradicionalne koncepte slikarskog izražavanja i pri tom, tematikom na potrošački karakter kao glavnu osobinu savremenog čoveka.
Kakva je u tom slučaju data uloga portretu?
- Portretu kao umetničkoj formi data je uloga nosioca razmene značenja smisla i vrednosti, metafizičkog, vlastitog izraza stvarnosti i umetnika. Portreti govore o dvostrukoj prirodi čoveka o istovremenoj potrebi za uključenošću i otuđenošću, istovremenoj konfrontaciji i rezigniranosti.
Na kraju da li Oktobarski salon u šabačkom muzeju opravdava svoje dugo postojanje?
- Šabački Oktobarski salon najstariji je u Srbiji. Duga tradicija datira u 1954. godinu, kada je sve počelo. Tokom nekoliko decenija postojanja, više stotina izlagača je imalo čast da se predstavi na ovoj prestižnoj izložbi. Ona svakako predstavlja najznačajniji likovni događaj u ovom delu Srbije. Treba pohvaliti Narodni muzej u Šapcu koji uspešno neguje tradiciju Oktobarskog salona. Svake godine komisiju za selekciju radova čine eminentni ljudi i dobri poznavaoci likovne scene u Srbiji. Na konkurs 59. Oktobarskog salona u Šapcu, prispelo je 186 radova, a specijalni žiri dodelio je četiri nagrade. Velika mi je čast da je u takvoj konkurenciji moj rad “Pakovanje portreta 3” pobedio.
Milan Pantelić, samostalni likovni umetnik iz Crne Bare, dolazi posle plejade mačvanskih slikara koji su stvarali i stvaraju pod velikim uticajem rodonačelnika mačvanske slikarske škole, počivšeg Milića od Mačve.
Mladi Pantelić svojom pojavom unosi znatne novine u mačvansko slikarstvo i primenjenu umetnost, mada su zavičajni koreni i kod njega duboki. Svojevrstan dar za likovni izraz postojao je kod njega još u seoskoj osnovnoj školi. Umetnički je stasao uz pomoć nastavnika likovne kulture u Bogatiću Dragana Đakovića. Milan ne izostavlja ni doprinos zemljaka Vite Jurišića ali se sada trudi da u slikarstvu stvara nešto sasvim drugo.
Školu za umetničke zanate u Šapcu završio je 2005. godine. Na Fakultetu primenjenih umetnosti diplomirao 2010. u klasi profesora Ratka Lolića i Slobodana Đuričića. Danas radi na istom fakultetu, gde predaje slikarske tehnike 1.2.3. i priprema doktorat.
Na početku ovog razgovora za “Glas Podrinja” sa zadovoljstvom ističe da je Šabac grad njegovog ozbiljnijeg likovnog školovanja. Prva nagrada Narodnog muzeja na tradicionalnom Oktobarskom salonu, najdraža mu je do sada.
Šta predstavlja prvonagrađeni rad “Pakovanje portreta 3” i kako ga doživljavate ?
- To je jedna od 17 slika formata od 200 puta 100 do 300 puta 150 centimetara. One će činiti i moju postavku izložbe, kao doktorski rad, planirane za 2017. godinu.
U današnje vreme slika iz polja slikarstva, izgubila je na značenju u odnosu na doba kada je imala povlašćenu poziciju izražavanja osnovnih unutrašnjih procesa samog autora. Izražavanje u okviru slikarskog platna, njegovih fizičkih dimenzija i slikovne koncepcije, skrajnuti su kako namernim narušavanjem ustanovljenih pravila, eksperimentisanjem i stvaranjem “hibrida” različitih formi, tako i izradom slika u drugim medijima koji uslovljavaju proširenje pojma likovne umetnosti na pojam vizuelne umetnosti. U okviru savremene vizuelne prakse umetnici sve više koriste sliku drugih medija, poput fotografija, videa, animacije kako bi izrazili svoje iskustvo, od opservacije stvarnosti do uronjenosti u subjektivnu imaginaciju.
Predstavljena slika na ovoj izložbi istovremeno se oslanja na tradicionalne koncepte slikarskog izražavanja i pri tom, tematikom na potrošački karakter kao glavnu osobinu savremenog čoveka.
Kakva je u tom slučaju data uloga portretu?
- Portretu kao umetničkoj formi data je uloga nosioca razmene značenja smisla i vrednosti, metafizičkog, vlastitog izraza stvarnosti i umetnika. Portreti govore o dvostrukoj prirodi čoveka o istovremenoj potrebi za uključenošću i otuđenošću, istovremenoj konfrontaciji i rezigniranosti.
Na kraju da li Oktobarski salon u šabačkom muzeju opravdava svoje dugo postojanje?
- Šabački Oktobarski salon najstariji je u Srbiji. Duga tradicija datira u 1954. godinu, kada je sve počelo. Tokom nekoliko decenija postojanja, više stotina izlagača je imalo čast da se predstavi na ovoj prestižnoj izložbi. Ona svakako predstavlja najznačajniji likovni događaj u ovom delu Srbije. Treba pohvaliti Narodni muzej u Šapcu koji uspešno neguje tradiciju Oktobarskog salona. Svake godine komisiju za selekciju radova čine eminentni ljudi i dobri poznavaoci likovne scene u Srbiji. Na konkurs 59. Oktobarskog salona u Šapcu, prispelo je 186 radova, a specijalni žiri dodelio je četiri nagrade. Velika mi je čast da je u takvoj konkurenciji moj rad “Pakovanje portreta 3” pobedio.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
